Igora (7) je majka ostavila sa STAFORDOM I GLUVOM BABOM, kad ga je pas napao i ODGRIZAO POLA LICA: Njegov život posle 25 godina i dalje je TUGA OD BOGA

Sve se dogodilo iznenada. Igor je imao sedam godina, a njegova majka Svetlana, dovela je u kuću psa rase stafordski terijer. Igor i njegov brat, kako su kasnije govorili, "nisu ga baš voleli", ali su pokušavali da se naviknu i sprijatelje s novim ljubimcem. Roditelji su tog dana bili na poslu, a decu je čuvala prabaka starija od 90 godina - gotovo gluva i slabo pokretna.

U jednom trenutku, tokom igre, pas je iznenada pokazao agresiju. Deca su počela da beže. Igorov brat uspeo je da se sakrije u ormar, ali Igor se sapleo na pragu i pao. U tom trenutku pas se obrušio na njega.

"Pas mi je bukvalno pojeo sve - obraze, nos… Sve su mi kasnije sastavljali lekari", prisećao se Igor godinama kasnije, tihim glasom i vidno potresen. Policija koja je stigla na lice mesta bila je prinuđena da uspava psa.

Dečak je u kritičnom stanju prebačen u jedinicu intenzivne nege. Čak su i iskusni lekari bili šokirani razmerama povreda. U tom trenutku, estetski izgled nije bio ni tema - jedini cilj bio je da mu se spasi život. Igor je primio veliki broj transfuzija krvi i prošao kroz niz izuzetno složenih operacija, tokom kojih su hirurzi, kako su sami govorili, "parče po parče" presađivali kožu sa njegovih ruku i nogu na lice.

Dan kada su svi saznali sve

Pre 25 godina Igor i njegova majka pojavili su se u jednoj TV emisiji. Tada je čitava javnost bila potresena njegovom sudbinom, a lekari su obećavali da će učiniti sve što je u njihovoj moći. Planirano je oko 15 plastičnih operacija, a porodica se nadala da će do njegovog punoletstva barem delimično biti uklonjeni vidljivi defekti. Mediji su pisali o njemu, organizovane su humanitarne akcije, snimane su emisije. Ipak, razmere povreda bile su prevelike. Čak su i vrhunski stručnjaci iz Moskve, uključeni u lečenje, na kraju priznali da zadovoljavajući estetski rezultat nije moguće postići.

Zbog izgleda Igor nije mogao da pohađa redovnu školu - nastava mu je organizovana kod kuće. Njegov svet se sveo na zidove stana, ali više nije bio ispunjen dečjom radošću, već teškom tišinom, potisnutim bolom i međusobnim optužbama.

Kada je imao oko 11 godina, Svetlana je donela odluku da se presele u Nemačku, u nadi da će tamo nastaviti lečenje. Međutim, odgovarajući stručnjaci nisu pronađeni i operacije su prekinute.

Problemi sa majkom, alkohol, dugovi i zatvor

U početku je život u inostranstvu delovao stabilno, ali kada je Igor napunio 15 godina, odnosi između majke i sina potpuno su se urušili. Igor je završio u internatu. Prema njegovoj verziji, majka ga je izbacila iz kuće. Svetlana, s druge strane, iznosi drugačiju priču - tvrdi da je Igor postao agresivan, da ju je fizički gurao, nakon čega je očuh pozvao policiju, a dečak je smešten u ustanovu.

Po punoletstvu Igor se vratio majci, ali odnosi nikada nisu popravljeni. Nekoliko godina kasnije vratio se u Rusiju, pokušavajući da započne novi život. Međutim, suočio se s usamljenošću, problemima s alkoholom, dugovima i, na kraju, kriminalom - zajedno sa maloletnicima učestvovao je u krađama automobila. Završio je u zatvoru, a činilo se da ga tragedija iz detinjstva neumoljivo prati u svakom životnom koraku.

Nakon izlaska iz zatvora, Igor je još jednom pokušao da počne ispočetka. Danas radi kao kurir i u vezi je sa devojkom s kojom, kako kaže, konačno oseća mir. Inače, iza sebe već ima jedan brak i nekoliko ozbiljnih veza.

Novi, javni sukob sa majkom

U jednoj od emisija Igor i Svetlana su se nakon mnogo godina ponovo sreli pred kamerama. Umesto pomirenja, usledile su teške optužbe s obe strane.

"Da, smatram da je ona kriva. Zahvalan sam joj, pokušavala je nešto da uradi, ali odgovornost je na odrasloj osobi, naročito kada su u pitanju mala deca", rekao je Igor. Dodao je i da se ne seća da mu je majka ikada zatražila oproštaj, opisujući je kao emotivno zatvorenu osobu.

Svetlana je, sa svoje strane, priznala da živi s konstantnim osećajem krivice i teretom prošlosti, ističući da je prošla put koji nikada ne bi poželela ni najgorem neprijatelju.