Sa 15 godina se UDALA ZA UJAKA, rađala bolesnu decu i UMRLA TRUDNA sa 21: Surov život i tragična smrt ŠPANSKE PRINCEZE

Princeza, kako to romantično zvuči... Ali, samo ako se posmatra iz današnje, moderne perspektive. Onima iz davne prošlosti život uglavnom nije bio bajka, jer je princ na belom konju tek u retkim srećnim situacijama bio onaj koga bi njihovo srce izabralo. Tako je i Margareta Tereza od Španije morala da se uda za nekog kog su joj drugi odredili čim je ugledala svet.

Imala je tek 15 godina kada je stala pred oltar, što bi u sadašnjim, civilizovanijim uslovima bilo neprimereno, a njeni roditelji bi, bez obzira na titulu, verovatno imali problema sa zakonom. Budućnost joj je, dakle, oblikovala dinastija pre nego što je bila dovoljno stara da je sama izabere.

Rođena je 1651, kao najstarije dete španskog kralja Filipa IV od Kastilje i Aragona, i njegove druge supruge Marijane Austrijske. Za razliku od mlađeg brata, potonjeg monarha Karla ΙΙ, na Margareti se, osim blago deformisane vilice, nije videlo mnogo posledica incestuoznog višegeneracijskog ukrštavanja bliskih srodnika kako bi se sačuvala "sveta krv".

Još kao devojčica postala je muza slavnog slikara Dijega Velaskeza, predstavnika španskog zlatnog doba, koji ju je ovekovečio na nekoliko portreta, uključujući čuveno delo "Mlade plemkinje" iz 1656, koje se može videti u madridskom muzeju "Prado".

Kako su se evropske vladarske kuće nekada međusobno "ukrštale" (cveće cveću, kruna kruni) iz političkih razloga, još kao dete bila je obećana Habsburzima. Udali su je za cara Leopolda I koji joj je, pritom, bio bliski rođak – ujak. Ugovoreni brak trebalo je da ojača moć Svetog rimskog carstva i da čvrsto poveže kraljevske krvne linije.

Otac joj, međutim, nije oduzeo poziciju u naslednom nizu za presto. S druge strane, svoju stariju ćerku iz prvog braka, Mariju Tereziju, naterao je da se odrekne svih naslednih prava pre nego što se udala za francuskog kralja Luja ΧΙV. Kada je Filip IV umro, očekivalo se da će Margareta svakog časa preuzeti vlast jer je njen brat bio bolešljiv i svi su se spremali na najgore. To se, međutim, nije dogodilo. Karlo ju je nadživeo.

Ipak, postala je carica. Leopold I tada je, sa trona Svetog rimskog carstva, uveliko upravljao Nemačkom, Ugarskom, Češkom i Hrvatskom. No, čim je stigla u novi dom suočila se sa pritiskom – da mu rodi naslednike. Tokom narednih nekoliko godina sedam puta je ostajala u drugom stanju. Uspela je da iznese četiri trudnoće, ali samo jedno dete preživelo je do odraslog doba: Marija Antonija od Austrije, buduća bavarska vladarka.

Iako je car strogih katoličkih shvatanja za brojne pobačaje krivio više sile, čak i Jevreje, najveći problem ipak je bilo blisko krvno srodstvo. Iscrpljena i uništenog zdravlja, Margareta Tereza od Španije preminula je 1673, u 21. godini, kada je bila u četvrtom mesecu trudnoće. Njen udovac ženio se još dva puta. Na tronu ga je nasledio sin, Jozef I Habsburški.