Doktorka otkrila zašto neki ljudi PADNU U NESVEST kada vide KRV: Nije u pitanju slab želudac, već ovi FIZIOLOŠKI PROCESI I REFLEKS koji štiti naš mozak

Dr Džordan Gejns Luis prisetila prve godine srednje škole, jednog petka pre napornog školskog vikenda, kada je učionica bila ispunjena sportskim dresovima, navijačicama i uzbuđenjem zbog završne godine. Nastavnica zdravstvenog vaspitanja pokušala je da smiri razred videom Crvenog krsta o prvoj pomoći, ali usred emitovanja snimka, čim se krv iz rane pojavila na ekranu, jedan od najvećih i najjačih fudbalera u razredu pao je sa stolice i ležao bez svesti na podu.

Doktorka objašnjava da takva reakcija na krv odnosno vađenje krvi može imati veoma specifično fiziološko objašnjenje i nije nužno znak slabog želuca, već refleks koji je duboko povezan sa načinom na koji naš nervni sistem štiti mozak. Nesvestica na pogled na krv ima svoje ime: vazovagalna sinkopa. To je stanje u kojoj telo iznenada „skoči“, srce i krvni sudovi menjaju ritam, krvni pritisak pada i mozak trenutno dobija manje krvi i kiseonika nego što mu je potrebno.

U srži priče je vagusni nerv, jedan od glavnih nerava koji povezuje mozak i unutrašnje organe. Kada se aktivira određeni deo moždanog stabla, mogu se pokrenuti procesi koji usporavaju srce i smanjuju silu njegovih kontrakcija, ili šire krvne sudove i snižavaju krvni pritisak. Ishod je sličan: telo vas „spušta“ u horizontalni položaj, često bez upozorenja, jer u ležećem položaju krv lakše stiže do mozga. Zvuči zastrašujuće, ali u ovoj nelogičnosti ima logike. Kao da telo, pre nego što uopšte shvatite šta se dešava, izvodi pokret koji najbrže vraća ravnotežu...

Poznata autorka za Psychology today navodi da nesvesticu najavljuju ovi simptomi: vrtoglavica, buka ili zujanje u ušima, znojenje, slabost, problemi sa vidom i osećaj teškoće sa govorom. Posle toga sledi pad, koji je najopasniji upravo zbog mogućih povreda, iako sama sinkopa često traje kratko. Okidač ne mora biti samo krv već i; dugotrajno stajanje, vrućina, glad, dehidracija, pa čak i jak stres ili intenzivne emocije mogu da pokrenu isti mehanizam.

Istraživači veruju da svi imamo refleks donekle kada vidimo ozbiljnu povredu. U pitanju je evoluciona teorija koja celu stvar čini još fascinantnijom: moguće je da je nesvestica nekada imala zaštitnu ulogu.

Stručnjak iz Klivlendske klinike, dr Fred Jeger, objašnjava da je u prošlosti nesvestica mogla da učini da napadač izgleda kao da ste već mrtvi, pa bi zaustavili dalje nasilje. Veruje se da pad srčane frekvencije i krvnog pritiska može pomoći u usporavanju krvarenja ako je osoba zaista povređena, mada nije u potpunosti objašnjeno zašto su neki ljudi skloniji takvim epizodama, bilo da je u pitanju genetika, hormoni ili kombinacija različitih okidača.

Savet je sledeći: ako vam se vrti u glavi, sužava vam se vid ili vas obliva hladan znoj, najbolje je da odmah sednete ili legnete jer je to najbrži način da zaštitite glavu od pada i pomognete svom telu da se stabilizuje. Ukoliko se nesvestica javlja više puta, bez očiglednog razloga ili je praćena drugim simptomima, potražite lekarsku pomoć, prenosi Večernji hr.