Tri stanja povećavaju rizik od alergije na aspirin: Opasnost skrivena u brojnim preparatima

Za većinu ljudi aspirin je saveznik protiv bola i groznice, ali za osetljive osobe može da postane tajni neprijatelj: ono što počinje kao svrab ili osip, može - u retkim slučajevima da ugrozi život.

Aspirin (acetilsalicilna kiselina ili ASA) je jedan od najstarijih poznatih lekova i prisutan je u mnogim lekovima tradicionalne medicine. Reakcije na aspirin su česte, ali je važno znati da se pod terminom "alergija na aspirin" često podrazumevaju dva različita stanja:

• Alergija na aspirin: Prava imunološka reakcija (IgE-posredovana), koja je ređa, ali može da bude ozbiljna.
• Preosetljivost na aspirin: Češća pojava, ali nije klasična alergija, već netolerancija povezana sa delovanjem aspirina na enzime (COX-1).

Šta sadrži aspirin i čemu služi

Aspirin sadrži acetilsalicilnu kiselinu kao aktivnu supstancu, koja pripada grupi nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), među kojima su i ibuprofen i naproksen.

NSAIL mogu da budu veoma efikasni lekovi za bol i groznicu. Oni deluju tako što inhibiraju proizvodnju jedinjenja u telu koja su uključena u upalu tkiva i groznicu. Takođe, aspirin razređuje krv ometajući sposobnost krvi da se zgruša, zbog čega ga lekari preporučuju kod osoba koje su u riziku od srčanog i moždanog udara.

Osim toga, postoje novi dokazi da aspirin može čak i da smanji rizik od određenih vrsta raka. Na primer, sve više istraživanja pokazuje da osobe koje redovno uzimaju aspirin imaju manji rizik od raka debelog creva.

Neželjena dejstva aspirina

Kao i svi lekovi, aspirin i NSAIL imaju neželjena dejstva. Uobičajena neželjena dejstva uključuju modrice i stomačne tegobe (ili čak čireve ili krvarenje u gastrointestinalnom traktu), pri visokim dozama. Veoma visoke doze mogu da izazovu konfuziju ili zujanje u ušima (tinitus).

Aspirin ne treba koristiti kod dece, jer može da izazove teško oštećenje jetre (poznato kao Rejev sindrom). Ibuprofen i drugi NSAIL su bezbedni za upotrebu kod dece.

Simptomi alergije na aspirin

Alergija ili osetljivost na aspirin mogu da izazovu od blagih reakcija (kao što su koprivnjača ili osip, začepljenje ili curenje nosa) do teških reakcija koje utiču na disanje.

Simptomi se obično javljaju u roku od sat vremena od uzimanja leka i mogu da budu:

• Koprivnjača (urtikarija).
• Svrab kože.
• Začepljen nos ili curenje iz nosa.
• Crvene oči ili suzenje očiju.
• Oticanje usana, jezika ili lica.
• Glavobolja.
• Mučnina i grčevi u stomaku.
• Kašalj, zviždanje u grudima ili kratak dah.
• Anafilaksa - retka, ali životno ugrožavajuća alergijska reakcija.

Osobe u riziku od alergije na aspirin

U većem riziku od alergije ili osetljivosti na aspirin ili NSAIL su ljudi koji imaju sledeća stanja:

• Astma.
• Problemi sa nosom/ sinusima - nazalni polipi ili hronični sinusitis.
• Hronična urtikarija.

Kada se javi reakcija na aspirin, ona može da pogorša simptome ovih stanja.

• Jedna vrsta reakcija na aspirin i NSAIL javlja se kod ljudi koji imaju astmu, nazalne polipe i hronični sinusitis. Simptomi mogu da budu napad astme ili gušenje, zapušen nos i kijanje - stanje poznato kao respiratorna bolest pogoršana aspirinom (AERD)
• Druga vrsta reakcije se javlja kod nekih ljudi koji već imaju hroničnu urtikariju. Približno 20 do 40 odsto pacijenata sa hroničnom idiopatskom urtikarijom ima pogoršanje koprivnjače ili otoka (angioedem) kada uzimaju aspirin ili NSAIL.

Druge reakcije na aspirin javljaju se kod ljudi koji nemaju nijedno od ovih postojećih stanja i mogu da se jave nakon godina uspešnog uzimanja ovog leka.

Treba napomenuti da, ako postoji alergija ili osetljivost na aspirin, moguće je da se javi reakcija i na druge nesteroidne antiinflamatorne lekove, uključujući ibuprofen i naproksen (do 20 odsto ljudi reaguje i na druge lekove iz te grupe). Ponekad, ljudi mogu da imaju reakcije i na acetaminofen.

Lekovi koji sadrže aspirin - skriveni rizik

Aspirin se ne nalazi samo u tabletama koje nose njegovo ime. Ova supstanca je prisutna u brojnim preparatima, često "sakrivena" u kombinovanim formulama, zbog čega može neprimetno da se unese u organizam.

Aspirin može da se nađe u:

• Lekovima za prehladu i grip.
• Preparatima protiv glavobolje, menstrualnih bolova i bolova u sinusima,
• Pojedinim antacidima (lekovima za gorušicu i refluks kiseline).
• Lekovima koji se koriste kod inflamatornih bolesti creva.
• Mnogim komplementarnim i alternativnim preparatima, naročito onima za bolove u mišićima i zglobovima.
• Gelovima za nicanje zuba.

Kod osoba osetljivih na aspirin, ovakva "skrivena" izloženost može da izazove neželjene reakcije. Zbog toga je važno pažljivo čitati sastav lekova, naročito onih koji se izdaju bez recepta, kao i konsultovati se sa lekarom ili farmaceutom.

Kako se leči alergija na aspirin

Dijagnoza alergije ili preosetljivosti na aspirin postavlja se prvenstveno na osnovu kliničke slike i anamneze, jer ne postoji jedan specifičan laboratorijski test koji je pouzdan za sve oblike reakcije.

Osnova lečenja je potpuno izbegavanje aspirina i srodnih lekova koji mogu da izazovu sličnu reakciju. Terapijski pristup zavisi od težine simptoma:

• Izbegavanje okidača: Ne uzimati lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu, a oprez je potreban i kod kombinovanih lekova za bol, prehladu i grip.
• Terapija simptoma: U slučaju blažih reakcija mogu da se koriste antihistaminici i kortikosteroidi (lokalni ili sistemski, po proceni lekara).
• Kod težih reakcija: Iznenadni simptomi - poput otoka, otežanog disanja ili hripanja. zahtevaju hitno zbrinjavanje i primenu epinefrina kod anafilakse.
• Desenzibilizacija aspirinom: U posebnim slučajevima, primenjuje se kontrolisano davanje veoma malih, ali rastućih doza aspirina tokom određenog vremenskog perioda, kako bi se telo naučilo da toleriše lek. Postupak se izvodi isključivo u bolničkim uslovima

Salicilati u hrani - šta treba znati

Prirodni salicilati prisutni su u širokom spektru biljne hrane, ali i u nekim bakterijama uključujući metil-salicilat i druge soli salicilata. Iako se ponekad sugeriše da hrana bogata salicilatima može da izazove simptome netolerancije, ne postoje naučni dokazi koji to potvrđuju i većina ljudi sa astmom ili koji su alergični na aspirin mogu da jedu hranu bogatu salicilatom bez problema.

Razlog leži u hemijskoj strukturi: aspirin sadrži molekul - acetilnu grupu, dok su prirodni salicilati uglavnom neacetilovani. Zbog toga aspirin može da izazove reakcije kod osetljivih osoba, dok prirodni salicilati retko izazivaju iste simptome.

Izuzetak čine osobe koje imaju alergiju na aspirin uz astmu, nazalne polipe ili hronični rinitis/sinusitis. Kod njih hrana sa visokim sadržajem salicilata ponekad može da izazove simptome, ali se to događa povremeno, ne kod većine ljudi.

Kako testirati da li salicilati izazivaju simptome

Najefikasniji pristup je kratka eliminaciona dijeta:

• Izbegavati hranu bogatu salicilatima 2-4 nedelje.
• Pratiti da li se simptomi smanjuju.
• Ako nema poboljšanja, hrana može ponovo da se uvede.

Hrana sa visokim sadržajem salicilata uključuje:

• Crni i voćni čajevi, kafa.
• Sušeno bilje i začini, crni biber.
• Jagode, trešnje, zelene jabuke, sušeno voće.
• Paradajz (svež, pire, kečap), voćni sokovi, jabukovača, vino.
• Nanu, sladić.

Ako izbegavanje ove hrane pomogne, nastavak dijete treba sprovesti uz savet dijetetičara, kako bi ishrana ostala nutritivno adekvatna. Važno je i ne isključivati salicilate bez potrebe, jer oni imaju potencijalne koristi za prevenciju kardiovaskularnih bolesti i raka.