Umrla je Jovanka Budisavljević Broz. Naša mala Ličanka, prvoborac i antifašista, prva dama zemlje koje više nema. Umrla je 20. oktobra, na dan oslobođenja Beograda od fašista.
Prva dama nekadašnje Jugoslavije opčinjavala je domaću i svetsku javnost, pleneći svojom raskošnom lepotom i dostojanstvenim držanjem, očaravajućim osmehom i prepoznatljivom punđom, uvek besprekorno doterana i elegantna. Ponosna i svoja, uzdignute glave do poslednjeg dana.
Takvu je pamtimo, takvom će je i večnost znati.
Prvoborac od svoje sedamnaeste godine, partizanka koja je svojom hrabrošću spasila ranjenike u Drvaru, dva puta ranjavana, čak je ranjena preplivala i reku Lim, borac sa Sremskog fronta, u dvadesetprvoj godini odlikovana ordenom za hrabrost, potpukovnik po činu, prva dama nekadašnje Jugoslavije, idejni tvorac Pokreta nesvrstanih. Antička heroina ovog vremena.
Trideset šest godina izolovana, progonjena i zlostavljana. Slamali su je, ali je nisu slomili, ponižavali su je, ali je nisu ponizili. Ako se jednoga dana bude pravila Enciklopedija ponosa i dostojanstva, njena slika će svakako biti na naslovnoj strani.
Klevetana i omalovažavana, izložena najstrašnijim lažima i intrigama proganjana na najsuroviji način - nije poklekla. Ostala je svoja. Nesalomiva. Poput karijatide u smutnim vremenima. Ne slučajno, njen progon i izolacija poklapaju se sa počecima razbijanja Jugoslavije. Jovanka je bila prva prepreka koju je trebalo odstraniti. Čitav jedan sistem, sa svim svojim mehanizmima moći urotio se protiv jedne bespomoćne žene. Bestidno bezakonje i nasilje kojem je izložena, ući će u anale beščašća i srama svih država koje su ovde postojale.
Sve ove godine zadivljen sam njenim kristalno bistrim umom, neverovatnom sposobnošću da se seti svakog događaja, imena, datuma, detalja. Vedra, duhovita, izrazito lepa, borbena, ponosna, jednostavna, mudra i analitična, plenila je svojom iskrenošću, impresivnom pojavom i prefinjenim manirima. Duhovita i šarmantna, zvonkog osmeha, do samog kraja je bila ona naša nekadašnja Joka koju pamtimo, ona koju su desetine miliona ljudi naprosto obožavali. I nisu je zaboravili. Niti će je ikada zaboraviti.
Zbogom, draga moja Jovanka.
Rekao sam vam nedavno u bolnici da će sve vaše želje biti ispunjene. Sve do poslednje, a da vi zauzvrat morate nama ispuniti samo jednu želju - da ozdravite. Stegli ste mi ruku i preko cevi aparata za disanje video sam vaše reči na usnama: ”Hvala vam”.
Hvala vama, draga moja Jovanka, za divne trenutke našega poznanstva, za svaku vašu izgovorenu reč, za poverenje, za zvonki osmeh, za duhovite opaske, za živu školu borbenosti, energije i neposustajanja.
Za putokaz kako se kroz život korača uzdignute glave i dostojanstveno, bez obzira na udarce koji dolaze sa svih strana. Hvala vam što ste svojim neizmernim doprinosom, celu jednu zemlju činili većom i značajnijom, boljom i uspešnijom. Hvala vam za trenutke radosti koje ste pričinjavali ljudima, poznatim i nepoznatim, velikim i malim...
Oprostite u ime svih nas koji se stidimo zbog svega što su vam radile sve vlasti u svim državama u kojima ste živeli. Znam da vam je uteha bila ljubav ogromnog broja ljudi, to što vas nisu zaboravili. Znam da vam je to „grijalo dušu“, kako ste mi često govorili.
Hvala vam što ste mi, celom svojom ličnošću, svakim svojim gestom, vratili veru u ljudskost i humanost, u čovekoljublje i iskonsku borbu za pravdom. I kad su vam sve nasilno oteli i kad su vas s oružjem terali iz doma u kojem ste živeli i kad su vas stavili u nemoguće, ponižavajuće uslove života - niste posustali.
Sve je u ovoj zemlji moglo da se slomi i uništi, sem velike Jovanke Broz. Uvek ću pamtiti vaše reči:
“Ali dođe odozgo onaj inžinjer koji sve poravnja. Taj inžinjer sve vidi. Ta pravda je jako spora, ali ipak dođe. A, da li ću ja doživeti pravdu neku ne znam. Volela bih da doživim. Ali ne znam da li ću“.
Pravdu, na žalost, niste doživeli. Ali ste doživeli neizmernu ljubav, poštovanje i divljenje svih nas. Ono što nikada nisu i neće vaši progonitelji. Podršku svoga naroda i ponos što vas imamo. Zauvek.
Jer, vaš život i vaša istina ostaju za sva vremena.
Počivajte u miru, draga moja Jovanka.
