Zelenski otkrio da je Amerika DALA ROK Ukrajini i Rusiji za postizanje sporazuma o KRAJU RATA: "Do ovog meseca želi da se sukob završi"

SAD su dale Ukrajini i Rusiji rok do juna da postignu sporazum o okončanju četvorogodišnjeg rata, rekao je novinarima ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, prenosi američka agencija Asošijeted pres (AP).

Ako se rok do juna ne ispuni, Trampova administracija će verovatno vršiti pritisak na obe strane da ga ispune, dodao je.

- Amerikanci predlažu da strane okončaju rat do početka ovog leta i verovatno će vršiti pritisak na strane tačno prema ovom rasporedu - rekao je Zelenski, obraćajući se novinarima u petak.

Komentari ukrajinskog predsednika bili su zabranjeni da se objave do subote ujutru.

- I kažu da žele da urade sve do juna. I učiniće sve da okončaju rat. I žele jasan raspored svih događaja - rekao je.

Rekao je da su SAD predložile da se sledeća runda trilateralnih razgovora održi sledeće nedelje u njihovoj zemlji po prvi put, verovatno u Majamiju, rekao je Zelenski.

- Potvrdili smo naše učešće - dodao je.

"SAD se žuri zbog izbora za Kongres"

Prema njegovim rečima, rok pre početka leta vezan je za početak kampanje za izbore za Kongres SAD na polovini predsedničkog mandata.

- Verovatno ce američka strana samo imati drugačiji prioritet, a to je Kongres. Mi razumemo da ce svo vreme posvetiti unutrašnjim procesima, izborima i promeni raspoloženja u svom društvu - naveo je Zelenski.

Na pitanje da li to znači da u slučaju neuspeha, SAD mogu da se povuku iz pregovaračkog procesa, on je odgovorio da nije dobio takvu najavu od pregovaračkog tima.

- Naravno, za nas je poželjno da se Amerikanci ne povuku. Mislim da je i Rusima potrebno da Amerikanci danas ostanu u pregovorima - ukazao je Zelenski.

On je dodao da će Ukrajina ponuditi SAD sekvencijalni plan za usvajanje dokumenata vezanih za kraj rata.

- Odavno smo predložili američkoj strani da imamo zaista jasan plan sekvencijalnog postupka, tako da svi razumeju čemu strane idu, u kom trenutku i u kojim fazama - poručio je ukrajinski predsednik.

Kako je dodao, cilj je da se rat ne odugovlači, jer Kijev zaista želi da okonča rat i garantuje bezbednost.

Zelenski je naveo da, ako je ruska strana zaista spremna da okonča rat, onda je važno da se fiksiraju uslovi. Prema njegovim rečima, već je bilo inicijativa sa američke strane da se svi sporazumi vezani za kraj rata potpišu približno u isto vreme.

"U opciji 4 dokumenta za bezbednosne garancije"

Zelenski je takođe naznačio dokumente koji će činiti osnovu bezbednosnih garancija, a kako je naveo, trenutno ih ima četiri.

Prvi je sporazum o bezbednosnim garancijama između Ukrajine i SAD, a drugi je sporazum o stvaranju takozvane Koalicije voljnih, koji, prema rečima Zelenskog, mora da bude ratifikovan u svim parlamentima zemalja učesnica.

Kako je naveo, treći dokument se odnosi na članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, utvrđeno Mirovnim planom od 20 tačaka. Mora da postoji sporazum sa EU i mapa akcija koje Ukrajina mora veoma brzo da preduzme kako bi dobila ubrzani put ka članstvu, a da bi to zaista funkcionisalo kao bezbednosna garancija za Ukrajinu i čitavu Evropu, ukazao je Zelenski. On je dodao da je četvrti akt kratak okvirni dokument koji uspostavlja veze između prethodna tri.

Zelenski je naveo i da su se SAD na razgovorima u Abu Dabiju složile da učestvuju u praćenju poštovanja primirja kada se postigne dogovor o njegovoj primeni.

- Vojska razume da će, ako političari odluče da okončaju rat, primirje tehnički nadgledati Ukrajina, Rusija, a nadgledaće ga i SAD, koje su potvrdile svoje učešće - rekao je ukrajinski predsednik.

Prema njegovim rečima, trenutno se na nivou delegacija vode razgovori o tome kako tehnički obezbediti takvo praćenje i u toku je proces utvrđivanja detalja.

Istovremeno, naglasio je da ovaj stav SAD ne isključuje Evropu iz budućeg procesa praćenja.

- Što se tiče Evrope, to ne znači da one neće biti uključena u ovaj proces - naglasio je predsednik Ukrajine.

Najnoviji rok dolazi nakon trilateralnih razgovora u Abu Dabiju, koje su organizovale SAD, a koji nisu doveli do proboja, jer se zaraćene strane drže međusobno isključivih zahteva.

Nakon rezultata druge runde pregovora u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja je trajala od 4. do 5. februara, šef ukrajinske delegacije, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov, izjavio je da su tokom dva dana delegacije Ukrajine, SAD i Rusije detaljno razmatrale nerešena pitanja, uključujući metode sprovođenja prekida vatre i praćenja prekida neprijateljstava, podsetio je Ukrinform.

Tramp: Vode se vrlo dobri razgovori o Ukrajini, nešto bi moglo da se desi

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je juče da se vode "vrlo dobri razgovori" u vezi sa ratom između Rusije i Ukrajine, navodeći da bi kao rezultat pregovora "nešto moglo da se desi", bez iznošenja dodatnih detalja.

- Veoma, veoma dobri razgovori danas, koji se tiču Rusija-Ukrajina. Nešto bi moglo da se desi - rekao je Tramp novinarima, preneo je Rojters.

Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof rekao je u četvrtak da su delegacije SAD, Ukrajine i Rusije postigle dogovor o razmeni 314 ratnih zarobljenika.

Rojters: Na stolu referendum i izbori u Ukrajini

Rojters je juče preneo, pozivajući se na izvore, da su američki i ukrajinski pregovarači razgovarali o cilju da Rusija i Ukrajina postignu mirovni sporazum do marta, iako je, prema izvorima upoznatim sa razgovorima, verovatno da će taj rok biti probijen zbog neslaganja oko ključnog pitanja teritorije.

Prema istim izvorima, Sjedinjene Američke Države i Ukrajina razgovarale su i o mogućnosti održavanja referenduma i izbora u maju.

Svaki eventualni mirovni sporazum bio bi podnet na referendum građanima Ukrajine, koji bi se održao istovremeno sa nacionalnim izborima, izjavilo je pet izvora koji su tražili anonimnost zbog privatne prirode pregovora.

Američki pregovarački tim, koji predvode specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet predsednika SAD Donalda Trampa, Džared Kušner, preneo je ukrajinskim zvaničnicima tokom sastanaka u Abu Dabiju i Majamiju da smatra da bi glasanje trebalo organizovati u što kraćem roku, navela su izvori.

Prema navodima izvora, američki pregovarači ukazali su da će se Tramp, kako se budu približavali izbori za Kongres u novembru, sve više fokusirati na unutrašnju političku agendu, što bi značilo manje vremena i političkog kapitala za finalizaciju mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva.

Dva izvora navela su da su američki i ukrajinski zvaničnici razmatrali opciju da se referendum i nacionalni izbori održe već u maju, ali je više izvora sa neposrednim uvidom u pregovore takav predlog ocenilo kao nerealističan i teško izvodljiv u postojećim okolnostima.

Ukrajinske vlasti procenjuju da bi, zbog ratnih uslova i bezbednosnih izazova, bilo potrebno najmanje šest meseci za organizaciju izbora.

- Američka strana insistira na brzini - rekao je jedan izvor, dodajući da bi glasanje možda moglo da bude organizovano za kraće vreme, ali da bi i tada zahtevalo značajne političke, logističke i bezbednosne pripreme.

Organizacija izbora i referenduma zahtevala bi i izmene zakonodavstva, budući da su takva izjašnjavanja zabranjena tokom trajanja ratnog stanja u Ukrajini, pojašnjava Rojters.

Ukrajina insistira na potpunom prekidu vatre tokom predizborne kampanje kako bi se obezbedila bezbednost birača i integritet referenduma, uz tvrdnje da Rusija ima istoriju kršenja prethodno dogovorenih primirja.

- Stav Kijeva je da nijedan politički dogovor ne može da se postigne dok SAD i njihovi partneri ne uspostave čvrste bezbednosne garancije za Ukrajinu - rekao je jedan izvor upoznat sa pregovorima.

Jedan ukrajinski zvaničnik izjavio je da je predsednik Ukrajine Zelenski otvoren za ideju održavanja izbora u bliskoj budućnosti, što se, prema njegovim rečima, ponavlja kao zahtev američke administracije od stupanja Donalda Trampa na dužnost u januaru 2025. godine.

Najveća prepreka - Donbas, pa NE Zaporožje

Rusija vrši pritisak na Ukrajinu da se povuče iz Donbasa, gde su borbe i dalje intenzivne - uslov koji Kijev kaže da nikada neće prihvatiti.

Prema ocenama više izvora, to je najveća prepreka brzom postizanju mira.

Rusija zahteva potpunu kontrolu nad tim regionom u okviru bilo kakvog mirovnog sporazuma, iako Ukrajina i dalje kontroliše više od 5.000 kvadratnih kilometara te teritorije.

Zvaničnici u Kijevu takav zahtev smatraju neprihvatljivim, ali su izrazili spremnost da razmotre alternativna rešenja, poput uspostavljanja demilitarizovane zone ili zone slobodne trgovine.

Nerazjašnjena ostaje i sudbina nuklearne elektrane Zaporožje, najveće u Evropi, koja se nalazi na teritoriji pod kontrolom ruskih snaga.

Prema navodima izvora, Rusija se protivi američkom predlogu prema kojem bi SAD preuzele upravljanje elektranom i distribuirale električnu energiju i Rusiji i Ukrajini.

Moskva insistira na kontroli nad postrojenjem, uz ponudu isporuke povoljnije električne energije Ukrajini, što Kijev odbacuje.

Čak i u slučaju postizanja političkog dogovora, postoji mogućnost da ukrajinski birači na referendumu odbace eventualne teritorijalne ustupke.

Sve o Donbasu i zašto je važan za Ukrajinu i Rusiju, pročitajte u naše odvojenom tekstu.

(AP, Rojters, Tanjug)