Ukrajinska SBU posebno je upozorila na pokušaje ruskih bezbednosnih službi da regrutuju Ukrajince da izvedu napade unutar Ukrajine
U ponedeljak će se u Kijevu sastati i Koalicija voljnih
Ukrajina dočekuje 35. godišnjicu svoje nezavisnosti u senci rata koji je trebao da traje “tri dana” ali se pretvorio u dugotrajni i iscrpljujući sukob, koji danas zaokružuje pune četiri i po godine. Ponovo priznajući posledice ukrajinskih napada na rusku naftnu infrastrukturu, predsednik Vladimir Putin je rekao da je Kijev “otvorio Pandorinu kutiju” i da će Moskva žestoko uzvratiti. Dok se svetski lideri okupljaju u Kijevu na Dan nezavisnosti - a potencijalno i američki izaslanici - Ukrajina upozorava na potencijalne ruske napade oko praznika.
Ukrajinska vojska pokrenula je u subotu napade širom Rusije i na okupiranim teritorijama, što je izazvalo požare u logističkom centru “Ozon” i naftnoj rafineriji Novokujbiševski u oblasti Samare, prenosi “Kijev indipendent”, dodajući da su takođe oštećeni avioni u bazi Saki na Krimu. Prethodno je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da su njegove snage u petak pogodile rafineriju Perm, na oko 1.500 km od Ukrajine. Ukrajina sve više gađa rusku naftnu infrastrukturu kako bi omela ruske linije snabdevanja. Do sada su ukrajinski udari dronovima izazvali velike nestašice goriva od Krima do Sibira.
U komentarima objavljenim u subotu, Putin je rekao da je Kijev “otvorio Pandorinu kutiju” Ii da će Rusija žestoko uzvratiti.
- Kijevski režim je rešio da nanese štetu našoj ekonomiji. A šta je uradio? Sam je otvorio Pandorinu kutiju. Pa onda očekujte odgovor usmeren na vaše najosetljivije ekonomske sektore – rekao je on, preneo je Rojters.
Eskalacija napada
Rusija je u subotu oko podneva ispalila balističke projektile ka Kijevu, kad su poginule dve a ranjeno osam osoba, prema ukrajinskoj vojski. Tokom noći u napadima je takođe ubijeno dvoje ljudi, jedno u Kijevu a drugo u Zaporožju, dok je u petak ruski dron pogodio tržni centar u Krivom Rogu, rodnom gradu Zelenskog, kad je ubijeno 16, nestalo četvoro a ranjeno više od 100 ljudi, prema regionalnim vlastima.
Prema izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISW) od subote, ruske snage su tokom noći lansirale neodređen broj balističkih ili kvazi-balističkih projektila, tri krstareće rakete i 271 dron na Ukrajinu.
U međuvremenu je Ukrajinska služba bezbednosti (SBU) upozorila građane na potencijalne ruske napade i druge bezbednosne pretnje uoči Dana nezavisnosti. Kako navodi “Juromajdan pres”, SBU je rekla da bi Rusija mogla da iskoristi Dan nezavisnosti za napade, provokacije, sabotaže, sajber napade ili druge zločine. Posebno su upozorili na pokušaje ruskih bezbednosnih službi da regrutuju Ukrajince da izvedu napade unutar Ukrajine i da se bilo kakvi takvi pokušaji odmah prijave.
Evropa izrazila podršku
Do eskalacije u ratu koji gazi svoju petu godinu došlo je uoči obeležavanja 35. godišnjice ukrajinske nezavisnosti od Sovjetskog saveza. Ukrajina je proglasila svoju nezavisnost 24. avgusta 1991. Oko 10 svetskih lidera, uključujući predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu, očekuje se u Kijevu u ponedeljak, preneo je AFP pozivajući se na neimenovanog evropskog zvaničnika.
Kako prenosi sajt Kancelarije Evropskog saveta u Ukrajini, generalni sekretar ES Alen Berse potvrdio je solidarnost organizacije i nastavak podrške Ukrajini, jedne od svojih 46 članica.
- Dragi Ukrajinci, pre 35 godina povratili ste svoju nezavisnost. Branite je svakog dana. Savet Evrope je sa vama – u ovom ratu, u borbi za pravdu i za mir pod vašim uslovima – rekao je on, prenosi Coe.int.
Uoči Dana nezavisnosti, ispred zgrade Evropske komisije u Briselu podignula je zastava Ukrajine. Predsednica EK Ursula fon der Lajen objavila je snimak podizanja zastave u postu na “X”.
“Dok se pripremamo da proslavimo Dan nezavisnosti Ukrajine, podižemo ukrajinsku zastavu u Briselu, kako bi se ponosno vijorila u srcu naše Unije, gde pripada. Ukrajina će povratiti svoju bezbednost i slobodu. Zauzeće svoje zasluženo mesto u našoj Uniji”, rekla je ona.
“Kijev post” podseća da Ukrajina nastoji da nadogradi nedavni napredak u vezi članstva u Evropskoj uniji, nakon otvaranja pristupnih pregovora sa EU u junu.
Da li će doći Vitkof i Kušner?
List navodi da će se u ponedeljak u Kijevu sastati i Koalicija voljnih, grupa zemalja koja koordiniše pomoć za Ukrajinu, kako bi potvrdili svoju podršku Kijevu. Prema “Kijev postu”, sastanak će voditi francuski predsednik Emanuel Makron (preko video linka), nemački kancelar Fridrih Merc i britanski premijer Endi Bernam.
Dok će međunarodni saveznici iskazati solidarnost sa Ukrajinom u Kijevu, ostaje neizvesno da li će sa njima biti američki izaslanici. Američki predsednik Donald Tramp rekao je krajem jula da će poslati Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera u Kijev u narednim nedeljama. Kasniji izveštaji govore da bi oni mogli da otputuju i za Kijev i za Moskvu.
Prema “Juronjuzu”, prisustvo Antonija Košte moglo bi da dobije dodatni značaj ukoliko i Vitkof i Kušner otputuju u Kijev, u trenutku kada se vodi šira debata o ulozi EU u mirovnom procesu i o tome ko bi mogao da predstavlja Evropu u eventualnim budućim pregovorima sa Rusijom. Košta se u razgovorima nametnuo kao jedan od mogućih predstavnika evropskih interesa, ukoliko dođe do nastavka suštinskih pregovora, dok EU nastoji da obezbedi svoj glas u diplomatskom procesu kojim uglavnom upravlja Vašington.
Osam puta bio u Moskvi, u Kijevu nijednom
Vitkof i Kušner su igrali centralne uloge u američkim pokušajima da posreduju u postizanju sporazuma. Do sada je Vitkof osam puta putovao u Moskvu i u nekoliko navrata se čak sastao sa Putinom. Ali, ni on ni Kušner nisu posetili Ukrajinu otkako su u ulozi pregovarača.
Prema “Juronjuzu”, njihovo putovanje u Kijev bi stoga imalo značaj koji prevazilazi još jednu rundu diplomatskih sastanaka, jer bi dvojici glavnih pregovarača Vašingtona omogućilo prvi direktan uvid u Ukrajinu zahvaćenu ratom, u trenutku kad Trampova administracija razmatra da li postoji održiv put ka ponovnom pokretanju pregovora sa Moskvom.
Sam Putin je rekao da je Moskva otvorena za mirovne pregovore, ali samo na osnovu “stvarnosti na terenu”, a ne, kako je istakao, “egzotičnih” predloga koje je Ukrajina iznela preko posrednika.
