Administracija predsednika Donalda Trampa otvoreno je održavala sastanke sa predstavnicima pokreta radi diskusije o budućim ekonomskim i političkim vezama
Uprkos popularnosti separatističkih ideja u pojedinim krugovima, trenutne ankete ukazuju na podvojeno mišljenje u regionu, gde se oko 28% stanovništva zalaže za secesiju
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa održala je nekoliko tajnih sastanaka sa predstavnicima kanadske grupe "Alberta Prosperity Project" (APP), separatističkog pokreta koji se zalaže za nezavisnost pokrajine Alberta, izveštava "Fajnenšel tajms" pozivajući se na izvore. Ova grupa će, ako do 2. maja prikupi potrebnih 178.000 potpisa, organizovati referendum za otcepljenje od Kanade.
Prema dostupnim podacima, lideri APP-a su se od aprila 2025. godine tri puta sastali sa zvaničnicima američkog Stejt departmenta u Vašingtonu. Novi sastanak je planiran za februar, na kojem predstavnici APP-a žele da zatraže zajam od 500 milijardi dolara za finansiranje potreba pokrajine u slučaju referenduma o nezavisnosti.
Ovo je indirektno potvrdio i pravni savetnik APP-a Džef Rat, koji je prisustvovao sastancima i koji je otkrio da su SAD "izuzetno uzbuđene zbog ideje o slobodnoj i nezavisnoj Alberti". Usput, Rat se hvalio da ima mnogo jači odnos sa Trampovom administracijom nego kanadski premijer Mark Karni.
Zašto je Alberta toliko značajna
Kanađani Albertu nazivaju "kanadskim Teksasom". Alberta je sve samo ne beznačajna. Sa 660.000 kvadratnih kilometara, veća je od, recimo, Ukrajine (ali sa populacijom od samo 4,3 miliona), i najveći je proizvođač nafte i gasa u Kanadi, izvozeći 75 procenata svoje proizvodnje u Sjedinjene Države. Dva najveća proizvođača petrohemikalija u Severnoj Americi nalaze se u centralnoj i severno-centralnoj Alberti, odakle se proizvodi od polietilena i vinila prodaju širom sveta.
Zbog svoje ekonomije, Alberta ima bliže odnose sa SAD nego sa sopstvenom državom, a fraza "kanadski Teksas" ne odnosi se samo na ekonomiju već i na konzervativne političke stavove većine stanovništva. Pored toga, stanovnici ovog regiona su decenijama ogorčeni onim što vide kao nepravednu raspodelu prihoda i beneficija između kanadskih provincija.
Separatističke najave
Sada 52 odsto Kanađana smatra da vlada treba ozbiljno da shvati separatističke najave koje dolaze iz Edmontona, glavnog grada Alberte.
I to uprkos činjenici da se premijerka Alberte Danijel Smit, kada je upitana da li njena politika otvara vrata separatizmu u provinciji, pozvala na nedavne ankete koje su pokazale da je 25 odsto za secesiju, ili 30 odsto ako liberali pobede na saveznim izborima.
- Čini mi se da većina ljudi nije za to - rekla je.
Portparol Stejt departmenta rekao je da se agencija redovno sastaje sa predstavnicima civilnog društva, ali da nije preuzela nikakve obaveze. Bela kuća je takođe potvrdila da su se održali sastanci sa secesionistima Alberte, ali je napomenula da im nije pružena nikakva podrška.
Ali prošle godine, Tramp je rekao da vekovna granica između SAD i Kanade nije ništa više od "veštački povučene linije" koja se može precrtati silom i ubeđivanjem.
- Neko je povukao tu liniju pre mnogo godina, recimo, lenjirom - samo pravom linijom preko vrha zemlje - rekao je Tramp kanadskom premijeru Marku Karniju.
Alberta kao 51. američka država?
Tramp je 20. januara ove godine objavio izmenjenu sliku na svom profilu na društvenim mrežama na kojoj se vidi američka zastava koja pokriva Kanadu, Grenland i Venecuelu.
U Vašingtonu otvoreno pokazuju da američka administracija posmatra provinciju Albertu kao nešto što bi na kraju moglo postati 51. država Sjedinjenih Država.
- Alberta je prirodni partner za Sjedinjene Države - rekao je ministar finansija Skot Besent 22. januara tokom svoje posete Davosu, u Švajcarskoj, kao da misli na potpuno suverenu državu.
Besent je mislio na kampanju pokrenutu početkom januara radi prikupljanja 178.000 potpisa, sa ciljem organizovanja referenduma o nezavisnosti, a postavljeno pitanje je: "Da li se slažete da pokrajina Alberta prestane da bude deo Kanade i postane nezavisna zemlja?". Istina, inicijativa, koju predvodi separatistički Projekat prosperiteta Alberte, ima male šanse. Anketa Ipsosa od 23. januara pokazala je da bi samo 28 odsto stanovnika Alberte glasalo za secesiju.
Karni vs. Tramp
Ali Trampa dugo iritira Kanada i čim je ušao u Belu kuću, pokazao je svoj prezir i aroganciju nazvavši tadašnjeg premijera Džastina Trudoa guvernerom, a ne premijerom. A onda, u govoru u Davosu nedavno, Trudoov naslednik Mark Karni podsetio je da su zemlje poput Kanade - nazvao ih je "srednjim silama" - bile glavni korisnici liberalnog svetskog poretka jer su mogle da se oslone na američku zaštitu, razvijaju svoje ekonomije i sprovode politike zasnovane na vrednostima.
- Sada se taj svetski poredak raspada - rekao je Kanađanin i predložio da se srednje i male države odupru hegemoniji velikih diverzifikacijom svojih trgovinskih partnera, smanjenjem svojih strateških zavisnosti i udruživanjem.
Neposredno pre svog govora u Davosu, Karni je potpisao novo strateško partnerstvo sa Kinom, smanjio poreze na uvoz električnih automobila tamo i najavio 12 novih trgovinskih i bezbednosnih sporazuma tokom narednih šest meseci. Pored toga, Kanada je u procesu pregovora o dodatnim sporazumima o slobodnoj trgovini u Aziji i Latinskoj Americi. Ankete nakon njegovog govora u Davosu pokazale su da je Karnijev rejting odobravanja porastao za osam poena na 60 procenata, što ukazuje da ga Kanađani snažno podržavaju.
Ali on je takođe svestan da ne može ignorisati Sjedinjene Države. Kanada pati otkako se Tramp vratio u Belu kuću i uveo carinu od 25 procenata na većinu robe, podigavši je na 35 procenata prošlog leta, kada skoro 70 procenata kanadskog izvoza ide u Sjedinjene Države. Poređenja radi, samo pet procenata ide Kini, drugom najvećem trgovinskom partneru zemlje.
Referendum u Alberti
Što se tiče Alberte, čak i ako bi na referendumu pobedili glasači koji su za secesiju, kanadski zakon nalaže da nijedna tamošnja provincija ne bi mogla jednostrano da se otcepi od Kanade. Separatisti bi morali da pregovaraju o secesiji sa saveznom vladom i ostalim provincijama i da postignu dogovor o uslovima secesije od Kanade.
Pored toga, prema važećem zakonu, rezultat referenduma bi morao da pokaže "jasnu većinu u korist secesije", što bi onda "stvorilo obavezu pregovora o secesiji".
Međutim, zakon ne precizira tačan procenat koji se računa kao "jasna većina", i dok se obično smatra da je 51 odsto slučaj, Donji dom Kanade može odlučiti da to nije dovoljno, što znači da proces secesije ne može da se nastavi.
