Turske aktivnosti i neslaganja oko razgraničenja morskih teritorija dodatno komplikuju situaciju u regionu
Micotakisova vlada poziva na ograničavanje opsega Trampove inicijative, dok opozicija kritikuje rizike povezane sa potencijalnim ustupcima
Novoformirani Odbor za mir američkog predsednika Donalda Trampa uznemirio je Atinu, jer grčka vlada pokušava da postigne delikatan balans: da se uskladi sa Evropskom unijom (EU) kako bi zaštitila svoje interese u istočnom Sredozemlju od Turske, istovremeno negujući bliže veze sa Vašingtonom.
Trampova objava podstakla je zabrinutost u Atini da bi Ujedinjene nacije (UN) i međunarodno pravo - stubovi grčke spoljnotrgovinske politike - mogli biti marginalizovani ili oslabljeni. Grčka, zajedno sa još 24 članice EU, ostaje van Odbora za mir, dok će susedna Turska učestvovati u radu tog tela, piše "Euraktiv".
Odbor je prvobitno zamišljen kao mehanizam za rešavanje krize na Bliskom istoku, ali je stekao širi značaj kada ga je Tramp predstavio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, nagoveštavajući da bi mogao postati trajno telo. Ta perspektiva izazvala je zabrinutost u evropskim prestonicama da bi UN mogle da budu stavljene u drugi plan.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis izjavio je nedavno da bi Odbor za mir trebalo da bude ograničen na Gazu, čime je iskazao zabrinutost da nerešeni sporovi u regionu Grčke inače ne bi mogli biti obuhvaćeni njegovom nadležnošću.
Turska i Libija imaju dugotrajne sporove sa Grčkom i Kiprom oko morskih granica u istočnom Sredozemlju. Dok je Grčka ratifikovala Konvenciju UN o pravu mora i redovno se na nju poziva u odgovoru na tvrdnje Ankare, Turska nije potpisnica. Ova politička blokada godinama je otežavala napore da se iskoriste rezerve prirodnog gasa i nafte u Sredozemnom moru.
Međutim, Trampov pristup vođen poslovnim interesima mogao bi da otvori vrata političkom rešenju u regionu - razvoj događaja koji, prema rečima Džordža Cogopoulosa, višeg saradnika Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP), samo je pitanje vremena.
Energetika, životna sredina i transport
- Još nije jasno da li će izgovor biti tzv. Odbor za mir sa proširenim ovlašćenjima ili direktno posredovanje SAD. Ali sigurno će biti predstavljen u skladu sa Trampovom poslovno orijentisanom logikom - rekao je Cogopoulos za "Euraktiv".
Ako se američko angažovanje u regionu intenzivira, dodao je Cogopoulos, Ankara će verovatno favorizovati model u kojem regionalni akteri "sami rešavaju pitanja, dok Trampova Amerika deluje kao posrednik", što bi efikasno stavilo UN na stranu.
Jedan znak rastuće uloge Vašingtona je što su tokom Trampovog drugog mandata američke energetske kompanije "Ševron" i "Ekson mobajl" sklopile sporazume sa svim ključnim regionalnim igračima - Grčkom, Turskom, Kiprom i Libijom.
Grčki i turski zvaničnici sastali su se pre dve nedelje u Atini kako bi razgovarali o pozitivnoj agendi, sa ciljem da se upravlja tenzijama i identifikuju oblasti za saradnju. Lideri zemalja sastaće se 12. februara.
Balansiranje između Evrope i SAD, opozicija kritikuje
Nema naznaka da su odnosi između Micotakisa i Trampa pogoršani, iako se dvojica lidera još nisu lično sastala. Suprotno tome, Tramp se sastao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u septembru.
Micotakisov poziv da se ograniči opseg Odbora za mir izazvao je kritike glavne grčke opozicije.
- Pokušavajući da udovolji Vašingtonu, a istovremeno izbegne raskid sa evropskim partnerima, premijer se upušta u "opasne balansirajuće činove koji podrivaju dugogodišnje pozicije grčke spoljnotrgovinske politike - rekao je socijalista i evropski poslanik Janis Manijatis za "Euraktiv".
Manijatis, bivši grčki ministar energetike, naveo je da, s obzirom na trajnu okupaciju Kipra i ponovljene izazove Turske u pogledu suverenih prava, Atina mora da se čvrsto suprotstavi bilo kojoj inicijativi koja potkopava međunarodno pravo. Grčka bi, dodao je, trebalo da preuzme vodeću ulogu u jačanju evropske odbrane i bezbednosne saradnje kako bi zajednički odgovorila na predstojeće izazove.
Opozicija je takođe optužila vladajuću konzervativnu stranku Nova demokratija da je usvojila logiku "datog saveznika" prema Vašingtonu. Kritičari često ukazuju na američku vojnu bazu u Suda Bej na Kritu - ključnu za projekciju američke moći na Bliskom istoku - čiji je mandat ranije obnavljan godišnje, a pod Micotakisom je postao neograničen.
Diplomatski izvor u Atini rekao je da je Grčka usklađena sa drugim evropskim partnerima koji ovu inicijativu vide kao problematičnu i potencijalno nadređenu međunarodnom pravu. Brisel je dosledno podržavao Grčku i Kipar, sa međunarodnim pravom kao stubom svoje pozicije, i nastojaće da se uključi Vašington kako bi se ograničio opseg Odbora za mir, dodao je izvor.
- Takođe treba uzeti u obzir ko učestvuje - rekao je diplomata.
Dok se očekivalo učešće Mađarske, odluka Bugarske iznenadila je Brisel, s obzirom na to da zemljom trenutno upravlja prelazna vlada.
- Neko u Sofiji očigledno pokušava da osvoji poene u Vašingtonu - dodao je diplomata.
(Euractiv)
