Stručnjaci smatraju da Izrael nije dobio nikakvu kompenzaciju za svoj pristanak na sporazum i smatra da je Netanjahu doveden u težak položaj
Sporazum izostavlja ključne bezbednosne standarde i međunarodne inspekcije, što otvara vrata potencijalnom razvoju vojnog nuklearnog programa u Saudijskoj Arabiji
Novi sporazum o nuklearnoj saradnji između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Saudijske Arabije izazvao je ozbiljnu zabrinutost u Izraelu. Iako dogovor predviđa američka ulaganja u civilne svrhe, Izraelci strahuju da bi Saudijska Arabija vremenom mogla da iskoristi ovaj nuklearni program za proizvodnju atomskog oružja, i to usred sve većih nemira na Bliskom istoku.
Izrael nikada nije javno potvrdio niti demantovao da poseduje sopstveni nuklearni arsenal, iako su o tome godinama svedočile nekadašnje vodeće ličnosti i u Izraelu i u SAD. Prošle godine, kada su se američko-saudijski razgovori o potencijalnoj nuklearnoj saradnji rasplamsali neposredno pre rata između Izraela i Irana, sadašnji i bivši izraelski zvaničnici izjavili su za "Njuzvik" da bi takav potez mogao da pokrene regionalnu trku u naoružanju.
Sada, nakon što je sporazum u sredu zvanično objavljen, ti strahovi su ponovo isplivali u još većoj meri - i to u izuzetno nestabilnom trenutku za region, koji je svedok obnovljenih direktnih sukoba između SAD i Irana, uključujući i iranske udare na Saudijsku Arabiju i druge američke partnere na Bliskom istoku.
Arijel Levit, viši saradnik u Programu za nuklearnu politiku Karnegijeve fondacije za međunarodni mir i u Harvardovom centru "Belfer", podseća da je još u vreme administracije bivšega američkog predsednika Džoa Bajdena razgovarano na ovu temu, ali je Izrael tada nastojao da taj sporazum poveže sa kompenzacijom rizika kroz normalizaciju diplomatskih odnosa sa Saudijskom Arabijom. Pregovori su se u velikoj meri raspali početkom rata u Gazi u oktobru 2023. godine, dok je kriza oko američko-izraelskog rata protiv Irana započetog u februaru stavila izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u mnogo teži položaj.
- Sada nema normalizacije, to je prvo. Drugo, nalazimo se u situaciji u kojoj Netanjahu ne može zaista da kaže "ne" Trampu. Tako da izraelska vlada jeste izuzetno nezadovoljna ovim, ali nema izbora, jer je u načelu već dala pristanak, platila cenu, a nije dobila nikakve koristi - objasnio je Levit.
Drugim rečima, Tramp je praktično zario nož u leđa Netanjahuu, tako što je Saudijskoj Arabiji dao sve što je želela, a Izrael nije dobio ništa zauzvrat.
Sjedinjene Države i Saudijska Arabija su potpisale sporazum o nuklearnoj saradnji, poznat kao "Sporazum 123", kao i prateći bilateralni sporazum o zaštitnim merama. Ovi sporazumi uspostavljaju pravni okvir za buduću civilnu nuklearnu saradnju, dok Saudijska Arabija nastoji da razvije domaći nuklearni energetski program koji uključuje i obogaćivanje uranijuma. Trampova administracija navodi da će ovaj dogovor:
- američkim kompanijama omogućiti širi pristup planiranom nuklearnom sektoru Saudijske Arabije, stvarajući prilike za američke proizvođače i dobavljače,
- dok istovremeno pomaže Kraljevini da zadovolji rastuće potrebe za energijom.
Da li bi Saudijska Arabija mogla da napravi nuklearnu bombu
Saudijska Arabija se ranije obavezala na neširenje nuklearnog naoružanja. Međutim, pojedini signali su pojačali zabrinutost Izraela.
- Ako Iran razvije nuklearnu bombu, mi ćemo slediti taj primer što je pre moguće - rekao je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman 2018. godine.
Trenutno je poznato da samo jedna muslimanska nacija poseduje nuklearno oružje, a to je Pakistan, zemlja sa kojom Saudijska Arabija odavno neguje bliske veze.
- SAD neće postići nijedan sporazum ni sa jednom zemljom na svetu koji bi doveo do rizika od širenja nuklearnog oružja - izjavio je državni sekretar Marko Rubio.
Levit je naglasio da bi, uprkos tome što je predviđeno da američko osoblje nadgleda postrojenja za obogaćivanje na saudijskom tlu, izbijanje novih sukoba u regionu moglo da primora Vašington na povlačenje sa terena, čime bi Rijad preuzeo potpunu kontrolu.
- Sama zamisao da to postrojenje za obogaćivanje uranijuma bude pod američkom upravom uopšte ne zvuči uverljivo. Reč je o zemlji koja ima mnogo unutrašnjih bezbednosnih problema - tamošnja vlast bi mogla da se promeni i da drugi režim bude znatno problematičniji i neprijateljski nastrojen. Osim toga, to je država koja ima duboke bezbednosne odnose sa Pakistanom i što bi im moglo pomoći u razvoju vojnog nuklearnog programa za koji znamo da postoji - objasnio je on.
Ali "najgore od svega", naglasio je, bilo je izostavljanje Dodatnog protokola kao i "Zlatnog standarda", koji su ugrađeni u druge takozvane nuklearne "Sporazume 123" koje su SAD sklopile sa zemljama poput Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), a koji obavezuju na međunarodne inspekcije.
- Zašto bi SAD pristale na insistiranje Kraljevine da ne želi Dodatni protokol ako ima isključivo miroljubive namere? Kakav bi uopšte bio legitimitet tog saudijskog odbijanja, osim ostavljanja otvorene opcije za razvoj nuklearnog oružja? Pristajanje na sporazum sa toliko rupa postavlja izuzetno opasan presedan. Time daju izgovor Kini i Rusiji da ponude iste takve labave dogovore svojim partnerima - naglasio je Levit.
Zategnuti odnosi između Trampa i Netanjahua
Odnosi između nekada veoma bliskih saveznika - Trampa i Netanjahua - u poslednje vreme su, čini se, dosta zategnuti.
Netanjahu je posetio Ovalni kabinet šest puta otkako se Tramp vratio na funkciju pre godinu i po dana, više nego bilo koji drugi svetski lider. Svaki od tih susreta bio je dogovoren u roku od nekoliko sati ili dana. Ovoga puta Netanjahu već više od dve nedelje pokušava da dobije termin za sastanak.
Činjenica da Tramp ne žuri da se sastane sa Netanjahuom pred kamerama pokazuje ne samo razilaženje njihovih interesa, već i stepen razočaranja Bele kuće izraelskim liderom, pet meseci nakon što su zajedno započeli rat.
Prema mišljenju zvaničnika Bele kuće, prepirka oko mogućeg sastanka usledila je nakon što je izraelski premijer neposredno pre Trampovog odlaska u Ankaru gostovao na televiziji "Foks njuz" i kritikovao predsednikovu nameru da proda borbene avione F-35 Turskoj, zbog čega je Tramp bio "besan" jer, kako je rekao drugi zvaničnik "Bibi (Netanjahuov nadimak) nije imao pravo" da se meša u to pitanje.
