Radno okruženje je bogato emocijama, pa menadžeri treba svesno da neguju pozitivna iskustva i umanjuju uticaj negativnih događaja.
Emocije značajno utiču na ponašanje na poslu – tuga smanjuje performanse, a bes izaziva konflikte.
"Nije lično, to je isključivo posao", rečenica je koja odjekuje kroz film Fransisa Forda Kopole iz 1972. godine "Kum“, a koja otelotvoruje klasični pogled na menadžment - poslovanje je, pre svega, zarađivanje novca, čak i ako to znači žrtvovanje svih ličnih, društvenih aspekata posla.
Međutim, tekuća kriza mentalnog zdravlja na radnom mestu primorava menadžere da uzmu u obzir emocionalno blagostanje zaposlenih, a da bi se razumelo emocionalno blagostanje, prvo mora da se razume šta su emocije - kratki, intenzivni odgovori na određene događaje koji su nam važni i utiču na naše ponašanje, objašnjava Hose Navaro sa katedre za psihologiju sa Univerziteta u Baresolini.
Prema njegovim rečima, proučavanje emocija je od vitalnog značaja jer su one mnogo više od samo subjektivnih iskustava.
- Naprotiv, one su ono što vodi naše postupke – na primer, na radnom mestu tuga smanjuje performanse, dok bes dovodi do sukoba. S obzirom na to nije dovoljno samo reći da se neko oseća loše - razumevanje njihovih specifičnih emocija je prvi korak ka razumevanju njihovog ponašanja na radnom mestu - napominje Hose Navaro.
Emocije na poslu
Da bi razumeli emocionalni život ljudi na radnom mestu, Navaro i njegove kolege su sprovele studiju na 102 radnika iz različitih sektora.
Cilj je bio da razumeju kako i koliko često se šest osnovnih emocija – sreća, iznenađenje, tuga, gađenje, strah i bes, javlja u svakodnevnom radnom životu.
- Naši ispitanici su rekonstruisali svoje radne dane tokom perioda od 15 dana, obraćajući pažnju na one događaje vezane za posao koje su smatrali posebno važnim. Prikupili smo ukupno 1.499 izveštaja o ovim događajima, procenjujući da li su bili pozitivni ili negativni (njihova valenca) i koliko su bili novi ili revolucionarni (njihova snaga) - objašnjava Navaro.
Rezultati su otkrili nekoliko važnih tačaka:
- Radno mesto je generalno srećno mesto - sreća je bila najčešća emocija, prisutna u 67 odsto prijavljenih događaja, i najintenzivnija, a zatim sledi iznenađenje - 54 odsto. Navaro objašnjava da ovde može biti na delu pristrasnost preživljavanja, jer ljudi koji stalno doživljavaju negativne emocije imaju tendenciju da napuste svoj posao.
- Negativne emocije su ređe, ali izraženije - bes (skoro 40 odsto) i tuga (32 odsto) bili su češći od straha (26 odsto) i gađenja (20 odsto). Štaviše, negativne emocije se retko javljaju izolovano, one se obično javljaju u kombinaciji, posebno u slučaju besa, tuge i gađenja.
- Snaga je imala multiplikativni efekat - nije dovoljno da se događaj vezan za posao oceni kao dobar ili loš. Da bi se pojavila intenzivna emocija, događaj koji je pokreće mora biti jak – to jest, revolucionaran ili nov. Interakcija između vrednosti i snage događaja predviđa skoro sve emocije.
- Strah se ponašao drugačije od drugih emocija - bila je to jedina emocija koja je zavisila isključivo od toga koliko je događaj bio intenzivan ili ometajući, a ne od njegove valencije. Takođe je veoma jasno zavisio od individualnih osobina ili okolnosti radnika. Zbog svoje ličnosti ili svojih radnih uloga, neki radnici su bili skloniji doživljavanju ove emocije.
Bilo je vrlo malo razlika među polovima.
- Suprotno tradicionalnim stereotipima, otkrili smo da pol ima mali uticaj na intenzitet emocija radnika. Pol je uticao samo na učestalost kojom su se određene emocije javljale - radost je bila češća među muškarcima, dok je gađenje bilo češće među ženama - navodi Navaro u tekstu objavljenom u časopisu The Conversation.
Šta pokreće svaku emociju
Analiziranje 1.499 dnevnika omogućilo im je i da identifikuju koje situacije deluju kao okidači za svaku emociju.
- Pošto je radno mesto društveno okruženje, većina ovih situacija je uključivala menadžere, kolege ili klijente - kaže Navaro i navodi šta je koju emociju najviše pokretalo:
- radost - podsticana je postignućima i ljudskom povezanošću. Najjače se javljala kada su se uspešno obavljali zadaci, uživalo u saradničkom okruženju ili primali iskreno priznanje, poput zahvalnice od menadžera.
- iznenađenje - nastajalo je zbog kršenja očekivanja. Njegovi okidači su uključivali nepredviđene odluke, poput toga što klijent nije obnovio ugovor, ili neočekivane gestove podrške, poput timskog obroka koji je platila kompanija.
- bes - se javljao kada su radnici osetili nepravedne situacije, javno nepoštovanje, poniženje ili proizvoljno ometanje svojih ciljeva.
- tuga - je bila povezana sa gubitkom i neispunjenim očekivanjima. Nastajala je u suočavanju sa profesionalnim razočaranjima i neuspesima ili kada bi cenjeni kolega napustio tim.
- gađenje - na radnom mestu je obično bilo povezano sa moralom, kao odgovor na etički odvratno ili toksično ponašanje, uznemiravanje ili korporativno licemerje.
- strah - je izazvan pretnjama i bezbednosnim problemima. Nepredvidivi menadžeri i strukturna nestabilnost unutar kompanije su neki od faktora koji mogu pokrenuti ovaj snažan upozoravajući signal.
Osnova blagostanja na radnom mestu
Navaro kaže da je ovo istraživanje jasno pokazalo da je radno mesto okruženje bogato emocionalnim iskustvima.
- To znači da svaka menadžerska odluka, promena rasporeda ili povratna informacija mogu pokrenuti lančanu emocionalnu reakciju. Iako se ne mogu izbeći svi zastoji, organizacije mogu aktivno oblikovati svoju emocionalnu klimu namernim negovanjem pozitivnih iskustava i težnjom ka ublažavanju uticaja negativnih događaja. Briga o timovima zahteva od nas da prevaziđemo gledanje na posao samo kao na mesto za obavljanje poslova. Naše organizacije su zajednice bogate emocionalnim vezama i zaslužuju našu pažljivu pažnju - napominje Navaro.
