Teorija kancelarijskog vazduha: Zašto se i kako koža i kosa menjaju tokom radnog dana

"Teorija kancelarijskog vazduha" skreće pažnju na to kako zatvoreni prostori utiču na fizički izgled i zdravlje. Iako nije zvanični medicinski termin, fenomen obuhvata stvarne posledice klimatizacije, loše ventilacije i veštačkog osvetljenja na kosu, kožu i oči.

Fenomen je dobio na značaju kroz seriju viralnih svedočanstava na društvenim mrežama, gde su korisnici dokumentovali naglu estetsku promenu lica i kose tokom radnog vremena.

Faktori poput dehidracije, stresa, proizvodnje ulja i vremena provedenog ispred ekrana često objašnjavaju zašto ljudi izgledaju umornije ili masnije do popodneva.

Iako potiče iz digitalne sfere kao subjektivno zapažanje, on se oslanja na naučne činjenice o kvalitetu vazduha u zatvorenim sistemima.

Objašnjenje "teorije kancelarijskog vazduha"

"Teorija kancelarijskog vazduha" potiče iz tri sada viralna TikTok posta koje je podelila kreatorka Noa Donlan. Dva video snimka prikazuju Donlan kako se prijavljuje u različito vreme tokom svog radnog dana - rano ujutru i popodne, kako bi podelila kako izgleda, kako dan odmiče.

"9 h: kosa čista, koža čista, lice nije natečeno", piše ona u jednoj objavi, nakon čega sledi još jedna provera satima kasnije: "13 h: kosa masna, podočnjaci tamni, lice natečeno".

Upravo je ovaj fenomen ona nazvala "teorijom kancelarijskog vazduha" - idejom da vazduh ili drugi faktori okruženja u kancelariji mogu da izazovu niz simptoma, uključujući:

• naelektrisanu kosu,
• suvu kožu i oči,
• kao i masnu kožu.

- Izašla bih iz kuće osećajući se sređeno, ali kada bih se pogledala u kancelarijskom ogledalu u toaletu u 12 sati, moja koža bi bila suva, moja (sada masna) kosa bi bila slepljena i jednostavno se više ne bih osećala kao ja - rekla je Donlan u intervjuu za "People".

Video snimci su prikupili milione pregleda i stotine hiljada lajkova, a ona je potvrdila da su i drugi iskusili slične probleme:

- Iznela sam ovo prijateljima i porodici koji rade u kancelarijama ili provode većinu svog vremena u zatvorenom prostoru, i oni su odmah znali o čemu pričam, čak i ako nisu imali naziv za to - dodala je rekla je Donlan.

Stručnjaci kažu da "teorija kancelarijskog vazduha" nije stvarni medicinski koncept, a promene koje ljudi primećuju verovatno su posledica mešavine faktora okruženja i normalnih fizioloških promena tokom dana.

Šta kancelarijski vazduh (ne) može da uradi izgledu

Nijedna naučna studija nije istraživala "teoriju kancelarijskog vazduha", ali koža može da reaguje na okruženje na mnogo različitih načina.

- Kancelarijska okruženja su obično temperaturno kontrolisana pomoću klima uređaja i grejanja koji mogu da izvuku vlagu iz vazduha i da izazovu suvoću kože, svrab, perutanje ili upalu - kaže dr Erum Ilias, dermatolog i akademski predsedavajući Odseka za dermatologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Dreksel za Health.

Ovo, takođe, može da dovede do toga da šminka izgleda neujednačeno ili da se nakupi u suvim predelima.

Loša ventilacija u kancelarijskim zgradama, zajedno sa skučenim prostorom i filterima za vazduh koji se ne čiste ili ne menjaju redovno, može da omogući nakupljanje prašine, alergena i drugih iritanata, što potencijalno doprinosi suvim očima, iritaciji kože ili koži koja izgleda beživotno.

Vazduh u zatvorenom prostoru može da bude i zagađeniji od spoljašnjeg vazduha, naročito u loše provetrenim prostorima, zbog nakupljanja čestica - poput prašine, dima ili spora buđi, i gasova, kao što su ugljen-dioksid ili isparljiva organska jedinjenja iz nameštaja i podova.

Pored vazduha, stručnjaci kažu da i drugi aspekti kancelarijskog, i života uopšte takođe mogu da utiču na izgled. Koža, naime, prirodno proizvodi više ulja kako dan odmiče, dok dehidratacija, stres i umor mogu da učine karakteristike poput natečenosti ili podočnjaka primetnijim do popodneva, utičući na to kako osoba izgleda i kako se oseća.

Iritansi u okruženju mogu da navedu ljude da češće trljaju oči ili dodiruju lice tokom dana, što može da doprinese umornijem ili neurednijem izgledu.

Nadzemna fluorescentna svetla i produženo vreme ispred mogu da dovedu do naprezanja očiju i umora.

Neće svi da primete ove efekte, ali ljudi sa alergijama ili osetljivom kožom i očima imaju veće šanse da dožive iritaciju ili vidljive promene.

Zdravstveni rizici kancelarijskog vazduha

Dugotrajno izlaganje određenim zagađivačima u zatvorenom prostoru, kao što su buđ, radon ili hemijska isparenja, povezano je sa respiratornim problemima i drugim zdravstvenim problemima, iako su rizici povezani sa loše održavanim zgradama i veoma variraju.

Pored toga, kancelarije mogu da imaju oštećenja od vode ili curenja koja mogu da izazovu buđ i da dovedu do poteškoća sa disanjem, problema sa sinusima i astme kod nekih ljudi.

Previše vremena u zatvorenom prostoru ograničava izlaganje sunčevoj svetlosti, remeteći cirkadijalni ritam i povećavajući rizik od nedostatka vitamina D.

Oba faktora mogu da doprinesu dnevnom umoru, glavoboljama i lošem raspoloženju.

Dugotrajno sedenje za stolom takođe može da pogorša držanje, cirkulaciju krvi i zdravlje zglobova na duge staze.

Kako se zaštititi od kancelarijskog vazduha

- Izlazak napolje tokom pauze za ručak, posebno na mestima gde je spoljašnji vazduh relativno dobrog kvaliteta, uvek je odlična ideja - rekao je Daglas Kolins, hemičar i vanredni profesor hemije na Univerzitetu Baknel.

Takođe, preporučljivo je informisati se kod poslodavca o protokolima održavanja poslovnog prostora, što uključuje učestalost zamene filtera za vazduh i provere zgrade na prisustvo buđi.

Za očuvanje zdravlja tokom rada u kancelariji, stručnjaci predlažu:

• Investiranje u visokokvalitetni HEPA prečišćivač vazduha za svoj sto. Ovo ne rešava sve, ali čini vazduh u okruženju malo svežijim. Održavanje sopstvenog radnog prostora čistim i bez prašine.
• Hidriranje, redovan unos hrane i svakodnevno vežbanje.
• Pravljenje pauze od gledanja u ekrane kada je to potrebno.
• Nošenje kreme za sunčanje svakodnevno, čak i u zatvorenom prostoru. Tonirani proizvodi za zaštitu od sunca mogu da pomognu u zaštiti od UV zračenja i izlaganja vidljivoj svetlosti.
• Hidriranje kože - probati šminku i proizvode za negu kože na bazi kreme za suvu sredinu, a proizvode na bazi gela za vlažna okruženja.