SAD zvanično nije razgovarao sa liderima Tajvana od 1979. godine, a prodaja oružja zahteva balansiranje odnosa sa Kinom
Lai Čing Te je spreman na dijalog s Trampom i naglašava posvećenost očuvanju stabilnosti u Tajvanskom moreuzu, uz osudu kineskih pritisaka
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će razgovarati sa tajvanskim predsednikom Lai Čing Teom o mogućoj prodaji oružja Tajvanu, što bi predstavljalo veliko odstupanje od dugogodišnje diplomatske prakse.
Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da je Lai Čing Te "spreman da razgovara” sa Trampom i da bi tom prilikom istakao da Kina narušava mir u Tajvanskom moreuzu, dok tajvanske vlasti nastoje da očuvaju postojeće stanje. Iz Tajvana poručuju da predsednik ostaje posvećen očuvanju stabilnog statusa kvo u regionu, ali i otvoren za razmenu stavova sa američkom stranom.
Američki i tajvanski lideri nisu direktno razgovarali još od 1979. godine, kada je Vašington prekinuo zvanične odnose sa Tajvanom kako bi priznao vladu u Pekingu.
Peking smatra Tajvan svojom teritorijom i nije isključio mogućnost da ga preuzme silom. Lai, koji je preuzeo dužnost 2024. godine, stoji iza jednog od najsnažnijih pokušaja poslednjih godina da se ojača odbrana ostrva.
SAD već dugo podržava Tajvan i po zakonu mora da mu omogući sredstva za samoodbranu, ali pritom mora da balansira između te podrške i održavanja diplomatskih odnosa sa Kinom.
"Radićemo na tome"
Na pitanje da li planira da razgovara sa Laijem pre donošenja odluke o prodaji američkog oružja, Tramp je odgovorio: "Razgovaraću sa njim. Razgovaram sa svima... Radićemo na tome, na tajvanskom problemu.”
Tramp je tom prilikom svoj odnos sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom opisao kao "neverovatan”, nakon dvodnevnog samita u Pekingu prošle nedelje.
SAD je 1979. doneo Zakon o odnosima sa Tajvanom, prema kojem može "snabdevati Tajvan oružjem odbrambenog karaktera”, zbog čega Vašington i dalje prodaje oružje toj zemlji.
Predloženi paket naoružanja vredan 14 milijardi dolara navodno uključuje opremu za borbu protiv dronova i sisteme protivvazdušne odbrane. Tramp je naglasio da još nije odlučio da li će prodaja biti realizovana.
Prema pisanju Fajnenšel Tajmsa, Peking trenutno blokira planiranu posetu Elbridžea Kolbija, glavnog zvaničnika Pentagona za politiku, jer Kina ne želi da odobri posetu dok Tramp ne odluči kako će postupiti sa dogovorom o prodaji oružja.
Prošle nedelje, tokom povratka iz Pekinga predsedničkim avionom "Er fors 1" nakon sastanka sa Sijem, Tramp je ponovo upitan o prodaji oružja Tajvanu. Tada je rekao da će "doneti odluku u relativno kratkom roku”. „Moram da razgovaram sa osobom koja sada vodi Tajvan, znate o kome govorim”, izjavio je.
"Tajvan jedno od najvećih pitanja u odnosima između dve zemlje"
Tokom Trampove posete Pekingu Kina je jasno stavila do znanja da je Tajvan jedno od najvećih pitanja u odnosima između dve zemlje, a Si je upozorio na mogućnost sukoba između dve supersile ako se tim pitanjem bude loše upravljalo.
Iako je Tramp odbacio mogućnost sukoba između SAD-a i Kine zbog Tajvana, izjavio je da Si "veoma snažno” oseća pitanje Tajvana.
- Nisam dao nikakvo obećanje ni jednoj strani - poručio je novinarima prošle nedelje u "Er fors 1".
Nakon sastanka Trampa i Sija, Lai je poručio da je Tajvan "suverena, nezavisna demokratska država” i da mir u Tajvanskom moreuzu neće biti "žrtvovan niti predmet trgovine”. Lai je takođe naglasio da je američka prodaja oružja „ključni faktor u održavanju regionalnog mira i stabilnosti”.
Ovo nije prvi put da Tramp krši diplomatsku tradiciju. Još 2016. godine razgovarao je sa tadašnjom tajvanskom predsednicom Cai Ing - ven, ali to je bilo pre nego što je preuzeo dužnost. Kina je nakon tog poziva zvanično protestovala kod Vašingtona.
Tramp je takođe naveo da je sa Sijem "veoma detaljno” razgovarao o prodaji oružja, što bi, ako je tačno, predstavljalo još jedno iznenađujuće odstupanje od američke politike.
SAD je 1982. godine obećao Tajvanu da se neće konsultovati sa Pekingom o prodaji oružja Tajvanu. Ali kada su Trampa tokom leta iz Pekinga pitali o toj obavezi, odgovorio je da su osamdesete godine "bile davno”.
Prošlog decembra SAD je odobrio prodaju oružja Tajvanu vrednu 11 milijardi dolara, jednu od najvećih do sada, što je izazvalo bes Pekinga.
Tajvan je pod predsednikom Laijem znatno povećao izdvajanja za odbranu kako bi odgovorio na sve veći vojni pritisak Kine. Mnogi stanovnici Tajvana smatraju se delom posebne nacije, iako većina podržava održavanje sadašnjeg stanja u kojem Tajvan ni ne proglašava nezavisnost od Kine niti se sa njom ujedinjuje.
