Ciljevi američke administracije prema Iranu su tokom rata značajno promenjeni i smanjeni, sa početnih apsolutističkih zahteva na dva glavna prioriteta.
Administracija Donalda Trampa pokušala je tajno da uspostavi direktnu komunikaciju sa rukovodstvom iranske Revolucionarne garde zbog sumnje u ovlašćenja zvaničnih pregovarača.
Jedan od najvećih problema administracije predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa u izvlačenju iz rata sa Iranom je lista apsolutističkih ciljeva koje su Tramp i njegov tim postavili, ocenjuje se u analizi CNN i navodi da se neprestano menjaju politički kriterijumi Bele kuće kada je reč o Iranu.
Američki ratni ciljevi su uključivali potpunu iransku kapitulaciju, promenu režima, potpunu denuklearizaciju Irana i prekid iranske podrške pro-iranskim militantnim frakcijama na Bliskom istoku, poput Hezbolaha.
S obzirom na to da se rat odužio i ušao u šesti mesec, ova lista ciljeva Trampove administracije se uočljivo promenila i smanjila, a to je nedavno potvrdio i potpredsednik SAD Džej Di Vens nagovestivši da je administracija možda spremna da se zadovolji manjim, možda čak i znatno manjim rezultatima, ukazuje se u analizi CNN.
Gostujući na Fox News-u, Džej Di Vens je govorio o samo dva primarna američka cilja u ratu sa Iranom.
"Prvi je da se osigurava da zemlje Persijskog zaliva nastave sa globalnim isporukama nafte i gasa kako bismo imali stabilnost cena energenata. To je cilj broj jedan: držati naftu i gas jeftinim za Amerikance širom naše zemlje", rekao je Vens i dodao da je cilj broj dva da se osigura da Iran nikada ne dobije nuklearno naoružanje.
Zamoljena da prokomentariše Vensove izjave na na Fox News-u portparolka Bele kuće Karolajn Livit je rekla da su "oba pomenuta cilja jednako važna za predsednika Trampa".
Za američku administracija primarna briga je uvek bila da se Iran nikada ne domogne nuklearnog oružja, a ukoliko su ciljevi koje je predstavio Vens zaista jednako značajni za administraciju, to bi bila značajna promena i pomak, navodi CNN.
Sažimanje ciljeva
Međutim, Tramp je još u maju eksplicitno odbacio pitanje maloprodajnih cena nafte i gasa u Americi kao glavni cilj svoje administracije.
Kada je upitan da li uzima u obzir finansijsku situaciju Amerikanaca dok pokušava da reši rat u Iranu, Tramp je odgovorio - "ni malo" i ponovio da je denuklearizacija Irana toliko važna da nije uzeo u obzir ništa drugo.
Tramp je ponovio i u petak ovaj stav rekavši da se "nikada neće izvinjavati" što Amerikanci plaćaju malo više za benzin, s obzirom na to kakvi su ulozi u Iranu.
Ipak, insistiranje potpredsednika SAD Džej Di Vensa na niskim cenama benzina deluje kao najnoviji znak ublažavanja američkih ciljeva kako bi se administracija pripremila za završetak rata koji će ostati daleko ispod Trampovih početnih namera i očekivanja.
Tokom poslednja dva meseca, Tramp je implicitno nagovestio da bi mogao da smanji svoje nuklearne zahteve prema Iranu, čak je izjavio da je Iran već denuklearizovan.
Drugim rečima, Tramp je zvučao kao neko ko zna da možda neće moći da prinudi Iran da prihvati restriktivan nuklearni sporazum.
To što američka administracija govori o cenama energije kao o "cilju broj jedan" iako to ne čini i sam Tramp, odlično se uklapa u ideju o progresivnom udaljavanju Vašingtona od čvrstih i nepokolebljivih ciljeva koje je administracija postavila na početku rata sa Iranom, navodi CNN.
Ako je povratak na predratni status kvo zaista primarni cilj Bele kuće u ovom trenutku, to govori mnogo o tome koliko je Tramp malo postigao ratom sa Iranom, zaključuje se u analizi CNN.
Aksios: Trampova administracija pokušala da uspostavi tajni kanal sa IRGC
Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa pokušala je u maju da uspostavi tajni kanal za direktnu komunikaciju sa rukovodstvom iranske Islamske revolucionarne garde (IRGC), zbog sumnje da zvanični iranski pregovarači nemaju ovlašćenje da postignu dogovor o okončanju rata, objavio je danas Aksios.
Prema izveštaju američkog portala, američki pregovarači koji su nastojali da postignu sporazum sa Iranom sredinom maja suočili su se sa dilemom da li zvanični iranski pregovarači, među kojima su bili predsednik parlamenta Mohamed Bager Kalibaf i ministar spoljnih poslova Abas Arakči, zaista imaju ovlašćenje da zaključe sporazum ili ih IRGC marginalizuje i kontroliše proces donošenja odluka.
Bela kuća je zbog toga zaključila da joj je potreban tajni kanal za komunikaciju sa rukovodstvom Revolucionarne garde, a kao posrednika izabrala je predsednika Iračkog Kurdistana Nečirvana Barzanija, koji, prema navodima Aksiosa, ima retku prednost - poverenje američkog rukovodstva, ali i lidera IRGC-a.
Portal navodi, pozivajući se na tri izvora upoznata sa slučajem, da ovaj događaj pokazuje razmere problema sa kojim se Vašington suočava u pregovorima sa državom za koju nije siguran ko zaista donosi ključne odluke.
Ko je čovek na zadatku
Prema izvorima na koje se poziva Aksios, tadašnja direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard pozvala je Barzanija u maju. Dva izvora upoznata sa razgovorom navela su da je Gabard rekla Barzaniju da američka administracija smatra da bi on mogao da pomogne u uspostavljanju kontakta sa komandantom IRGC-a Ahmadom Vahidijem.
Gabard je, prema navodima portala, rekla Barzaniju da Bela kuća želi da sazna da li komandant Revolucionarne garde Vahidi i njeno rukovodstvo podržavaju ono o čemu pregovaraju Kalibaf i Arakči ili imaju drugačije ideje i zahteve. Posrednici, kako se navodi, nisu uspeli da stupe u kontakt sa Vahidijem i od njega dobiju pojašnjenje. Barzani je prihvatio zahtev Gabard i stupio u kontakt sa svojim poznanicima u Revolucionarnoj gardi, navodeći da ima poruku Trampove administracije.
Iranska strana je takođe pristala na komunikaciju, pa je 14. maja jedan zvaničnik Revolucionarne garde došao u Barzanijevu kancelariju u Erbilu, glavnom gradu Iračkog Kurdistana, noseći šifrovani telefon kako bi razgovor mogao da bude bezbedno obavljen.
Prema izveštaju Aksiosa, Vahidi je putem tajnog kanala koji je vodio Barzani potvrdio da u potpunosti podržava iranske pregovarače i poručio da Revolucionarna garda daje prednost rešavanju krize kroz pregovore.
Nakon što je dobila pozitivan odgovor od Vahidija, Trampova administracija uputila je novi predlog Barzaniju, tražeći od njega da u Erbilu bude domaćin tajnih direktnih razgovora visokih američkih i iranskih pregovarača.
Iako Iranci nisu odbili tu mogućnost, izvinili su se zbog bezbednosnih razloga, navodeći zabrinutost da izraelske obaveštajne službe imaju veliki broj operativaca u Iračkom Kurdistanu i da bi mogle da pokušaju da ih likvidiraju tamo ili tokom putovanja.
Zbog tih bezbednosnih bojazni, do sastanka na kraju nije došlo.
(Tanjug)
