U tekstu se navode sumnje analitičara da će Iran popustiti pod pritiskom, s obzirom na dugogodišnje iskustvo ove zemlje u preživljavanju strogih ekonomskih sankcija
Razmatraju se i potencijalne posledice američkog pristupa - mogućnost vojne eskalacije, globalni diplomatski izazovi i opasnost od iranske odmazde
Pregovori između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Irana su praktično prekinuti nakon najnovijih Trampovih izjava da nema nikakvih razgovora sa Iranom niti su oni zakazani. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je prethodno naložila pregovaračkom timu da obustavi kontakte sa Teheranom. Tramp sada želi da "uguši" Iran ekonomskim pritiskom.
Prema izveštajima, strategija se pomera sa ideje "udariti Iran što pre" ka tome da se Iran dugoročno ekonomski iscrpljuje. Tramp preti sankcijama ne samo Iranu već i državama, bankama i kompanijama koje mu pomažu.
Prema pisanju CNN-a, njegov novi pristup je svojevrstan način da "sačuva obraz" nakon što nije uspeo ni bombardovanjem da natera Islamsku Republiku na kapitulaciju, niti da je privoli na nuklearne pregovore nudeći joj ustupke kroz memorandum o razumevanju.
Tramp je prekinuo sve razgovore sa Iranom, a CNN izveštava da je njegov tim političkim saveznicima saopštio da se sada opredeljuje za iscrpljujući ekonomski rat, za koji veruje da će uništiti iransku privredu i primorati Iran na kapitulaciju, prenosi "Juronjuz".
U kasnijoj objavi na društvenim mrežama obećao je da će se obračunati sa svakom zemljom koja dozvoli svojim finansijskim institucijama, kompanijama, aerodromima ili državnim organima da Iranu pruže bilo kakav oblik pomoći za preživljavanje.
- Krijumčarenje nafte, kreditne linije za razmenu valuta, transferi gotovine, menjačnice, registri brodova, paravanske kompanije, sve to mora odmah da prestane - poručio je Tramp.
Može li Trampova strategija da uspe
Mnogi analitičari sumnjaju da će revolucionarni režim u Teheranu, poznat po tome što nad civilnim stanovništvom sprovodi brutalnu represiju i izlaže ga teškim ekonomskim pritiscima, popustiti u egzistencijalnom sukobu sa SAD. Na kraju krajeva, Iran je decenijama izdržavao neke od najstrožih ekonomskih sankcija na svetu.
- Oni koji misle da će Iran pokleknuti pod pritiskom, mislim da greše, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji - rekao je Danijel Citrinovic, koji je služio u izraelskoj vojnoj obaveštajnoj službi, između ostalog i kao šef odseka za Iran u Odeljenju za istraživanje i analizu.
Citrinovic je u utorak za CNN International rekao da nema znakova da Iran odustaje od strategije pokušaja da izvrši pritisak na Trampa preko međunarodnih tržišta. Dodao je da bi ekonomski pritisak mogao Iranu da nanese velike gubitke, ali da "na kraju krajeva, ne vidim da će se iranska procena situacije promeniti zbog ovog pritiska".
Da bi ostvario bilo kakav napredak, Tramp neće morati samo da promeni način na koji Teheran sagledava situaciju. Najpre će morati da promeni sopstveno ponašanje.
Uništavanje iranske privrede trajalo bi mesecima, pa čak i godinama. Za to bi bila potrebna vrsta strateškog strpljenja koju Tramp gotovo nikada ne pokazuje. Iran neće biti jedini ako se opkladi na to da će predsedniku njegov novi plan dosaditi mnogo pre nego što počne da daje rezultate.
Bela kuća računa na vojnu silu
Trampov novi pristup mogao bi da zavisi i od diplomatskog zaokreta. Bela kuća polaže ogromne nade u vojnu silu kako bi sprovela blokadu iranskih brodova i luka, što je najbolje oličeno u njegovoj obmanjujućoj objavi na društvenim mrežama ove nedelje, u kojoj je proglasio Ormuski moreuz novom teritorijom SAD.
Ali zaista efikasan pokušaj izolacije Irana podrazumevao bi veliki napor koji bi obuhvatio Persijski zaliv, Evropu i Aziju. Postoje realni načini na koje bi administracija mogla da zada ozbiljan udarac iranskom režimu.
Ludovik Hud iz Hadson instituta zalaže se za jači regionalni i međunarodni pritisak na Iran, uključujući prihode Korpusa islamske revolucionarne garde i mrežu njegovih saveznika.
Predlaže jače veze SAD sa Irakom i Libanom i veći pritisak na Kinu, jednog od najvećih kupaca iranske nafte.
Dugotrajan ekonomski pritisak mogao bi dodatno oslabiti iransku ekonomiju, izazvati inflaciju, odliv kapitala i bankarsku krizu. Efikasnija blokada zahtevala bi i saradnju američkih saveznika u zatvaranju kanala kojima Iran zaobilazi sankcije, ali su odnosi Vašingtona sa saveznicima već narušeni.
Problem je i mogućnost iranske odmazde. Teheran bi mogao da napadima na brodove u Ormuskom moreuzu poveća ekonomske troškove rata za Amerikance i dodatno politički oslabi Trampa pred izbore za Kongres. Ako bi SAD uzvratile, kriza bi se produbila; ako ne bi, predsednik bi mogao delovati slabo.
Zato ostaje ključno pitanje: hoće li Amerikancima strpljenje za posledice rata ponestati pre nego što režimu u Teheranu ponestane snage da izdrži ekonomski pritisak?
