Velike količine nafte čekaju da napuste Persijski zaliv
Iranski režim će nesumnjivo proglasiti pobedu
I Amerika i Iran su objavili da su postigli sporazum koji bi trebao da okonča više od 100 dana njihovog sukoba i ponovo otvori Ormuski moreuz. Iako će to doneti olakšanje u regionu koji je pretrpeo velika razaranja – kao i globalnoj ekonomiji - sporazum neće rešiti pitanja koja su uopšte dovela do rata između Irana i SAD.
Sporazum, čiji su detalji u nedelju procurili u jasnost, predviđa da se prekid vatre produži za dodatnih 60 dana, ponovo otvori Ormuski moreuz i pokrenu pregovori o iranskom nuklearnom programu. Suštinski, kako piše “Ekonomist”, reč je o sporazumu da se nastavi pregovaranje o sporazumu: predviđeno je 60 dana pregovora o konačnom dogovoru u vezi sa nuklearnim programom Irana. Amerikanci ga opisuju kao memorandum o razumevanju, a trebao bi da bude potpisan u Ženevi u petak.
Ovo je sporazum koji potpisuju Amerika i Iran: Procurilo svih 14 tačaka
"Brodovi već plove Ormuzom"
Američki predsednik Donald Tramp rekao je u utorak da su komercijalni brodovi već počeli da prolaze kroz Ormuski moreuz. Ali, iranska agencija Fars je prenela da deo sporazuma predviđa da će Iran dozvoliti brodovima da prolaze kroz Ormuz besplatno “samo tokom 60 dana”, što znači da su SAD prihvatile princip uvođenja carina. Američki potpredsednik Džej Di Vens je, međutim, rekao da očekuje da će sporazum između SAD i Irana omogućiti dugoročno slobodan prolaz kroz moreuz, bez naplate taksi.
Velike količine nafte čekaju da napuste Persijski zaliv čim se Ormuski moreuz ponovo otvori. Prema podacima kompanije “Kpler”, oko 60 tankera natovarenih sirovom naftom mesecima je bilo zarobljeno. Proizvođači iz zemalja Persijskog zaliva takođe raspolažu ogromnim zalihama nafte koje prete da preplave skladišne kapacitete, napunjene još u ranijim fazama rata.
Verovatno će proći meseci pre nego što se saobraćaj kroz moreuz vrati približno na nivo pre rata – a posebno ako pregovori o konačnom sporazumu zapnu, što je sasvim moguće. Postizanje takvog sporazuma za samo 60 dana je veoma ambiciozan cilj, ističe “Ekonomist”.
Šta je sa obogaćenim uranijumom?
Ipak, najhitnije pitanje za SAD biće kako zbrinuti iranske zalihe preko 400 kilograma uranijuma obogaćenog skoro do nivoa potrebnog za nuklearno oružje (Iran takođe poseduje gotovo 9.000 kg manje obogaćenog uranijuma). Tramp je mesecima tražio da Iran preda te zalihe Americi, dok je Teheran umesto toga nudio da uranijum razblaži na niži stepen obogaćenosti. Prema “Ekonomistu”, čini se da su Amerikanci popustili.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) pridružiće se pregovorima i savetovati o najboljem rešenju - izvoz uranijuma u treću zemlju takođe bi mogao da bude jedna od opcija.
SAD će takođe želeti da razgovaraju i o drugim ograničenjima iranskog nuklearnog programa, dok će Iran zauzvrat insistirati na širem ukidanju sankcija. Amerika će Iranu ponuditi određeno kratkoročno ublažavanje sankcija kada memorandum bude potpisan. To bi moglo da uključi izuzeće koje bi Iranu omogućilo izvoz nafte, kao i oslobađanje do 24 milijarde dolara zamrznute iranske imovine.
Memorandum bi takođe trebalo da okonča rat Izraela sa Hezbolahom, šiitskom milicijom u Libanu koju podržava Iran. Nije, međutim, jasno da li će sporazum zahtevati izraelsko povlačenje sa teritorija koje drži pod okupacijom na jugu Libana.
Ako se rat ovako završi, nema pobednika
Prema “Ekonomistu”, ako se rat zaista ovako završi, neće biti jasnih pobednika. Kada su bombe počele da padaju, Tramp je iranskom narodu poručio da je “čas njihove slobode na dohvat ruke” – a sada sklapa sporazum sa režimom koji je pokušavao da sruši.
Takav dogovor verovatno će izazvati kontroverze u Vašingtonu.
Bilans izgleda još nepovoljnije za Izrael, koji je dugo insistirao da svaki sporazum obuhvati ne samo iranski nuklearni program, već i njegov raketni arsenal i podršku regionalnim milicijama. Malo je verovatno da će bilo koje od tih pitanja biti deo konačnog sporazuma. Iako je iranski raketni program pretrpeo štetu, nastavili su da ispaljuju projektile na Izrael i podržavaju Hezbolah. Pored toga, Izrael je narušio svoj položaj kod najbližeg saveznika, a neki u Vašingtonu ga optužuju da je uvukao SAD u rat. Poslednjih nedelja čak je i Tramp zvučao besno kada je govorio o izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu.
Iranski režim će nesumnjivo proglasiti pobedu, pošto je preživeo rat i uspeo da dva nadmoćnija protivnika dovede u pat poziciju. Ali, ukoliko konačni sporazum ne donese garanciju da neće biti novih sukoba i stvarno poboljšanje ekonomskih prilika, Iran će ostvariti Pirovu pobedu, piše “Ekonomist”.
Ovo su nerešena pitanja
Kako se navodi, postoje dva događaja koja su dovela Ameriku i Iran do ove tačke:
- Neuspeh dve prethodne runde nuklearnih pregovora, u februaru i početkom 2025.
- Masovni protesti u Iranu protekle zime, podstaknuti visokom inflacijom i kolapsom nacionalne valute, koji su Trampu poslužili kao povod za napad
Memorandum ne rešava nijedan od tih problema. Nuklearni spor ostaje nerešen, a ograničeno ublažavanje sankcija neće biti dovoljno da izvuče Iran iz duboke ekonomske krize, navodi magazin.
Rizik je, piše "Ekonomist", da ovako sveden sporazum ipak neće da označi kraj rata. Ukoliko u narednim mesecima ne dođu do sveobuhvatnog sporazuma, SAD i Iran mogli bi biti u iskušenju da nastave borbe u nadi da će tako izboriti povoljniji dogovor.
