Poslednji put se G7 okupio u Evijanu 2003, nakon što su SAD pokrenule invaziju na Irak, a 23 godine kasnije ponovo su u istom gradu u jeku drugog rata na Bliskom istoku
Evropski lideri više ne gledaju na SAD kao na partnera u ključnim pitanjima, a u nekim slučajeva gledaju ih kao pretnju
Američki predsednik Donald Tramp sastaje se sa liderima najbogatijih nacija u Francuskoj, u vreme kad u trenutku kad su evropske prestonice sve opreznije prema Vašingtonu. Mnogi lideri G7 direktno su pogođeni Trampovim nepredvidivim potezima na svetskoj sceni, koji su uzdrmali Bliski istok, globalnu trgovinu i diplomatiju i doveli do ozbiljnih pitanja o posvećenosti SAD posleratnom globalnom poretku.
U Evijanu je danas otpočeo samit zemalja članica G7, na kojem će se raspravljati o Iranu, Ukrajini, globalnim ekonomskim neravnotežama i usponu veštačke inteligencije. Članice - SAD, Velika Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i Japan – učestvovaće na samitu koji traje od 15. do 17. juna.
Poslednji put kad su se lideri G7 okupili u Evijanu u junu 2003, SAD tek što su izvršile invaziju na Irak - uprkos protivljenju Francuske i Nemačke, a 23 godine kasnije ponovo se nalaze u istom gradu u jeku drugog američkog rata na Bliskom istoku. Tramp će se u Evijanu sresti sa evropskim liderima koji više ne gledaju na SAD kao na partnera u ključnim pitanjima, poput bezbednosti i klimatskih promena - a u nekim slučajeva gledaju ih kao pretnju, nakon napada na Iran koji su potresli svetku ekonomiju, raskola u NATO i američkih pretnji o zauzimanju Grenlanda, piše “Njujork tajms”.
- Grenland i Iran su dvostruki udarac, gde saveznici sada kažu: "Sarađivaćemo sa Trampom gde je to moguće, ali moramo reći ‘ne’ kada je to neophodno" – rekao je listu Čarls Kupčan, profesor međunarodnih odnosa Univerziteta Džordžtaun.
"Iran će dominirati agendom"
Lideri G7 sastaju se nedugo nakon što su SAD i Iran dogovorili okvir za okončanje rata. Sukobljene strane će u petak u Švajcarskoj prvo potpisati memorandum o razumevanju, čiji uslovi nisu još najjasniji. Lideri G7 želeće da znaju detalje sporazuma i posebno koliko brzo ključni naftni plovni put - Ormuski moreuz - može da se ponovo otvori za saobraćaj. Tramp je rekao da će se moreuz otvoriti u petak i da je naredio okončanje američke blokade iranskih luka.
Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su direktno pogođeni ratom u Iranu, kao i ključni posrednici u sukobu Katar i Egipat, takođe će prisustvovati samitu.
- Nema sumnje da će Iran dominirati dnevnim redom. To je vojni, bezbednosni, ekonomski, ali i politički izazov – rekao je za Npr.org Bret Bruen, bivši savetnik administracije Baraka Obame.
"Legendarna nepredvidivost Trampa"
Napetosti koje su tinjale između Amerike i njenih saveznika iz G7 zbog rata u Iranu izbile su u javnost pre nekoliko nedelja, kad je Tramp – zbog oklevanja Evropljana da podrže sukob – najavio povlačenje najmanje 5.000 američkih vojnika iz Nemačke. Ta odluka je delimično povučena ali je slučaj, kako piše Npr.org, pokazao stvarne bezbednosne posledice sramoćenja predsednika ili suprotstavljanja njegovoj politici.
Lideri će imati na umu tu lekciju tokom sastanaka sa Trampom na samitu.
- Svaki sastanak koji uključuje predsednika nosi sa sobom mogućnost značajne neizvesnosti. Predsednikova nepredvidivost je legendarna - rekla je Konstance Štelcenmiler, ekspertkinja za transatlantsku bezbednost Instituta Brukings.
Skroman cilj samita
To ne znači da lideri neće pokušati da pronađu zajednički jezik. Prema “Politiku”, cilj Bele kuće na ovom samitu G7 je prilično skroman: pokazati da najveće svetske ekonomije i dalje mogu da sarađuju. Mnoge druge zemlje članice takođe imaju podjednako ograničena očekivanja.
Ali, uz neizvesnost oko daljeg razvoja događaja u Iranu, Ukrajinu koja očajnički traži još američkih raketa i čak epidemiju ebole koja otkriva nove pukotine između Vašingtona i njegovih evropskih saveznika, i taj skromni cilj mogao bi da bude teško ostvariv.
U Evijanu će biti prisutan i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, a kako piše Rojters očekuje se da će grupa želeti da pokaže jedinstvo u podršci Kijevu.
Tenzije ojačale jedinstvo Evrope
Neki analitičari smatraju da su tenzije u odnosima imale i jednu slučajnu posledicu - jačanje evropskog jedinstva. Prema Natali Toči, bivšoj visokoj savetnici EU za spoljnu politiku, neprestani američki pritisci u vezi sa trgovinom, izdvajanjima za odbranu i bezbednosnom politikom približili su evropske vlade. Ona je ocenila da su ponovljene američke pretnje - od kojih su mnoge i sprovedene - primorale Evropu da se prilagodi.
- Evropljani su sada u mnogo boljoj poziciji nego pre godinu dana. Rekla bih da sada ima manje savijanja kolena pod pritiscima, a više spremnosti da se na pojedinim pitanjima učtivo, ali odlučno zauzme čvrst stav – rekla je ona za Npr.org.
Neimenovani visoki zvaničnik Bele kuće rekao je “Politiku” da bi uspešan samit - iz ugla Trampa – bio onaj na kojem bi ostali lideri priznali svoje “zajedničke interese”, uz istovremeno “otvaranje kanala za dijalog” o temama oko kojih se ne slažu.
On je dodao da su zajednička bezbednost i trgovina dva najvažnija pitanja za Belu kuću na samitu u Evijanu.
- Jedan od ciljeva svakog samita G7 je da se pokaže da ove zemlje mogu da sarađuju. Možda se neće uvek slagati oko svega, ali barem svi znaju ko gde stoji i mogu bar da se slože da na određenim pitanjima rade zajedno na konstruktivan način – rekao je on.
