JEDNA FOTOGRAFIJA U UNIFORMI, A ONDA TIŠINA "Pogrešio sam. Oprostite mi. Molim vas": Kako su porodice saznale da su njihovi sinovi poginuli u Ukrajini

Rusija sistematski privlači dobrovoljce iz celog sveta, neki misle da idu da rade - ali završavaju na frontu u Ukrajini. Hiljade njih su tamo izgubile živote, ali stalno pristižu novi.

Čarls Mutoka živi u Keniji. Ima 72 godine i sada može samo da plače za svojim sinom Oskarom Kagolom Mutokom. Leta 2025. bivši kenijski vojnik otputovao je u Rusiju, rekao je da ide tamo da radi. Njegov otac kaže da je uzalud pokušavao da ga odvrati od te odluke. Oskar nije rekao porodici gde tačno ide niti šta će u Rusiji "raditi". Nedelju dana nakon odlaska poslao je samo svoju fotografiju u ruskoj vojnoj uniformi. Nakon toga se više nikada nije javio. Nešto kasnije porodica je saznala za njegovu smrt, prenosi "Večernji list".

Porodica Oskara Mutoke nije dobila čak ni njegovo telo, uprkos svim apelima kenijskim vlastima. U maju 2026. porodica je ipak održala simboličnu sahranu i podigla prazan grob za Oskara kako bi barem imala mesto gde može da se moli.

- Najgore je to što ne znam da li je uopšte sahranjen i gde. Ili je njegovo telo jednostavno bačeno negde u šumu u Rusiji - rekao je Čarls Mutoka.

Oskar Mutoka je jedan od više od, kako se procenjuje, 27.000 stranaca koje je Rusija regrutovala za borbe u Ukrajini - a tu nisu uračunati vojnici koje je tamo poslala Severna Koreja. Tu brojku navodi ukrajinska vojna obaveštajna služba HUR, ali istraživanja Međunarodne federacije za ljudska prava (FIDH), organizacije "Truth Hounds" i Kazahstanskog međunarodnog biroa za ljudska prava i vladavinu prava (KIBHR) mogu potvrditi da ih ima na hiljade. Jer vide kako je Rusija uspostavila globalnu mrežu usmerenu na regrutovanje stranaca.

Od unosne ponude do prinude

- Ovo regrutovanje je usmereno na ljude koji žive u teškim ekonomskim, društvenim i pravnim okolnostima. Metode koje se pritom koriste kreću se od unosnih ponuda, preko obmane pa sve do prinude - objašnjava Ilja Nuzov, jedan od autora studije za "Dojče vele" (DW).

Za mnoge ljude iz najsiromašnijih delova sveta, plata kojom ih privlači ruska vojska je veliki podsticaj. To im se čini kao prilika da pobegnu od siromaštva, a biće dovoljno i da šalju pomoć svojim porodicama. Kubanac Joen Viondi Mendoza upravo je zato odlučio da ode u Rusiju. Obećano mu je 2.000 američkih dolara mesečno. Na Kubi, gde prosečna plata iznosi samo 20 dolara, to je ogroman iznos.

DW je za Joena Mendozu saznao od njegovog brata, Majkla Dura. Duro živi u SAD gde se leči od raka. Joen je želeo da brat dođe kod njega u Ameriku, ali za to nije imao ni novca, ni dokumenta. Ubrzo nakon toga naišao je na ponudu za posao u Rusiji.

- Joen me pozvao i rekao da je pronašao izlaz. Ispričao mi je o jednom "projektu" u Rusiji - kaže Majkl Duro.

Odmah je rekao bratu da odustane od toga i da to neće dobro završiti, ali bez uspeha.

"To radim da ne bih umro od gladi na Kubi"

U septembru 2023. novinska agencija Rojters snimila je mlade Kubance koji su nameravali da odu u Rusiju. Među njima je bio i Joen Mendoza.

- Svi su govorili: "To radim da ne bih umro od gladi na Kubi". Oni tačno znaju gde idu, a znam i ja - rekao je tada 23-godišnjak novinarima.

Pokazao im je prepisku sa posrednicom koja mu je napisala: "Ovo je ugovor sa ruskom vojskom, a dobićete i naše, rusko državljanstvo". Majkl Duro kaže da je Joen Mendoza poslat na front u Ukrajini, ali je brzo pokušao da pobegne odatle.

- Preklinjao je: "Pogrešio sam. Oprostite mi. Molim vas, izvucite me što pre odavde" - priseća se Majkl reči svog brata.

To je bilo poslednje što je čuo od Joena. Njegovo ime kasnije se pojavilo na spisku poginulih stranaca koji je objavila Ukrajina. Joen Mendoza i Oskar Mutoka verovatno su bili svesni da odlaze u Rusiju da bi išli u rat u Ukrajini. Ali mnogi drugi odlaze u Rusiju zavedeni lažima. Obećavaju im se poslovi u građevinarstvu, sektoru obezbeđenja, logistici ili poljoprivredi.

Tako je bilo i sa Armanom Mondolom iz Bangladeša. Mladić se nadao da će raditi u inostranstvu i pomoći svojoj porodici da se izvuče iz siromaštva. Njegov otac, poljoprivrednik, prodao je zemlju i podigao kredit kako bi platio posrednika. Mondolu je rečeno da će raditi kao radnik u skladištu. U Rusiju je doputovao preko Saudijske Arabije sa turističkom vizom. Tvrdi da je već po dolasku bio prisiljen da potpiše ugovor na ruskom jeziku koji nije znao ni da pročita. Mondol kaže da su on i drugi stranci u ruskoj vojsci bili veoma loše tretirani.

- Kad god bismo išli u akciju, uvek su nas slali prve, dok su oni ostajali iza nas. Koristili su nas kao živi štit i gurali nas pravo u borbu - kaže on.

"Te slike još imam pred očima: ljude koji umiru, njihova unakažena lica"

Tokom jedne takve akcije, vozilo u kojem se nalazio Arman naišlo je na minu. Preživela su samo dvojica u vozilu, a Arman je bio jedan od njih. Prebačen je u vojnu bolnicu iz koje je uspeo da pobegne. Ambasada Bangladeša u Moskvi na kraju mu je pomogla da se vrati kući. Ali rat mu ni danas ne izlazi iz glave.

- Te slike još imam pred očima: ljude koji umiru, njihove oči, njihova unakažena lica. Kako ih mine raznose. Kako se na nas obrušava jedan dron za drugim. Kako ljudima u eksploziji otkida udove. Bilo je strašno - priseća se Mondol.

U nozi još ima gelere i teško šepa. A kod kuće u selu u Bangladešu jedva može da pronađe bilo kakav posao.

Stranci koji se bore za Rusiju u Ukrajini često se nazivaju plaćenicima. Ilja Nuzov objašnjava da prema međunarodnom pravu, oni strogo gledano često nisu plaćenici jer pre stupanja u vojsku prihvate rusko državljanstvo. To onda još više zamagljuje podatke, koliko je žrtava među tim došljacima jer su to onda sve "Rusi".

Neki nisu ni nameravali da idu u rat

Neki u početku uopšte nisu nameravali da idu u rat. Takvi slučajevi regrutacije mogu se smatrati trgovinom ljudima ako uključuju obmanu, prinudu i prebacivanje osoba radi iskorišćavanja. Time se krši Konvencija Ujedinjenih nacija protiv prekograničnog organizovanog kriminala, uključujući Palermski protokol kojim se zabranjuje trgovina ljudima i koji je ratifikovala većina država, među njima i Rusija.

Rusija uporno tvrdi da svi strani vojnici dobrovoljno učestvuju u ratu u Ukrajini. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u martu na konferenciji za novinare sa svojim kolegom iz Kenije i na otvoreno pitanje novinara, negirao da Rusija uopšte nekoga regrutuje.

- Dobrovoljci učestvuju u ovoj specijalnoj vojnoj operaciji u potpunosti u skladu sa ruskim zakonodavstvom - rekao je Lavrov novinarima.

Porodice "dobrovoljaca" protestuju od Nepala do Perua

U međuvremenu regrutacija stranaca privlači sve veću pažnju. Porodice takvih "dobrovoljaca" protestuju od Nepala do Perua. I političari, među njima i indijski premijer Narendra Modi, otvoreno žele da čuju odgovor na zvaničnim sastancima sa Vladimirom Putinom i predstavnicima ruske vlade. Prema medijskim izveštajima, Rusija je od februara 2026. ograničila regrutaciju državljana iz niza "prijateljskih" zemalja. Spisak tih zemalja nije objavljen.

- U nekim slučajevima to je doprinelo smanjenju ili čak privremenom prekidu dolaska boraca iz pojedinih država. Ali polazimo od toga da Rusija ima načine da zaobiđe ta ograničenja, tako što će smanjiti regrutaciju na jednom mestu, a pojačati je u nekoj drugoj zemlji - kaže Ilja Nuzov.

Prema procenama ukrajinskog Koordinacionog štaba za postupanje sa ratnim zarobljenicima, Rusija bi tokom 2026. mogla da regrutuje do 18.500 ljudi iz inostranstva za rat u Ukrajini.

- Broj regrutovanih stranaca i dalje raste umesto da se smanjuje - kaže Nuzov.