Sigurnosne kamere snimile su kako ulazi u zgradu sa osumnjičenim Turčinom, koji je kasnije izneo kofer sa njenim telom
Prijateljice su prijavile nestanak, a policija je pomoću mobilnog telefona i analiza baznih stanica identifikovala ubicu
Mlada Ruskinja Ljudmila Turkova Konstantinovna (27) doputovala je u Beograd letom iz Istanbula 23. jula, puna života i želje da se druži sa prijateljicama. Iznajmila je luksuzni apartman na Savskom vencu, ne sluteći da će je samo nekoliko dana kasnije u prestonici sačekati stravična smrt.
U subotu, 25. jula, Ljudmila se spremala za noćni provod, a plan je bio obilazak beogradskih barova na Paliluli. Prema rečima njene majke Julije, poslednji put su se čule te noći. "Poslala mi je poruku da je izašla sa devojkama, da je sve u redu i da će pozvati sutra. To je bilo u 23:20", otkrila je neutešna majka. Međutim, to su bile njene poslednje reči. Nakon te poruke, Ljudmilin telefon je isključen i od tog trenutka postala je potpuno nedostupna, a na mrežama više nije bila aktivna.
Uznemirujući snimci sa sigurnosnih kamera
Ono što se dešavalo nakon ponoći liči na scenario iz najgorih horor filmova. Nadzorne kamere snimile su Ljudmilin poslednji osmeh - zabeležena je kako ulazi u zgradu, držeći se za ruke sa osumnjičenim za njeno ubistvo, turskim državljaninom K.E. (25). Već narednog dana, ista kamera zabeležila je jeziv prizor. K.E. je snimljen kako sam napušta objekat, vukući za sobom teški kofer u koji je, kako se sumnja, spakovao telo žrtve.
Telo je potom bacio u kanal Vizelj u naselju Padinska Skela.
Turčin saslušan u tužilaštvu
Turski državljanin K.E. (24) saslušan je u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu zbog postojanja osnova sumnje da je 26. jula 2026. godine u stanu na teritoriji opštine Palilula na svirep i podmukao način lišio života rusku državljanku Ljudmilu Turkovu Konstantinovnu.
Osumnjičeni je na saslušanju negirao izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret dok je tužilaštvo sudiji predložilo da K.E. odredi pritvor zbog opasnosti od bekstva, da ne bi uticao na svedoke, da ne bi u kratkom vremenskom periodu ponovio krivična dela i jer je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko 10 godina, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.
Postoje osnovi sumnje da je K.E. namamio u svoj stan mladu Ruskinju u koji su zajedno ušli oko 05.30 časova, a devojka se nije nadala da će joj osumnjičeni nauditi. U narednih sat vremena po dolasku preminule u njegov stan, osumnjičeni ju je, kako se sumnja, ugušio komadom odeće koju je prethodno obmotao oko njenog vrata, usled čega je preminula na mestu. Nakon toga osumnjičeni je, kako se sumnja, telo stavio u putnički kofer koji je izneo iz stana oko 6.55 časova i kofer kojem se nalazilo telo bacio u vodeni kanal Vizelj.
Kako je mobilni telefon odveo policiju pravo do ubice
Prijateljice su Ljudmilu tražile u iznajmljenom stanu, a kada je postalo jasno da se nikada nije vratila po svoje stvari, njen nestanak je zvanično prijavljen policiji tek pet dana kasnije, 30. jula. Iako je zločin osmišljen tako da se sakriju svi tragovi, policija je imala keca u rukavu. Ključni trag koji je beogradske inspektore direktno odveo do turskog državljanina bio je upravo Ljudmilin telefon. Istražitelji su izvršili detaljnu analizu baznih stanica i listinga poziva, što je omogućilo rekonstrukciju njenog kretanja te kobne noći i neoborivo je povezalo sa ubicom. Nakon što je telo pronađeno, presudnu ulogu u njenoj identifikaciji imale su prepoznatljive tetovaže - zmije na butini, velika kaligrafska slova na potkolenici i japanski motivi na ramenima.
Filmsko hapšenje na aerodromu
Nakon što se oslobodio kofera sa telom, ubica je smislio plan za bekstvo iz Srbije. Otišao je na aerodrom "Nikola Tesla", obučen u belo, sa rancem na leđima i telefonom u ruci.
Uspešno je prošao pasošku kontrolu i ušao u tranzitni prostor, verujući da je slobodan čovek. Ipak, pravda je bila brža.
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, granična policija mu je stavila lisice na ruke u trenutku kada je krenuo da se ukrca u avion.
Za to vreme, Ljudmilino telo sakriveno u koferu u kanalu Vizelj konačno je nanjušio i pronašao policijski pas tragač po imenu Aki.
