Vojne akcije protiv Irana izazvale su polemike o legalnosti i motivima: "Ovo sada je rezultat njegovog ličnog nezadovoljstva što nije dobio Nobelovu nagradu", smatra Branka Latinović
U svetlu predstojećih izbora, analitičari ocenjuju da bi ovi potezi mogli imati ozbiljne posledice po Trampovu popularnost, s obzirom na nisku podršku javnosti i moguće ekonomske potrese zbog rata
U poslednjih godinu dana, Donald Tramp odobrio je vojne operacije i udare u više zemalja. Među njima su Somalija, Jemen, Nigerija, Venecuela i Iran, čak nekoliko puta. Poslednji napad već je dobio šire razmere, a prema nekim najavama mogao bi da traje i duže od četiri do pet nedelja.
Kako prethodnici Donalda Trampa toliko frontova nisu pokrenuli ni za ceo svoj mandat, postavlja se pitanje - kakva je zapravo politika prvog čoveka Amerike, koji se predstavlja kao mirotvorac kome pripada Nobelova nagrada za mir i kako će sve njegove poteze oceniti birači na narednim izborima.
Tramp: od obećanja do poteza na terenu
- Neću započinjati ratove, ja ću ih zaustaviti. Rusko-ukrajinski rat okončaću u roku od 24 sata i sprečiću pad u treći svetski rat - samo su neke od Trampovih poruka u predizbornoj kampanji.
A kada je došao na čelo Amerike, diplomatiju je stavljao na prvo mesto, iščekivao Nobelovu nagradu za mir, a da bi rešio pitanje Gaze osnovao je i Odbor za mir.
Predsednik SAD Donald Tramp tvrdi da je njegova administracija već sprečila više velikih sukoba.
- Okončali smo osam neokončivih ratova u 10 meseci - Kambodža i Tajland koji su godinama bili u ratu, Kosovo i Srbija, Kongo i Ruanda, Pakistan i Indija - mogli su da iskoriste i nuklearnu energiju, po mom mišljenju. Premijer Pakistana je bio ovde i rekao je da je predsednik Tramp spasio 10 miliona ljudi i možda više od toga. Tu su i Izrael i Iran, Egipat i Etiopija… I njih sam sprečio - rekao je.
"Ovo sada je rezultat njegovog ličnog nezadovoljstva"
Prethodnog vikenda, SAD i Izrael započeli su združenu vojnu operaciju protiv Irana kako bi, prema navodima, zaustavili balistički i nuklearni potencijal te zemlje, sprečili destabilizaciju regiona i napade na američke snage.
Koliko je takav potez u skladu sa oreolom mirotvorca za kakvog se Tramp predstavlja?
Potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović ocenjuje da bi razlog za ovakav potez mogao biti i lični politički motiv.
- To što je on sad reagovao na ovakav način, imajući i u vidu njegove izjave i oko Kanade, Panamskog kanala i oko Grenlanda i ovo sada je rezultat njegovog ličnog nezadovoljstva što nije dobio tu Nobelovu nagradu - kaže Latinović.
Analitičar organizacije Novi treći put Petar Donić smatra da je Tramp ponovo otvorio vrata američkom intervencionizmu.
- Imate Trampa koji donosi odluke brzo, kome nije problem da stupi u vojni sukob, videli smo Venecuelu, videli smo ostale prostore, on je prosto vratio američku intervenciju na velika vrata i mi ovde to sad možemo da vidimo kako eskalira rapidno. Koji će rezultat svega toga biti, videćemo - naglašava on.
Pitanje pravnog okvira: "Nije po zakonu i ne smatra se ratom"
Napad se stavlja i u istorijski kontekst, jer sukob traje više od 30 godina, pre svega između Irana i Izraela, koji gotovo redovno razmenjuju rakete.
Istovremeno, državni zvaničnici i demonstranti iz Irana godinama ratnim pokličima pozivaju na smrt Americi.
Petar Donić upozorava na pravni aspekt ovakvih operacija.
- Po zakonu u Americi, u rat se sme ući uz dozvolu Kongresa. Znači Kongres - Predstavnički dom i Senat zajedno moraju da usvoje deklaraciju o ratu. Ovde se to nije desilo, što znači da se ovo i ne smatra ratom. Ovo se smatra intervencijom ograničenih dejstava. Ako ovo preraste u više nedelja, meseci, onda će Tramp i njegov režim imati pre svega institucionalno, ali i ustavni izazov da to opravdaju - kaže Donić.
Administracija pod pritiskom
Sagovornici Blic TV ocenjuju da administracija trenutno hoda po tankoj žici, naročito ako se ima u vidu da je Tramp jedan od nepopularnijih predsednika i da nije uspeo da postigne mirovni sporazum za Ukrajinu, dok su odnosi sa Evropom i Kanadom dodatno zategnuti.
Branka Latinović smatra da bi ovakvi potezi mogli imati i unutrašnjopolitičku dimenziju.
- Vidi se da Trampu ne ide onako kako je on to očekivao, da je njegova popularnost niska, da su izgledi da će demokrate pobediti na ovim među izborim veliki za sada, da imaju imaju aferu Epstajnovi fajlovi, to je na neki način odvraćanje pažnje od svega onoga što se dešava na unutrašnjem planu SAD - ocenuje ona.
Izbori kao test
Kako je 2026. izborna godina za Predstavnički dom, u kome republikanci imaju većinu, ishod i trajanje vojne intervencije na Bliskom istoku mogli bi da utiču i na politički odnos snaga u Vašingtonu.
Analitičari ocenjuju da su građani Amerike prezasićeni vojnim akcijama i ratovima, kao i da bi ekonomski potresi, usled destabilizacije tržišta energenata, mogli Trampa skupo da koštaju na izborima.
