DETALJI SUĐENJA GODINE Ugušila troje dece pa skočila kroz prozor: Tužilaštvo tvrdi da je sve planirala, a odbrana prstom pokazuje na DOKTORE

Suđenje tridesetšestogodišnjoj Lindzi Klensi, majci iz Masačusetsa optuženoj da je u januaru 2023. ubila svoje troje dece, a zatim pokušala samoubistvo, izaziva ogromnu pažnju u Americi, ali i širom sveta.

Tužilaštvo tvrdi da je zločin počinila svesno i planski, dok odbrana ne osporava ubistvo, ali tvrdi da zbog teškog psihičkog stanja optužena nije bila krivično odgovorna. Ističu da zdravstveni sistem nije pružio adekvatnu pomoć koju je tražila mesecima pre ubistva, što je ponovo otvorilo pitanje postporođajne depresije i psihoze, kao i načina na koji zdravstvo prepoznaje i leči ozbiljne mentalne poremećaje.

U mesecima nakon rođenja trećeg deteta, mentalno zdravlje Lindzi Klensi se ozbiljno pogoršalo.

U stanju manije, nesposobna da spava i opsednuta mislima o samopovređivanju, potražila je pomoć stručnjaka za postporođajne poremećaje raspoloženja.

Za 5 meseci prepisano je čak 13 različitih lekova, a kada ništa od toga nije pomoglo, smeštena je u psihijatrijsku bolnicu. Devetnaest dana nakon otpusta, tačnije 24.januara 2023. zadavila je svoje troje dece, petogodišnju Koru, trogodišnjeg Dosona I osmomesečnog Kalana u njihovom domu u Masačusetsu, a zatim isekla vene i bacila se kroz prozor u pokušaju da se ubije.

- Zatekao sam Lindzi u dvorištu ispod prozora, Ležala je licem prema gore. Pitao sam šta se desilo, rekla je: „Pokušala sam da se ubijem.” Pitao sam, gde su deca, rekla je: u podrumu. Dole sam video Koru, imala je traku oko vrata, ležala je licem na dole. Našao sam Kalana I skinuo traku sa njegovog vrata, a onda potražio Dosona. Našao sam ga u mojoj kancelariji, znao sam da je gotovo - rekao je Patrik Klensi, muž Lindzi Klensi.

L

indzi, koja je ostala paralizovana, na sudu je negirala krivicu po tri tačke optužnice.

Na suđenju koje je počelo krajem jula, tužioci iznose argumente da je Klensi pažljivo isplanirala ubistvai da snosi punu odgovornost. Odbrana zastupa stav da je u trenutku ubistva patila od postporođajne psihoze.

Tokom svedočenja u sudnici, psihijatrijska medicinska sestra-specijalista Rebeka Džolota izjavila je odgovarajući na pitanja tužiteljke Bakingam da je pacijentkinja imala nametljive misli o samoubistvu. Na dodatno pitanje tužilaštva da li je reč o konkretnoj nameri za samopovređivanjem ili samo o želji za smrću, Džolota je precizirala da se radilo o želji da umre, naglasivši da pacijentkinja nijednom nije nagovestila niti pokazala da razmišlja o tome da naudi svojoj deci.

Psihijatar i psihoterapeut za Blic TV: "Postporođajna depresija je ozbiljno psihijatrijsko oboljenje"

Psihijatar i psihoterapeut dr Suzana Adžić za Blic TV je objasnila razliku između ovih stanja.

- Za postporođajnu depresiju ne možemo reći da je samo obična tuga ili prolazno neraspoloženje, već je to psihijatrijsko oboljenje koje zahteva ozbiljnu brigu. Ona se razvija u toku trudnoće ili nakon porođaja, a može trajati od nekoliko nedelja do godinu dana. Prate je izražena i neosnovana krivica, bezvoljnost, bezrazložna tuga, napetost i učestalo plakanje. Kada žena kaže da nije dobro, to ne treba zanemariti. Uz adekvatnu terapiju antidepresivima, ona je izlečiva - rekla je doktorka.

Dr Adžić je dodala da je postporođajna psihoza znatno teže stanje, te se osvrnula na konkretan slučaj.

- Postporođajna psihoza je potpuno drugačija bolest - označava odsustvo realnosti, konfuzno stanje sa halucinacijama i suicidnim mislima, gde se primenjuju antipsihotici ili hospitalizacija. Sasvim sam sigurna da pacijentkinja ovo nije uradila u stabilnom i svesnom stanju. Mislim da je ovde u pitanju bila psihoza, a ne depresija. Ne možemo ni za jednu majku reći da ne voli svoje dete; ovo je stanje neuračunljivosti i potpunog odsustva svesti, gde osoba apsolutno ne vidi posledice svojih postupaka - rekla je.

Psihijatar i psihoterapeut dr Suzana Adžić ukazala je na to da postporođajna depresija nije samo prolazno neraspoloženje, već ozbiljno psihijatrijsko oboljenje koje se razvija tokom trudnoće ili nakon porođaja i može trajati i do godinu dana. Prema njenim rečima, simptomi poput bezvoljnosti, konstantne napetosti, neosnovanog osećaja krivice i čestog plača ne smeju se zanemarivati, pri čemu je naglasila da je ovo stanje izlečivo uz adekvatnu terapiju antidepresivima.

Ona je napravila jasnu razliku između depresije i postporođajne psihoze, navodeći da psihozu odlikuju odsustvo realnosti, halucinacije i mračne misli, što zahteva lečenje antipsihoticima ili hospitalizaciju. Povodom konkretnog slučaja, dr Adžić je ocenila da je reč o psihozi, istakavši da je sigurna da pacijentkinja nije postupila u svesnom ili stabilnom stanju. Dodala je da se ni za jednu majku ne može reći da ne voli svoje dete, već da je u pitanju potpisani slom realnosti i stanje neuračunljivosti u kojem osoba uopšte ne sagledava posledice svojih postupaka.

Suđenje se nakon svedočenja supruga, psihijatara, zdravstvenih radnika I policajaca, nastavlja, ali I otvara mnoga druga pitanja, pre svega o brizi za mentalno zdravlje majki. Ukoliko Lindzi Klensi bude proglašena krivom za ubistvo prvog stepena, preti joj doživotna kazna zatvora.