Stručnjaci ističu da Amerika preuzima odlučne korake ka očuvanju svojih interesa
Ova politika ima značajan uticaj na globalnu ekonomiju i mirovne procese
Američki predsednik Donald Tramp najavio je niz radikalnih poteza u spoljnoj politici, koji bi mogli značajno da promene način na koji SAD učestvuju u međunarodnim organizacijama i utiču na globalno energetsko tržište.
Među najznačajnijim merama su povlačenje iz čak 66 međunarodnih tela, uključujući mnoge pod okriljem UN, i uvođenje carina od 500% na svu robu zemalja koje nastave da kupuju ruske energente. Ove odluke, kako ističu stručnjaci, odražavaju dugogodišnju rezervisanost Donalda Trampa prema multilateralnim institucijama i njegov fokus na očuvanje američkih interesa kroz agresivne ekonomske i diplomatske pritiske.
Povlačenje iz međunarodnih organizacija
Haški tribunali, Konvencija UN o klimatskim promenama, Venecijanska komisija Saveta Evrope, Savet za regionalnu saradnju koji okuplja zemlje Zapadnog Balkana samo su neke od organizacija iz kojih je Amerika najavila povlačenje.
Državni sekretar Marko Rubio nazvao je ove organizacije "antiameričkim, beskorisnim ili rasipničkim". U praksi, to znači ukidanje finansiranja SAD za njihov rad.
Mijat Kostić iz "Novog trećeg puta" objašnjava: "Jedan od glavnih argumenata jeste da, kada je reč o UN agencijama, Amerika je najveći finansijer i donator za održavanje rada tih agencija, a da ima jedan glas kao što imaju sve ostale članice. Jednom je rečeno - mi dajemo skoro trećinu budžeta, a imamo isti glas kao Malta."
Ovaj potez je, kako dodaje Kostić, logičan sled Trampove politike koja više puta dovodi u pitanje efikasnost, troškove i odgovornost međunarodnih tela.
Kritike stručnjaka - organizacije izgubile prvobitnu svrhu
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu ističe da su mnoge međunarodne organizacije izgubile prvobitnu namenu:
- Protokom vremena te organizacije su izgubile namenu i svrhu u odnosu na to kada su formirane. One su se sada pretvorile u trećesvetski propagandni poligon u kom najviše prednjači Kina, dok je Amerika najveći finansijer. I onda se postavlja realno pitanje - zašto bi Amerika davala platformu, pošto je Amerika glavni trendseter, za organizacije koje zloupotrebljava Komunistička partija.
Kao posledica ove mere, mnoge agencije neće moći da rade u kapacitetu kao što su do sada. To se pogotovo videlo na primeru UNHCR i Svetske zdravstvene organizacije čije je finansiranje Amerike prekinula prošle godine. Ali ovo nije kraj radikalnih mera. Kako bi ojačala svoju poziciju, a protivnike oslabila, Trampova administracija najavila je i carine od 500% na svu robu onim državama koje nastave da kupuju ruske energente, sa krajnjim ciljem da smanje prihode Rusiji i tako oslabe njen vojni sektor.
"Agresivna politika postala tradicionalna za Trampa"
Uz povlačenje iz međunarodnih tela, Trampova administracija najavila je i uvođenje carina od 500% na robu zemalja koje nastave da kupuju ruske energente. Cilj je, prema rečima stručnjaka, da se smanje prihodi Rusije i oslabi njen vojni sektor.
Mijat Kostić komentariše: "To je neki vid agresivne politike koja je sad već postala tradicionalna za Trampa, pogotovo kad je cilj utrka u energetskom i bezbednosnom sektoru sa Rusijom i Kinom, ali pre svega kao vid pritiska na Putina da sedne za pregovarački sto, jer ukoliko on nema dovoljno sredstava za nastavak rata, Trampova administracija smatra da će biti primoran da napravi neki kompromis i obezbedi primirje u Ukrajini."
Predlog zakona predviđa sankcije prema Ruskoj Federaciji ukoliko "odbije da pregovara o mirovnom sporazumu sa Ukrajinom, prekrši takav sporazum ili pokrene novu vojnu invaziju".
Uticaj na Evropu i tržište energenata
Darko Obradović ocenjuje da Evropa neće biti značajno pogođena ovom merom.
- U Evropi ima dovoljno gasa koji ne dolaze iz ruskih izvora, to su zvanične informacije. Cena gasa u Evropi je niža pre agresije i to cene ruskog gasa koji je bio najjeftiniji. Dakle, tržište se stabilizovalo i ne postoji ta prepreka koja bi mogla da utiče u pravcu mita o jeftinom ruskom gasu.
Predlog zakona takođe omogućava predsedniku SAD da privremeno odloži primenu ovih mera na period do 180 dana, ukoliko proceni da je takav izuzetak "u nacionalnom bezbednosnom interesu Sjedinjenih Država".
