Ljudi će uskoro početi da primenjuju kvantne kompjutere, mašine koje će moći da obrađuju ogromnu količinu podataka, i koje će potpuno izmeniti radne navike čovečanstva. Svet u kojem će ljudi stalno morati da uče da bi se u njemu snašli možda će dovesti i do promene obrazovanja, pa će nastavnici pre morati da učenicima pružaju emotivnu podršku nego znanje.
Radi se o superbrzim kvantnim kompjuterima, koji rade znatno drugačije u odnosu na obične računare. Dok kompjuteri koje danas koristimo obrađuju veliku količinu podataka, to je ništa u odnosu na one sa kvantnom tehnologijom.
Tako recimo običan kompjuter može da se "nadigra" kada je u pitanju razbijanje šifara, postavljanjem takve kombinacije za koju je potreban veliki broj pokušaja i grešaka da bi se probila. Takva metoda je u slučaju kvantnih kompjutera neupotrebljiva, jer jednostavno isproba sve kombinacije u istom trenutku, i bez problema probije i najkomplikovaniju šifru.
To će dovesti i do novih, i za sada nesagledivih, tehnoloških promena a mašine će preuzeti još više poslova od ljudi. Međutim, svaki put kada se neki posao prepusti mašini, ljudi moraju da nauče novu veštinu i na neki način prošire svoje kapacitete.
Ali promene koje će doneti ovakvi računari predstavljaće ogroman izazov za radnike. Kako ističe novinar "Njujork tajmsa" u autorskom tekstu, Tomas L. Fridman, biće to prelaz jednak onom kada su ljudi sa farmi prešli na rad u fabrikama.
Fridam piše o svom susretu sa prvim kvantnim kompjuterom u prostorijama kompanije IBM, sa 50 kvantnih bitova, odnosno kvibitsa, koji će biti predstavljen u novembru. Iako će možda biti potrebna decenija da se dovoljno pripremi za industrijsku primenu, autor ističe da se radi o tehnologiji kakva se sada viđala samo naučnoj fantastici.
Zbog svoje eksponencijalne moći procesuiranja Kina, Američka nacionalna bezbednosna agencija, "IBM", "Intel", "Majkrosoft" i "Gugl", utrkuju se ko će pre izgraditi upotrebljive kvantne sisteme. Univerziteti i kompanije koje imaju pristup na tri "IBM" kvantna sistema pokreću milione kvantnih programa kako bi dokazali teorije za koje ranije nije postojala dovoljna moć procesuiranja da bi se dokazale.
- Pogledajte gde smo sada zahvaljujući veštačkoj inteligenciji iz digitalnih kompjutera i količini srednje i visoko sofisticiranog posla koji oni rade, a onda razmislite kako će sve to biti sa kvantnim kompjuterisanjem - ističe autor.
To će biti poseban izazov za zemlje u razvoju, ali još veći za zemlje poput Egipta, Pakistana, Irana, Sirije, Saudijske Arabije, Kine i Indije gde je veliki broj mladih već nezaposlen zbog nedostatka obrazovanja, čak i za srednje teške poslove koji se sada automatizuju.
- Zbog toga mi je direktorka IBM-a Đini Rometi rekla: "Svaki posao će zahtevati neko poznavanje tehnologije i zbog toga ćemo morati da preradimo obrazovni sistem. Obuka odraslih i sistemi njihovog učenja biće još važniji" - piše Fridman.
U svetu u kojem će obrada tako veliko broja podataka biti gotovo trenutna, biće potrebne nove škole i novi obrazovni sistemi kako bi se ljudi osposobljavali za moderne poslove, jer će mnogo starih zapravo raditi mašine.
IBM je već dizajnirao škole "Prolaz u tehnologiju" u saradnji sa gotovo 100 javnih srednjih i viših škola kako bi stvorio šestogodišnji program za mnoge siromašne studente. P-Tek škole imaju časove računanja i fizike uz radnu obuku. Te veštine se usavršavaju kroz mentorstvo i praksu u IBM-u i preko 300 drugih kompanija. Diplomci na kraju imaju i srednjoškolsku i diplomu više škole.
Tako će obrazovanje morati da se promeni, i da ljude osposobljava da se prilagođavaju tehnologiji i adaptiraju na zahteve posla, a ne da se stekne znanje određenih veština. Instruktori i nastavnici možda će morati da se prebace na pružanje društvene i emotivne podrške pojedincu koji radi na konstantnom učenju.
