Građani Srbije u bankama drže više od 15 milijardi evra štednje, ali značajan deo novca čuva se i van finansijskog sistema
Ekonomisti naglašavaju da je za očuvanje vrednosti ušteđevine ključno razumevanje rizika, diverzifikacija i finansijska pismenost
Građani Srbije danas u bankama drže više od 15 milijardi evra štednje, dok se značajan deo novca i dalje čuva van finansijskog sistema. Istovremeno, rast cena nekretnina, inflacija i neizvesnost na tržištu sve češće otvaraju pitanje kako sačuvati i uvećati ušteđevinu. Dok jedni i dalje veruju isključivo u beton i ciglu, ekonomisti upozoravaju da ne postoji univerzalno rešenje i da je ključ uspešnog ulaganja u razumevanju rizika, diverzifikaciji i finansijskoj pismenosti.
Investiranje nije bauk, već logičan korak nakon štednje
U Srbiji se o investiranju i dalje govori sa dozom rezerve, iako je njegova suština, kako objašnjava urednik "Kamatice" Dušan Uzelac, veoma jednostavna.
- Investiranje je vrlo jednostavna stvar. Tu je prosta matematika. Vi date novac i očekujete novac sa profitom. To je suština svakog investiranja, od direktnog, indirektnog, pasivnog ili aktivnog. Postoji paleta i varijante investiranja, ali se sve svodi na to. Vi novac poverite nekoj strani, taj novac proizvede neku dodatnu vrednost - ta dodatna vrednost je profit koji vi dobijate. I to je u suštini investiranje - rekao je Uzelac.
Prema njegovim rečima, investiranje bi trebalo da bude prirodan nastavak upravljanja ličnim finansijama.
- Kad savladate zarađivanje, kad savladate upravljanje finansijama, sa upravljanjem stiže i neki višak, odnosno neka gomila koja se akumulira, i tada sledi investiranje kao naredni logični korak. To je nova tema i nova industrija koja raste u Srbiji u ovom momentu.
"Novac kroz vreme gubi vrednost, treba ga uložiti"
Profesor dr Veljko Mijušković smatra da velika štednja građana nije negativan pokazatelj, već pre svega dokaz da se poverenje u bankarski sistem vratilo nakon trauma iz devedesetih godina.
- Taj iznos pokazuje da se poverenje u bankarski sektor vratilo, odnosno vraća. Kao neko ko je delom angažovan u datoj industriji, mogu reći da je to jedna od najviše regulisanih industrija i da građani zaista ne treba da brinu, počevši od one odredbe da je 50.000 evra zagarantovano u smislu nivoa sigurnosti za svakog građanina ukoliko bi slučajno do nekih problema došlo - rekao je Mijušković.
Ipak, upozorava da veliki deo građana i dalje novac drži kod kuće, gde on vremenom gubi vrednost.
- Može da se desi ono što je elementarno, a to je depresijacija novca usled inflacije. Taj novac kroz vreme gubi vrednost. Znači, nešto sa njim morate da uradite. Razumem da je potrebno da nekada imate novac pri ruci, ali to treba da bude neka ograničena količina novca. Sve ostalo morate nekako plasirati da se oplođuje.
Može li se ući u nekretnine sa svega 1.500 evra?
Jedna od tema razgovora bio je model grupnog investiranja u stanogradnju pod nazivom "Investiram na kvadrat", koji pokušava da omogući ulazak u sektor nekretnina i građanima koji nemaju kapital za kupovinu stana.
Uzelac objašnjava da je ideja jednostavna - veliki broj ljudi zajednički finansira izgradnju objekta i deli profit od prodaje.
- To je jedna ideja koju sam ja onako razradio i doneo pred, pred narod. Zašto se ne bi okupili i svako ko ima višak od tih par hiljada evra da stavi na gomilu i da napravimo zgradu i rasprodamo stanove? To je u stvari ceo model koji stoji iza projekta "Investiram na kvadrat". Jedna vrsta grupnog investiranja u jedan proizvodni projekat i to je industrija stanogradnje - rekao je Uzelac.
Prema njegovim rečima, minimalni iznos za ulazak u projekat iznosi oko 1.500 evra.
- Ja sam to rasparčao na taj investicioni kvadrat i rekao da tih tri miliona evra može da skupi i dve hiljade ljudi po hiljadu i po evra. I oni će napraviti zgradu isto kao i jedan investitor sa tri miliona evra. Taj investicioni kvadrat je minimalni iznos koji je neophodan da se učestvuje u celoj priči.
Reč je o modelu grupnog ulaganja u stanogradnju, u kojem veći broj građana zajednički finansira izgradnju stambenog objekta i učestvuje u zaradi od njegove prodaje. Suština koncepta zasniva se na ideji da ljudi ulažu u ono što razumeju i u šta imaju poverenja. Ukoliko investitorima može jasno da se pokaže koliko košta izgradnja jednog kvadrata i po kojoj ceni se on kasnije prodaje na tržištu, lakše je proceniti potencijalnu isplativost ulaganja. Na primer, ako izgradnja kvadrata košta oko 1.500 evra, a njegova tržišna cena nakon završetka projekta iznosi 2.500 evra, razlika između proizvodne i prodajne cene predstavlja osnov za ostvarivanje profita koji nastaje kroz investicioni proces.
Nema ulaganja bez rizika
Iako ovakav model može da bude zanimljiv građanima sa manjim kapitalom, Uzelac naglašava da ulaganje nikada ne dolazi bez rizika.
- To je ono što je možda najbitnije da se razume. Investiranje nije samo čin davanja novca. U investiranju nema garancija. Nema garancija ni u jednoj vrsti investiranja, bilo da ste kupili akcije na berzi, bilo da ste kupili neki investicioni fond. Niko vam ne može garantovati ishod. Vi investiranjem u nešto što ste izabrali delite sudbinu i čekate razrešenje toga što ste izabrali.
Da li je Srbija u nekretninskom balonu?
Poslednjih godina često se postavlja pitanje da li intenzivna gradnja i rast cena stanova vode ka pucanju nekretninskog balona.
Profesor Mijušković smatra da za takav scenario trenutno nema osnova.
- Pod uslovom da postoji balon, a iz mog ugla balon ne postoji. Kupovina se dominantno obavlja za keš, što znači da postoje takvi kupci. Negde prema poslednjim informacijama sa tržišta oko trideset odsto su kupci koji kupuju iz kredita. U tom smislu gledano, dokle god je postojao, a postoji očigledno i dalje, naravno, u različitim delovima Srbije u različitom nivou, u Beogradu najviše, taj investicioni zamah i dokle god se nekretnine kupuju, bilo da se one kupuju za stanovanje ili da se kupuju za prodaju ili rentu ili kako god - vi ćete imati tu situaciju. Ja ne očekujem da će ikakav balon pući jer nije veštački napravljena situacija, ali može doći usled nekada usporavanja nivoa privrednih aktivnosti do blage stagnacije u nivou cena. To je ono što može da se desi. I onda je ključno pitanje koje je negde gde se i nadovezuje na vaše, kada kupiti nekretnine.
Govoreći o tržištu nekretnina, Mijušković ističe da dilema oko kupovine stana zavisi pre svega od razloga zbog kojeg se nekretnina kupuje. Za građane koji rešavaju stambeno pitanje savetuje da ne čekaju pad cena, jer ozbiljnije pojeftinjenje stanova trenutno nije na vidiku, iako je moguća stagnacija tržišta. Sa druge strane, kada je reč o kupovini nekretnine kao investicije, odluku treba donositi na osnovu odnosa uloženog novca i očekivanog prinosa, imajući u vidu da u određenim okolnostima i drugi oblici ulaganja mogu doneti bolji povrat.
Kako investirati ušteđeno?
Prof. dr Veljko Mijušković ističe da visina ušteđevine nije presudan faktor pri donošenju investicionih odluka, već način na koji se novac raspoređuje.
- Ne bih se limitirao na iznos. Prvi i osnovni kriterijum je da napravite diverzifikaciju, odnosno da rasporedite sredstva, bez obzira na to koliki je iznos. Isto je i sa štednjom. Često kažemo da ćemo štedeti kada budemo imali dovoljno novca, ali štednja je kultura ponašanja. To znači da ćete uvek nešto odvojiti, nekada manje, nekada više, ali po jasnom principu - rekao je Mijušković.
Kako objašnjava, cilj je da novac bude angažovan, a ne da stoji neiskorišćen. Zbog toga bi deo sredstava trebalo držati u manje rizičnim oblicima štednje, dok manji iznos može ostati dostupan za hitne situacije.
- Da li će taj novac biti u banci ili kod kuće, stvar je izbora, ali novac koji stoji u slamarici gubi vrednost. Oko 10 do 20 odsto sredstava može biti u štednji, bilo po viđenju ili oročenoj. Dodatnih 20 do 30 odsto može biti vezano za zlato za one koji žele veću sigurnost, dok ostatak može biti usmeren ka rizičnijim investicijama - naveo je on.
Prema njegovim rečima, izbor konkretne investicije zavisi od samog investitora.
- Da li ćete kupovati akcije, da li ćete se udružiti u neki investicioni poduhvat, to je na vama. Nije moguće dati univerzalan savet i reći da za određeni iznos treba uraditi samo jednu stvar. Najvažnije je da postoji diverzifikacija, kao što treba da postoji i diverzifikacija izvora prihoda ili dugoročne štednje - zaključio je Mijušković.
