Sastanak u Beloj kući bio je nesvakidašnji zbog Trampovih kršenja protokola
Iza ceremonijalnih razgovora kriju se ozbiljna neslaganja oko Irana, Ukrajine i kontroverze vezane za Epstajna
Britanski kralj Čarls III započeo je juče svoju istorijsku posetu Sjedinjenim Američkim Državama u trenutku kada se tradicionalno savezništvo Londona i Vašingtona nalazi na najozbiljnijem ispitu u poslednjih nekoliko decenija.
Prvi susret u Beloj kući bio je sve samo ne uobičajen: Trampovo kršenje protokola, a potom i tvrdnje o rodbinskim vezama sa monarhom, do srdačnih razgovora o pčelarstvu i pletenju koji su izmamili čak i osmeh Melanije Tramp.
Ipak, iza kulisa meke moći i neformalnih razgovora kriju se i ozbiljni problemi. Neslaganje oko rata u Iranu i Ukrajini, Trampova tužba protiv BBC-a i mračna senka afere Džefrija Epstajna ozbiljno opterećuju odnose dve sile.
"Britanija je u teškoj poziciji, a kralj Čarls u Americi pokušava da odigra dobru ulogu", rekao je za "Blic jutro", Ljubodrag Grujić.
Uloga kralja Čarlsa u Americi
- Ono što je potpuno nepobitno, činjenica je da Britanija jeste u teškom trenutku i da je, pre svega, uloga kralja Čarlsa ovde da doslovno izmami i iskuka bolje tarife za britanske proizvode. Klasična britanska diplomatija jeste 80% ekonomija i ne može se reći da kralj Čarls nije uspešno uradio svoju ulogu koja mu je delegirana. Ali je ukupna situacija, brdo na kom stoji, sa kog pregovara, katastrofalno loše u odnosu na pre sto godina, kada je Britanija vladala nad četvrtinom planete. Istina, ta četvrtina planete je bila tundra i neka plemena, ali objektivno jeste bilo tako. Dakle, taj pad Britanije u poslednjih jedan vek je neporečiv. I vi ćete videti od britanskog establišmenta, britanskih novina, kako je sad to horsko pevanje "kako smo se vratili na scenu" i "kako smo uspeli da pobedimo" - rekao je Ljubodrag Grujić.
Grujić dodaje da njemu sve to izgleda "vrlo jadno".
- Direktno i nediplomatski, jer na kraju krajeva nisam diplomata, meni to izgleda jadno. I sad neki od nas koji znamo šta smo sve preživeli od Engleza u 20. veku možemo samo da se ironišemo na to i kažemo: "He, he, tako vam i treba. " Ali ostavimo sad privatan osećaj sa strane, jer ja njih proučavam, ja sam magistar engleskog, da bih razumeo, ne da bih se poenglezio. To je razlika u pristupu.
Da li su Tramp i kralj Čarls rođaci?
Trampova majka je poreklom iz Škotske. Tramp je govorio da on i kralj Čarls imaju zajednički koren.
- Znate šta je sa genetikom problem? Ako ćete računati, apsolutno svaki predsednik Amerike može da se pozove da ima direktnog pretka nekog kralja Engleske. Iz prostog razloga zato što se ljudi granaju, shvatate, i međusobno se udaju, žene. Evo, na srpskom primeru, dosta ljudi vodi poreklo od Nemanjića, zapravo. Samo ne zna. To je jednostavno zakonitost nasleđivanja genetskog materijala. E, pošto anglosaksonska kultura obožava da su hladni međusobno u porodici, ali i da svi živi istražuju: "Moj predak pre hiljadu godina je uradio to i to." To je jedna skaska sa strane. Dakle, problem sa Donaldom Trampom je što je on apsolutno opsednut da se dopadne kralju Čarlsu, verovatno psihološki - objašnjava Grujić.
Grujić navodi da je Tramp hteo da se pokaže prema Čarlsu kao da su prijateljski nastrojeni.
- To je bilo neprijatno slušati, zaista. Nekoliko puta ga je nazvao Čarls. Ali što se tiče protokola, to je prihvatljiv odnos za vreme večere, posebno u Americi. Njima je neobično bitna, jedna potpuna glupost, da li se nosi bela kravata ili crna kravata. To je nepodnošljivi snobizam sa stanovišta srpskog pogleda na stvari. Ali da, dakle, njima je to bilo bitno. Jeste interesantna predstava bila. Ali ispod žita niko nije odustao od svoga. Amerikanci mažu jednom rukom, drugom rukom ih doslovno dave. Britanci su sad shvatili da nemaju više nikakve šanse da uspeju u svetu ako se potpuno ne povežu dalje na taj brod, što bi se reklo, i to im je katastrofalna greška.
Tapšanje po ramenu - diplomatska srdačnost ili demonstracija moći?
Iako nije deo protokola, Donald Tramp potapšao je po ramenu kralja Čarlsa, a potom su se snažno rukovali. Grujić objašnjava da se to "nikako i nikada ne radi", pogotovo ne u zvaničnoj poseti.
- Ne smete da dirnete suverena jedne zemlje, ne dodirujete ga fizički u zvaničnoj posti, toliko je prosto. Rukovali su se kao da pokazuju ko je veći alfa mužjak, Boga mi kralj Čarls se nije dao. Nisam siguran da im je ovo dobar put, ali će njihov establišment to hvaliti na sva zvona, da je to odlično urađeno, što, naravno, brinu o svom sopstvenom položaju unutar tog sistema.
Koliko je tema protokola bitna kod Britanaca?
Neven Anđelić, profesor međunarodnih odnosa na Ridžents Univerzitetu, uporedio je rukovanje Trampa i Čarlsa, sa rukovanjem Josipa Broza Tita.
- Mene je podsetilo na brojnim fotografijama iz istorije, kad se Tito rukuje, izgleda kao da mu se ovi s kojima se rukuje klanjaju. A u stvari on nisko spusti svoju ruku. I da bi uhvatili ruku, moraju malo se spustiti i naklonili se. Na fotografiji izgleda kao da su se naklonili. Možda neki jesu, ali, većina, pretpostavljam da nije.
