Rusija demonstrira stratešku dvoličnost: poziva na mir na Bliskom istoku, ali odbija prekid vatre u Ukrajini i odlaže mirovne pregovore
Eskalacija sukoba u Iranu i poremećaji na energetskom tržištu podigli su cene nafte, što obezbeđuje Rusiji dodatna sredstva za finansiranje povećane vojske
Povećanje ruskog vojnog kontingenta u martu 2026. godine ne može se posmatrati u vakuumu administrativnih odluka. Kada se ovaj dekret ukrsti sa izjavama predsednika Vladimira Putina i dešavanjima na terenu u prvoj nedelji marta, kristališe se jasna strategija Moskve koja maksimalno eksploatiše aktuelnu svetsku krizu na dva fronta – rat u Ukrajini i novootvoreni, gorući sukob na Bliskom istoku.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je novi dekret kojim se ruska redovna vojska proširuje na skoro 2,4 miliona pripadnika, prema ruskom veb-sajtu sa pravnim aktima. Uredba je objavljena 4. marta i stupila je na snagu.
Analiza referentnih diplomatskih i vojnih činjenica iz poslednjih nekoliko dana ukazuje na to da su brojke iz dekreta zapravo deo šire geopolitičke igre iscrpljivanja. Prvih nedelju dana marta obeležila je intenzivna i dvostruka diplomatska igra Kremlja.
Strateška hipokrizija - poziv na mir u Iranu, odbijanje primirja u Kijevu
Nakon američko-izraelskih udara na Iran i likvidacije iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija, Putin je 1. marta uputio zvanično saučešće iranskom predsedniku Masudu Pezeškijanu, oštro osuđujući upotrebu sile i kršenje međunarodnog prava. Moskva, preko svog Ministarstva spoljnih poslova, sada glasno zahteva "hitan prekid neprijateljstava" na Bliskom istoku.
Ipak, paralelno sa ovim pacifizmom namenjenim za bliskoistočni region, Putin i dalje kategorički odbija svaku smislenu pauzu ili prekid vatre u Ukrajini. Trilateralni mirovni pregovori (SAD-Rusija-Ukrajina), koji su bili planirani za period od 5. do 9. marta, odloženi su, što je 5. marta potvrdio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Dekret o jačanju vojske, tempiran upravo u ovom trenutku, šalje nedvosmislenu poruku: Moskva koristi haos na Bliskom istoku da zacementira vojno prisustvo u istočnoj Evropi, zatvarajući vrata za kompromise.
Naftni šok kao finansijska injekcija za rusku vojnu mašineriju
Jedno od glavnih analitičkih pitanja jeste kako Rusija planira da održi sistem od preko 1,5 miliona aktivnih vojnika i finansira onih 410.000 novih profesionalaca pod ugovorom. Odgovor se ponovo nalazi u bliskoistočnoj krizi.
Erupcija rata u Iranu i logistički poremećaji ključnih ruta, poput Ormuskog moreuza, izazvali su tektonske potrese na energetskom tržištu. Ekonomske činjenice su neumoljive: ruski budžet za 2026. godinu projektovan je na osnovu cene nafte tipa "Urals" od oko 59 dolara po barelu. Pre ove eskalacije, ruski naftni prihodi su padali usled zapadnih sankcija. Međutim, rat u Iranu je gurnuo globalne cene nagore (nafta tipa Brent je početkom marta premašila 82 dolara).
Ovaj skok cena, uz pojačanu zavisnost Kine i Indije od ruske nafte zbog blokade na Bliskom istoku, predstavlja ogroman finansijski pojas za spasavanje za rusku ratnu ekonomiju. Putinov martovski dekret se oslanja upravo na ovaj neplanirani priliv kapitala koji omogućava dugoročno plaćanje vojnog kadra.
Ukrajinski front na "čekanju" dok Zapad gleda ka Teheranu
Zapadni diplomatski i vojni kapaciteti su trenutno dramatično rastegnuti. Dok Zelenski otvoreno upozorava da angažovanje SAD protiv Irana može poremetiti i usporiti dotok ključnog oružja neophodnog Kijevu, Rusija na frontu prelazi u fazu "strateškog hedžinga" (taktičkog osiguravanja).
Moskva poslednjih dana ne forsira masovne, iscrpljujuće ofanzive niti troši resurse na neselektivne udare. Razlog je pragmatičan: Putinova vojna arhitektura, ojačana novim dekretom, koristi preusmeravanje američke pažnje na Bliski istok da bi konsolidovala redove i integrisala novi ugovorni kadar. Dok Ukrajina nudi zalivskim zemljama svoje znanje o presretanju dronova u zamenu za sisteme "Patriot", Rusija koristi ovo globalno odvraćanje pažnje da postavi vojsku koja ne mora da pobedi brzim blickrigom, već isključivo dugotrajnim iscrpljivanjem protivnika i Zapada.
(Uživo) Rat na Bliskom istoku: Gori Teheran, na grad bačeno 230 bombi, eksplozije kod nuklearke, sve o tome pratite u našem blogu.
(Mapa) Objavljena nova karta Bliskog istoka uz upozorenje: Iran nije jedina nebezbedna zemlja
Teheran - grad od 10 miliona ljudi u zamci: Odozgo padaju bombe, a na zemlji vlada surova milicija
(Mapa) Iran može da se sveti, a Balkan vrvi od vojske SAD: Ugrožene baze u Grčkoj i na Kosovu.
(Mapa) 10 tempiranih bombi: Iran napada američke baze, ostvaruje se najmračniji scenario.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
(Mapa) Ormuski moreuz u grotlu rata Irana, Izraela i Amerike: Ako bomba pukne, ceo svet će znati.
