Oni koji se usude da napuste grad, moraju da nađu svoj put pod vatrom, duž uništenih puteva
A oni koji se usude da slave smrt ajatolaha, odvoze se u pikap kamionima
Za Irance, teror dolazi iz dva pravca. Odozgo, američki i izraelski avioni paraju nebo zasipajući projektilima srce Teherana, dok na tlu ulicama patroliraju vojnici Iranske revolucionarne garde (IRGC) i ozloglašena milicija Basidž.
Otkako je već prvog dana napada 28. februara ubijen vrhovni vođa, ajatolaj Ali Hamnei, zajedno sa vrhovnim komandantom IRGC Mohamadom Pakpurom i više drugih odbrambenih zvaničnika, Iran je u kriznom režimu - komandni centri su oštećeni, a vođstvo obezglavljeno. Režim je već rasporedio miliciju na ulice da drži red i spreči ustanak, a vladajuća struktura je napravljena da preživi čak i smrt vrhovnog lidera i obezbedi kontinuitet.
Teror iz dva pravca
Za stanovnike Teherana, teror dolazi iz dva pravca, piše britanski “Telegraf”:
- iznad njih su američki i izraelski avioni i projektili
- a dole iranske snage bezbednosti
Oni koji se usude da napuste grad, moraju da nađu svoj put pod vatrom, duž uništenih puteva. A oni koji se usude da slave smrt ajatolaha, odvoze se u pikap kamionima, piše britanski “Telegraf”, dodajući da su oni jedini međunarodni medij koji je kontaktirao civile koji se kriju u gradu otkako je u subotu izbio sukob, uprkos tome što je internet ponovo isključen, kao i za vreme nedavnih protesta u Iranu. Civili su za “Telegraf” govorili preko posrednika, satelitskih i VPN veza, rizikujući hapšenje, kako bi opisali uslove u gradu koji gori.
"Bombe padaju, agenti se kreću ulicama"
Stanovnici su opisali kako je 10 miliona u Teheranu zarobljeno dok bombe padaju iz izraelskih i američkih aviona, a iranski agenti se kreću ulicama grada. Izraelska vojska (IDF) je u sredu ujutro rekla da je njihov lovac F-35 oborio iranski “jak-130” iznad Teherana.
- Pristalice režima i vladini agenti su svuda po ulicama kad bombe ne padaju… I najmanji otpora dočekuje se gušenjem – rekao je listu Džavad, vlasnik prodavnice u Teheranu.
U subotu je iranski vrhovni savet za nacionalnu bezbednost savetovao stanovnicima da napuste prestonicu “ako je moguće”, navodeći da će se napadi nastaviti.
- Ne napuštamo Teheran jer to nije moguće. Gde da idemo? Čak i putevi se bombarduju. Pokušao sam da napustim grad sa porodicom, ali nismo uspeli jer su putevi bili puni vozila i vladinih pristalica – rekao je Reza iz Teherana.
- Srećan sam što su najviši ljudi režima mrtvi. Ali, plašim se da bih i ja mogao da završim ubijen jer bombe padaju svuda po gradu. Za nekoliko sati možda više neću biti živ. Kažu da gađaju vladine zvaničnike, ali kako znaju gde mi civili živimo? Ubijaju i nas – dodao je.
Iranski Crveni polumesec saopštio je u ponedeljak da je 555 ljudi poginulo u 131 gradu za dva dana napada. Među mrtvim civilima je i najmanje 165 devojčica iz škole blizu baze IRGC u Minabu, dok je skoro 100 ranjenih u tom napadu u subotu.
Američka novinska agencija "Human Rights Activists" navodi da je u Iranu, zaključno sa 3. martom, od početka rata zabeleženo više od 1.000 poginulih civila, dok se ispituje još stotine prijavljenih smrtnih slučajeva, preneo je BBC.
"Bežali smo putem punim kratera, dete je vrištalo svo vreme"
Iranci su se unazad pripremali za najgori scenario. Jedan od njih, Mejsam, softverski inženjer, danima je pravio zalihe benzina u iščekivanju rata, a čim je bombardovanje počelo seo je u auto sa ženom i sinom i krenuo ka obali Kaspijskog mora.
- Nakon što smo napustili Teheran i vozili se putem, videli smo mnogo udara na obližnjim planinama, pa čak i na samom putu. Vladina vozila su bila pogođena, neka su na sebi imala rakete. Bilo je zastrašujuće, moj 5-godišnji sin je plakao celim putem ka severu – rekao je on, dodajući da trenutno žive u autu na obali mora u nadi da ih tamo neće bombardovati.
Vlasti pozivaju na solidarnost
Kako piše “Telegraf”, pokušaj iranskih vlasti da mobilišu podršku javnosti dodatno je zakomplikovao situaciju. Predsednik Masud Pezeškijan pozvao je građane da se okupe “u džamijama i na ulicama” kako bi pokazali solidarnost sa privremenim savetom rukovodstva, formiranim da upravlja zemljom dok verski lideri ne izaberu Hamnejevog naslednika. Mnogi su se tome odazvali.
- Idemo na mitinge svakog dana i ljudi su besni. Ne želimo nikakav prekid vatre već da naše oružane snage osvete našeg vođu – rekao je Kasem, državni službenik.
Ali, za druge su ovakvi mitinzi dodatna pretnja.
Prisustvo na njima moglo je da se nadgleda. Izostanak bi mogao da ih obeleži kao nelojalne, dok bi preveliki entuzijazam - ili njegov nedostatak - mogao da privuče pažnju bezbednosnih službi, koje su sada u stanju najviše pripravnosti.
Dok su izraelski avioni u ponedeljak ponovo napadali Teheran, milioni mobilnih korisnika širom grada primili su identičnu poruku obaveštajnog ogranka IRGC-a: “Neprijatelj planira ulične nerede. Svako kretanje koje narušava bezbednost biće smatrano direktnom saradnjom sa neprijateljem. Ako primetite bilo šta sumnjivo, obavestite bezbednosne centre”.
Iranci između dve vatre
U međuvremenu je Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova, rekao svom kolegi iz Omana da je Iran “otvoren za sve ozbiljne napore” da se zaustavi eskalacija, što je prvi diplomatski signal da bi Teheran mogao da traži smirivanje sukoba.
Takođe će biti ključan izbor novog vođe Irana. Jer, sledeći lider Islamske Republike odlučiće da li će biti sporazuma ili će se boriti do smrti, kako piše "Telegraf", dodajući da bi on mogao da da spase ili uništi zemlju.
Do tada, Iranci su zarobljeni između dve vatre.
BONUS VIDEO
