Modžtaba Hamnei, sin pokojnog vođe, formalno je imenovan za naslednika, ali se zbog bezbednosnih i zdravstvenih razloga nije pojavljivao u javnosti.
Revolucionarna garda je preuzela većinu vlasti u zemlji, ali deo teokratskog i bezbednosnog aparata izražava nezadovoljstvo načinom tranzicije.
Nema sumnje da u Iranu započinje novo političko razdoblje. Razloga je više, ali je nakon nedavne višednevne komemoracije za ajatolaha Alija Hamneija, koji je 28. februara ubijen u američkim i izraelskim napadima, postalo potpuno jasno da stvari iznutra više nisu iste. Ocena da se njegovim pokopom završava era ajatolaha jedna je od onih koji dominiraju u svestkoj javnosti. Uostalom, to i jeste direktna posledica poteza koje je on sam povukao pre smrti.
U nizu izazova sa kojima se Iran suočava na unutrašnjem planu, proteklih dana je, tokom sahrane vrhovnog verskog vođe, u prvi plan izbilo upravo pitanje njegovog naslednika.
Modžtaba Hamnei, drugi sin dugogodišnjeg vođe revolucije, formalni je naslednik iako za to nema potrebne uslove koje zahteva teokratija. Ali, iako je za naslednika je imenovan još 8. marta, dosad se nije pojavio u javnosti te je izostao čak i sa državnih komemoracija održanih u čast oca. Već dugo izveštaji navode da je teško ranjen u raketiranju u kojem mu je ubijen otac. O tome formalnih potvrda svakako nema. U subotu se Irancima obratio u pisanom saopštenju. Objavio je da je osveta za njegovog ubijenog oca i prethodnika „zahtev nacije“ i da se „svakako mora“ dogoditi.
Vojni krugovi tvrde da se Modžtaba ne pojavljuje u javnosti zbog bezbednosnih i zdravstvenih razloga. U trenutku koji se sve više približava ti argumenti će postati neubedljivi. Novo vojno rukovodstvo dozvolilo je određene sekularne iskorake društva, ali verski naboj važan je značajnom delu Irana.
- Uloga vrhovnog verskog vođe razlikuje se od uloge većine drugih šefova država. Zvanična ideologija Irana prepoznaje nosioca te funkcije kao zemaljskog predstavnika dvanaestog imama šiitskog islama, koji je nestao u devetom veku - piše Rojters.
Smena moći i uloga Revolucionarne garde
Ono što je izvesno jeste da je većinu vlasti u zemlji preuzela Revolucionarna garda. Ipak, radikalno desni krugovi u bezbednosnim službama i teokratskoj zajednici nisu zadovoljni načinom na koji je sprovela tranziciju na verskom vrhu. Imenovanje Modžtabe, kojem se navodno i njegov otac protivio, čuva formu Islamske Republike, ali menja njen sadržaj.
Iako se čini da Revolucionarna garda za sada čvrsto kontroliše zemlju, nije jasno koliko dugo vođa teokratske države može ostati van vidokruga, upozorava Rojters.
- Kako izvesti harizmatsku sukcesiju kada naslednika nema? To će za njih biti problem čak i ako prevaziđu trenutnu situaciju. Dugoročno gledano, to je neodrživo - rekao je agenciji Ali Ansari, profesor moderne istorije na Univerzitetu Sent Endruz u Škotskoj.
Modžtaba Hamnei je postao treći vrhovni vođa Islamske Republike od revolucije 1979. godine, ali sada je ta pozicija bitno drugačija od onoga kako je zamišljena pre skoro pola veka. Kako piše Dojče vele, pokojni lider Irana Ali Hamnei prekrojio je sistem moći u Islamskoj Republici, dajući na značaju bezbednosnom aparatu i Revolucionarnoj gardi. Sada to može da košta njegovog sina i naslednika.
Prema oceni stručnjaka za Iran i političkog analitičara Reze Talebija, Ali Hamnei postepeno je iz temelja promenio strukture moći Islamske Republike.
- Za razliku od ajatolaha Ruholaha Homeinija, koji je nakon revolucije uspostavio sistem utemeljen na revolucionarnom legitimitetu i sopstvenom autoritetu, Ali Hamnei počeo je taj sistem temeljito da preoblikuje - rekao je Talebi.
Granice stvarne moći
Tokom poslednjih 37 godina, postepeno je smanjivan uticaj verskih autoriteta i šiitskih verskih škola na ključne političke odluke. Njihovo mesto preuzele su bezbednosne institucije, kancelarija vrhovnog vođe te političke i vojne mreže povezane s njim. Te promene izmenile su i ulogu izabranih institucija. Prema Talebijevoj analizi, predsednički izbori postepeno su se pretvorili u takmičenja unutar unapred zadanog političkog okvira.
Predsednici različitih političkih usmerenja mogli su da daju svoj pečat i postave neke političke prioritete, ali na strateškim poljima poput spoljne politike, nuklearnog programa i regionalne politike raspolagali su tek ograničenim prostorom.
Tokom šestodnevne komemoracije nije se pojavio nijedan od trojice živih bivših predsednika Islamske Republike – Hasan Rohani, Mahmud Ahmadinedžad i Mohamed Hatami – kao ni brojne druge vodeće osobe političkog sistema.
Nekoliko dana kansnije, preciznije u ponedeljak, Njujork tajms je objavio na primer da Revolucionarna garda drži u kućnom pritvoru Ahmadinedžada nakon što su vlasti u Teheranu otkrile detalje njegovih kontakata s Izraelom. Prema tim navodima, Izrael je navodno godinama sprovodio tajnu operaciju usmerenu na regrutovanje Mahmuda Ahmadinedžada kao obaveštajnog agenta i u kasnijoj fazi čak planirao da ga postavi za lidera Irana nakon svrgavanja režima, prenosi Njujork Tajms (NYT), pozivajući se na četiri visoka iranska zvaničnika.
Revolucinarna garda u prvom planu
Ipak, umesto bivših predsednika, u centru pažnje bili su predstavnici bezbednosnog aparata, posebno komandanti Revolucionarne garde, kao i aktuelni predsednik Masud Pezeškijan. To pokazuju zvanične fotografije.
Za Pezeškijana se smatra da je u dobrim odnosima s Modžtabom Hamneijem i da je imao ključnu ulogu u pregovorima o prekidu vatre, koji se posle izjalovio.
Uz Pezeškijana, važnu ulogu u pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama imao je i Mohamed Bager Galibaf, bivši komandant Revolucionarne garde i sadašnji predsednik parlamenta.
SAD i Iran su 14. juna 2026. dogovorili nacrt okvirnog sporazuma koji je trebalo da posluži kao temelj za dalje pregovore. No nakon najnovije eskalacije u Ormuskom moreuzu, američki predsednik Donald Tramp naredio je nove udare na Iran.
U eskalaciji sukoba sa SAD, Revolucionarna garda ima presudnu ulogu. Prema mišljenju Modžtabe Nadžafija, istraživača koji živi u Francuskoj, upravo je rat između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana dodatno ojačao samopouzdanje Revolucionarne garde.
U skladu sa tim otvoreno oszaje pisanje da li će tvrdo jezgro vlasti unutar Islamske Republike slediti Modžtabu Hamneija i pod njegovim vođstvom redefinisati politički smer ili je Modžtaba Hamnei i sam postao instrument tih centara moći.
