Putin je u javnosti morao da prizna teškoće, ali se obim štete i dalje prikriva
Nedostatak goriva pogoršavaju ruske rafinerije oštećene ukrajinskim napadima dronovima
Tokom prethodne četiri godine ruski predsednik Vladimir Putin je uglavnom uspevao da zaštiti stanovništvo Rusije od ekonomskih posledica rata u Ukrajini. Po svemu sudeći, tome je došao kraj, a Putinove nevolje rastu iz dana u dan. Ruska ekonomija trpi sve više posledica rata koji je ušao u petu godinu, a čini se i da raste pobuna među elitom u Moskvi.
Ukrajinski raketni i napadi dronovima na ključnu energetsku infrastrukturu poslednjih nedelja pretvorili su rat od relativno manje iritantne situacije koju je većina Rusa mogla da ignoriše u neposrednu i sve akutniju krizu sa gorivom, piše briselski list "Politiko".
Čak dve trećine regiona Rusije sada prijavljuju probleme sa snabdevanjem gorivom, što predstavlja problem za milione ljudi i preti da zatvori mnoge firme.
Situacija je posebno akutna na Krimu, gde su vlasti proglasile vanredno stanje i zabranile prodaju goriva. Turizam, ključan za ekonomiju poluostrva, doživeo je kolaps.
Putin priznao problem, ali obim štete se prikriva
Putin je bio primoran da prizna problem prošle nedelje i pozvao svoje najviše zvaničnike u Moskvu kako bi pronašli rešenje.
U javnosti, on daje optimističan pogled na krizu. Rekao je državnim medijima da "naravno, ovi napadi na naše infrastrukturne objekte stvaraju probleme. To je očigledno", ali je insistirao da "određeni deficit" goriva nije "kritičan". Zatim je brzo prešao na tvrdnju da ruski napadi mnogo više štete Ukrajini.
Što se tiče konkretnih brojki, obim štete se prikriva, a Rusija je dodala cene goriva na listu ekonomskih podataka koje više ne objavljuje.
Međutim, mnogi Rusi sami otkrivaju koliko su stvari loše. Društvene mreže su pune snimaka vozača koji se međusobno napadaju zbog benzina na pumpama, ili se čak kamionima probijaju kroz kolone automobila koji čekaju.
Indija prerađuje naftu, pa je vraća u Rusiju
Rojters je u sredu izvestio da će Indija - najveći strani kupac ruske sirove nafte - sada izvoziti deo onoga što preradi nazad u zemlju porekla.
Taj uvoz je potreban jer je, prema nekim ruskim nalozima na društvenim mrežama, Ukrajina namerno ciljala rafinerijske jedinice kao što su katalitički krekeri koje Rusija ne može sama da popravi ili zameni, što znači da se ne nazire brz kraj nestašici goriva. Katalitički krekeri pomažu u maksimiziranju prinosa komercijalno korisnih destilata iz sirove nafte.
- Količinu benzina dostupnog u Rusiji trenutno određuje trka između ukrajinskih dronova i ruskih timova za popravku. Ako se učestalost ukrajinskih napada može održati, a šteta od svakog napada se povećava, onda se prednost daje Kijevu. To je ono što trenutno vidimo - napisao je Sergej Vakulenko, analitičar Karnegi instituta za međunarodni mir.
Jedina pozitivna tačka za Kremlj je to što zemlja i dalje ima dosta dizela, neophodnog za kamione i poljoprivredne mašine. Međutim, zvaničnici su nakon sastanka tokom vikenda rekli da bi vlada mogla da uvede zabranu izvoza kasnije ovog leta kako bi garantovala snabdevanje tokom sezone žetve. A već je zabranila izvoz mlaznog goriva i benzina.
Koliko dugo Rusija može da izdrži
Čak i tamo gde goriva ima, postoji problem rasta cena. Cene goriva obično imaju veliki uticaj na širu inflaciju, a Centralna banka Rusije upozorila je u zapisniku sa svog poslednjeg sastanka o monetarnoj politici u sredu da je verovatnije da će nedavni porast imati trajniji uticaj nego što bi to bio slučaj u prošlosti.
Vladin sporazum o ograničavanju cena sa glavnim naftnim kompanijama može da pomogne u održavanju zvanično niskih cena, ali postoje dokazi o porastu nezvanične prodaje goriva sa višim maržama, što preduzeća potom prenose na kupce. Taj trend, kako navodi banka, "stvara dodatne inflatorne rizike". Takva razmatranja bila su ključni faktor u odluci banke da smanji svoju ključnu kamatnu stopu za samo četvrtinu poena u junu na 14,25 odsto.
Oprez guvernerke Centralne banke Elvire Nabiuline doneo joj je mnogo neprijatelja tokom poslednje četiri godine, tokom kojih je morala da podigne kamatne stope na 23 procenta kako bi sprečila "pregrevanje" ekonomije. Sada kada je ukupna inflacija pala na oko pet procenata, mnogi je optužuju da nepotrebno odugovlači.
German Gref, generalni direktor najveće ruske maloprodajne banke Zber banke, rekao je da sada Centralna banka mora brže da snizi kamatne stope, što je dovelo do sukoba sa Nabiulinom na panel diskusiji na konferenciji u Moskvi. Ona je protiv bržeg smanjenja kamatnih stopa jer bi to "dovelo do naglog rasta inflacije ili čak stagflacije". Ali u jednom ključnom aspektu, Gref i Nabiulina ostaju na istoj talasnoj dužini. Oboje su dovoljno smeli da direktno povežu rat sa sve većim ekonomskim nevoljama sa kojima se Rusi sada suočavaju.
- Ne mislim da postoji osoba u zemlji koja ima bilo kakve druge brige osim brzog okončanja neprijateljstava. To je očigledno - rekao je Gref.
Nakon ogromnog povećanja u prvoj polovini 2026. godine, vojna i tajna potrošnja sada čini skoro polovinu ukupnih državnih izdataka, prema rečima Janisa Klugea, analitičara Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove. Likvidna sredstva u Fondu nacionalnog blagostanja, koji je prvobitno osnovan da bi ublažio posledice po ekonomiju usled oscilacija cene nafte, u međuvremenu su pala sa oko sedam procenata bruto domaćeg proizvoda početkom 2022. godine na samo 1,7 procenata bruto domaćeg proizvoda od aprila.
Drugim rečima, nije samo Putinova zaliha goriva ono što nestaje, piše "Politiko".
(Politiko)
