Cena ruske nafte Ural pala je za trećinu, dok je pad vrednosti zlata od januara do maja iznosio čak 19 odsto
Iako zlato ostaje važna zaštita za rusku ekonomiju, Moskva je primorana da deo zlatnih rezervi prodaje kako bi pokrila budžetske rupe
Ukrajina je 18. juna pokrenula najveći napad dronovima na Moskvu od početka rata, kako su ga opisali ruski zvaničnici, a tokom kojeg je četvrt Kapotnja bila prekrivena dimom, a glavna rafinerija u Moskvi pogođena drugi put u jednoj nedelji. Zapanjujuće slike bile su trenutni prikaz tihe strateške promene: dva resursa koja su omogućila ratnu izdržljivost ruskog predsednika Vladimira Putina sada su istovremeno pod pritiskom.
Tokom većeg dela rata, dva stuba su nosila najveći teret - jedan crni, drugi sjajan. Nafta obezbeđuje stalni priliv novca u državnu kasu. Zlato nudi izlaz iz dolarskog sistema koji je Zapad pretvorio u oružje. Sada ukrajinski dronovi udaraju na fizičku infrastrukturu prvog stuba, dok finansijska tržišta obaraju vrednost drugog, piše "Njzuvik".
Cena Brent nafte pala je za oko četvrtinu u mesec dana, na sredinu od oko 70 dolara po barelu, dok je ruska nafta Ural pala još više, za oko trećinu, na nivo od oko 60 dolara.
Zlato, koje je u januaru dostiglo rekordnih preko 5.600 dolara po unci, od tada je palo ispod 4.100 dolara, što je najniži nivo u sedam meseci i znatno ispod januarskog maksimuma, iako je i dalje više od 20 odsto skuplje nego pre godinu dana.
Nijedan stub još nije pao, ali oba se polako urušavaju.
Naftni motor
Ukrajinske snage udarima dugog dometa više ne ciljaju simbolične mete, već samu infrastrukturu - rafinerije, skladišta goriva, pumpne stanice i železničke mreže, koje sirovu naftu pretvaraju u upotrebljivo gorivo odnosno služe za transport nafte.
Rafinerija u Kapotnji obezbeđuje oko trećinu goriva za moskovski region. Zbog napada 16. i 18. juna, zaustavljena je prerada sirove nafte i oštećena je njena glavna jedinica za primarnu destilaciju. Prema izveštaju "Rojtersa", zbog ovakve štete rafinerija bi mogla da bude van pogona do kraja godine. Bez obzira na tačan vremenski okvir, pouka je da čak ni najzaštićeniji ruski vazdušni prostor više nije sigurno utočište, piše "Njuzvik".
Ben Hodžis, bivši komandant američkih snaga u Evropi, rekao je da ovi udari nisu samo spektakl, nego i da imaju strateški značaj. Prošle godine je za "Ukrinform" rekao da Ukrajina treba da dobije veće kapacitete za napade na rusku naftnu i gasnu infrastrukturu, "dodatno ometajući njihovu sposobnost izvoza nafte".
Ovo je deo ratne ekonomije koji se ne može prikriti izvozom sirove nafte. Rusija može da nastavi da prodaje barele u inostranstvu, ali rafinisano gorivo pokreće vojsku, žetvu i svakodnevni život njenih gradova. Samo u maju, Ukrajina je napala najmanje 16 rafinerija - pogodila je osam od 10 najvećih u zemlji i srušila kapacitet prerade na najniži nivo od 2009.
Pritisak je postao toliki da je Rusija - jedan od najvećih svetskih izvoznika goriva - bila primorana da:
- organizuje uvoz benzina morem
- produži zabranu izvoza
- suoči se sa nestašicama na pumpama u Moskvi i još desetak regiona
Čak i zvanična Moskva sada priznaje ranjivost. Putin je prošle nedelje rekao da ukrajinski dronovi dolaze u "ogromnom talasu" i da im je cilj da "destabilizuju" društvo, dok je zamenik premijera Aleksandar Novak rekao da zvaničnici razmatraju obustavu izvoza dizela kako bi zaštitili domaće vozače.
Pad cena dodatno pojačava pritisak. Savezni budžet Rusije imao je deficit od 4,6 milijardi rubalja u prvom kvartalu 2026 jer su prihodi od nafte i gasa pali za 45 odsto.
Zlatna zaštita
Zlato je druga polovina Putinove ratne "polise osiguranja". Od 2014, a intenzivno od 2022, Moskva je zlato pretvorila u rezervu otpornu na sankcije.
Nakon invazije, zapadne vlade su blokirale više od 330 milijardi dolara rezervi ruske Centralne banke - otprilike polovinu ratne kase - i tako je zlato dobilo još veću težinu.
Istraživanje Instituta RAND, pokazalo je da je zlato ključno u ruskoj strategiji "dedolarizacije", i da je neposredno pre invazije Moskva prebacila Nacionalni fond blagostanja u juane i zlato.
Ali tu je i granica te strategije. Zlato je zaštita, ne motor ekonomije. Drugim rečima, zlato "nije i ne može da postane zamena za izvoz nafte". Može da ublaži šok, ali ne može da finansira rat, posebno onaj koji sada traje duže od Prvog svetskog rata.
Zaštita gubi sjaj
Pad cene zlata ne briše ruske rezerve, ali smanjuje "zaštitni sloj" baš u trenutku kada je Moskvi najpotrebniji. Podaci Centralne banke Rusije pokazuju da je vrednost zlata u rezervama dostigla vrhunac od oko 403 milijarde dolara krajem januara, a pala na oko 326 milijardi krajem maja, što je pad od oko 77 milijardi dolara, odnosno 19 odsto za četiri meseca.
Osim cene, smanjuje se i količina. Rezerve su pale za oko 27,9 tona u prva četiri meseca, što je najveći pad od 2002, prema podacima Svetskog saveta za zlato.
Analitičarka Natalija Mičakova iz kompanije "Freedom Finance Global" rekla je da se prodaja zlata pre svega koristi za pokrivanje budžetskog deficita. Drugim rečima, Moskva likvidira svoju "sigurnosnu rezervu" upravo da bi popunila rupu nastalu padom prihoda od nafte.
Čini se da od toga najviše koristi ima Kina, strateški partner Rusije, jer Moskva prodaje zlato kako bi došla do kineskih juana.
Rusi su se priključili zlatnoj groznici
Okretanje zlatu nikada nije samo državna strategija. Pošto su sankcije znatno ograničile mogućnost štednje u evrima i dolarima, građani su od početka invazije kupili oko 282 tone zlata - više nego što iznose ukupne zlatne rezerve Španije, a potražnja je ostala visoka i tokom 2024.
Ništa od ovoga ne znači da Rusiji ponestaje novca. Zlato je i dalje znatno iznad nivoa od pre godinu dana, a nafta je i dalje ogroman izvor prihoda, piše "Njuzvik".
Moskva je tri godine dokazivala da može da se prilagodi - preusmeravajući naftu ka Kini i Indiji preko "flote iz senke". Deficit se finansira jeftino kroz domaće zaduživanje i procenjenih 11 milijardi rubalja u likvidnim rezervama, zbog čega neki analitičari očekuju da će Kremlj ove godine potrošiti više, a ne manje.
Dva stuba još stoje. Samo više nisu toliko čvrsti koliko Kremlj želi da izgledaju. Možda će jednog dana i pasti.
(Newsweek)
