Tokom ratnog stanja, nekoliko kategorija građana se suočava s izazovima za učestvovanje u izborima
Ruske propagandne aktivnosti dodatno komplikuju proces organizacije izbora
Ukrajina bi prvi put od 2019. godine i usred ratnog stanja mogla da ide na izbore. Ova tema je ponovo pokrenuta nakon komentara američkog predsednika Donalda Trampa, koji je čak optužio ukrajinske vlasti da koriste rat kako bi izbegli izlazak na birališta. Podstaknut kritikama Amerike, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je poručio da je spreman na izbore, ali ako SAD i Evropa garantuju bezbednost. I zaista, kako bi izgledala organizacija izbora u zemlji koja je u ratu i ko ima najviše šanse da na njima pobedi?
- Koriste rat da ne bi održali izbore, ali mislim da bi ukrajinski narod trebalo da ima taj izbor. I možda bi Zelenski pobedio. Ne znam ko bi pobedio. Ali nisu imali izbore dugo. Znate, pričaju o demokratiji, ali došlo se do tačke gde to više nije demokratija - rekao je Tramp.
Izbori u Ukrajini: Realnost ili pusta želja
Iako ovo nije jedina kritika koju je predsednik Amerike uputio Ukrajini, svakako je izazvala najviše pažnje i polemike.
Ubrzo je iz Kijeva stigao odgovor.
- Spreman sam za izbore. Molim SAD, moguće u saradnji sa evropskim partnerima, da osiguraju bezbednost za održavanje izbora. Tada bi Ukrajina bila spremna za njih u roku od 60-90 dana - rekao je predsednik Ukrajine.
Zelenski je naglasio da tvrdnje da "drži vlast" kako bi produžio rat nisu tačne i dodao da izbori mogu biti sprovedeni samo uz garancije bezbednosti građana.
Predsednik i parlament Ukrajine izabrani su 2019. godine, a njihovi mandati su istekli u maju, odnosno avgustu 2024. godine.
Međutim, ustav zabranjuje održavanje parlamentarnih izbora tokom vanrednog stanja, dok Izborni zakon zabranjuje održavanje bilo kakvih izbora tokom vanrednog stanja.
Pošto izmena ustava tokom vanrednog stanja takođe nije dozvoljena, predsednički izbori ostaju jedina opcija u trenutnim ratnim okolnostima, ako parlament izmeni Izborni zakon i raspiše izbore.
Kao što je Zelenski naveo, proces predlaganja izmena, potom izmene samog Izbornog zakona, a onda i organizacije izbora, trajao bi između dva i tri meseca.
Ko može da glasa i kako: 5 ugroženih grupa
Demokratski izbori zahtevaju da svaki građanin može slobodno i jednako da izrazi svoju političku volju. Međutim, od populacije od 37,7 miliona u 2023. godini, uključujući i one koji su napustili zemlju, pet kategorija Ukrajinaca suočilo bi se sa jasnim preprekama ako bi se izbori održali u ratnim uslovima, navodi se u analizi Nemačkog Maršalovog fonda.
- Vojno osoblje: Od početka ove godine, najmanje 600.000 vojnika služilo je u području aktivnih neprijateljstava. Njihovo učešće u izbornom procesu bilo bi ograničeno faktorima kao što su bezbednosni rizici, ne samo u organizovanju glasanja već i u kampanji u ili blizu borbenih zona
- Ljudi koji žive na teritorijama koje je okupirala Rusija ili u Rusiji: Prema jednoj proceni iz 2024. godine, do 3,5 miliona Ukrajinaca živi na okupiranim teritorijama. Oni ne bi imali nikakav pristup izbornom procesu i suočavaju se sa stalnom prisilom ruskih vlasti da se odreknu ukrajinskog državljanstva. Oni u Rusiji se takođe suočavaju sa ovim problemom, a oni koji još uvek imaju svoja dokumenta morali bi da se vrate u Ukrajinu da glasaju, jer ona nema konzularna predstavništva u Rusiji
- Ljudi koji žive u blizini područja napada: Nemoguće je tačno utvrditi broj ljudi koji su ostali u gradovima kao što su Konstantinovka, Kramatorsk i Pokrovsk, ali bezbednosna situacija znači da bi svi ili većina njih bili isključeni iz izbornog procesa
- Interno raseljena lica: Od aprila 2025. godine, u Ukrajini je registrovano 4,6 miliona interno raseljenih lica i njihovo učešće u izbornom procesu bilo je otežano i 2019. godine
- Dijaspora i izbeglice: Od februara 2022. godine, 6,9 miliona ljudi je napustilo Ukrajinu, od kojih se oko 4,3 miliona nalazi u EU sa privremenim statusom zaštite, koji je produžen do marta 2026. godine. Prema nedavnoj studiji, samo 31% Ukrajinaca koji su otišli planira da se vrati kući. Prema jednoj proceni, broj emigranata će se povećati za 200.000 ove godine. Prema drugoj studiji, do pola miliona muškaraca kojima sada nije dozvoljeno da napuste zemlju učiniće to čim se ukaže prilika. Ukupno, broj Ukrajinaca koji imaju pravo glasa u inostranstvu mogao bi dostići 5,3 miliona
Napredak u digitalizaciji javnih usluga od 2019. godine mogao bi da ponudi jedan od načina da se Ukrajincima u gore navedenim kategorijama omogući sveobuhvatnije učešće na izborima. Posebno, mnogi ukazuju na uspešnu platformu i mobilnu aplikaciju Dia koja omogućava Ukrajincima pristup ličnim dokumentima, kao što su pasoši, lične karte i vozačke dozvole, između ostalih usluga.
Strah od ruske manipulacije
Svaki izbori koji se održavaju tokom ili neposredno nakon rata sigurno će biti meta ruske propagandne mašinerije. Oni već šire putem društvenih mreža manipulativne narative o pitanju da li će se izbori održati ove godine, kao i o zamoru od rata na Zapadu.
Ovi navodi, prema brojnim analizama, služe da diskredituju sadašnje ukrajinsko rukovodstvo i da gurnu zemlju ka izborima tokom rata, istovremeno potkopavajući svaku buduću vladu, kao i da polarizuju društvo. Rusija je usvojila sličan pristup oko predsedničkih izbora i referenduma o pristupanju Moldavije EU 2024. godine.
Pitanje bezbednosti tokom izbora takođe je jedno od ključnih.
Obezbeđivanje bezbednosti kampanje i izbornih procesa, obzirom na to da će uključivati velike mase ljudi, moguće je jačanjem protivvazdušne odbrane i angažovanjem mirovnih snaga i bezbednosnih posmatrača.
Anketa: Zelenski i Zalužni u egalu
Prema najnovijoj anketi agencije Info Sapiens, oko 20 odsto Ukrajinaca bi glasalo za Zelenskog.
Istraživanje je sprovedeno između 13. i 28. novembra.
Ovo su rezultati ankete:
- Volodimir Zelenski 20,3 odsto
- Valerij Zalužni 19,1 odsto
- Kirilo Budanov 5,1 odsto
Zalužni je bivši komandant Oružanih snaga Ukrajine, koji je smenjen nakon sukoba sa Zelenskim. Sada je ambasador Ukrajine u Velikoj Britaniji.
Kirilo Budanov je šef Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine.
