Ministarstvo odbrane ne samo da se protivi smanjenju sredstava, već traži i dodatno finansiranje
Dodatni problem predstavlja činjenica da se ranija očekivanja o mogućem završetku rata nisu ostvarila.
Visoki zvaničnici u ruskom Ministarstvu finansija i Centralnoj banci upozorili su predsednika Vladimira Putina da su troškovi rata u Ukrajini postali neodrživi.
Prema informacijama Blumberga, zvaničnici su savetovali Kremlj da sadašnji nivo planiranih izdvajanja za odbranu nosi rizik od opasnog povećanja budžetskog deficita. Upozoravaju da, bez značajnijih ušteda, ruske javne finansije neće moći da izdrže. Prema njihovom predlogu, prostor za uštede postoji u izdacima za vojsku.
Međutim, u Ministarstvu odbrane i delu Kremlja vlada suprotno mišljenje. Oni insistiraju na zaštiti vojnog budžeta. Tvrde da bi smanjenje izdataka teško pogodilo rusku ekonomiju jer veliki broj preduzeća zavisi od vojne industrije.
Kako navodi Blumberg, Putin je od Ministarstva finansija zatražio da prvo pronađe uštede u drugim delovima budžeta pre nego što se posegne za rezovima u odbrani. O obimu mogućih rezova odlučiće isključivo on, pošto se nijedna važna budžetska odluka ne donosi bez njegovog odobrenja.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, nije mogao da komentariše ove navode.
Ministarstvo odbrane ne samo da se protivi smanjenju sredstava, već traži i dodatno finansiranje, tvrde dve osobe bliske ruskoj vladi. Prema njihovim rečima, vojni izdaci će ove godine morati da porastu kako bi se pokrio manjak koji bi mogao da dostigne tri biliona rubalja (oko 36 milijardi dolara).
Ekonomija na ivici recesije
Ministarstvo privrede snizilo je prognozu privrednog rasta za 2026. godinu sa 1,3 na svega 0,4 odsto. Zvanični podaci pokazuju da se privreda u prvom tromesečju smanjila prvi put u poslednje tri godine. Istovremeno, budžetski deficit nastavlja da raste. U prva četiri meseca godine dostigao je 5,9 biliona rubalja, odnosno 2,5 odsto BDP-a, što je oko 50 odsto više od planiranog za celu godinu.
Dodatni problem predstavlja činjenica da se ranija očekivanja o mogućem završetku rata nisu ostvarila. Tokom izrade budžeta za 2026. godinu deo zvaničnika računao je na smanjenje vojnih izdataka u drugoj polovini godine, ali je nastavak sukoba poremetio njihove planove.
Izvori bliski vladi navode da ni rast cena nafte, izazvan krizom na Bliskom istoku, neće biti dovoljan za rešavanje problema. Prema njihovim procenama, cena nafte bi morala duže vreme da se zadrži iznad 100 dolara po barelu kako bi značajnije popravila stanje javnih finansija. Čak ni tada ne bi bili rešeni problemi povezani sa inflacijom, usporavanjem privrednog rasta i pritiscima na bankarski sektor.
Odbrana i socijalne obaveze ostaju prioriteti
Ministar finansija Anton Siluanov krajem maja poručio je da je potrebna "određena uzdržanost" u državnoj potrošnji. Naglasio je da odbrana i socijalne obaveze ostaju prioriteti, ali je upozorio da državne rezerve nisu neograničene i da je neophodno povećati efikasnost budžetske potrošnje.
Prema podacima Ministarstva finansija, ukupna državna potrošnja od januara do aprila porasla je gotovo 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su izdaci za javne nabavke skočili za 41 odsto. Vlada je u prva dva meseca godine iz Nacionalni fond blagostanja povukla oko 500 milijardi rubalja jer su joj sankcije smanjile prihode od nafte i gasa.
"Hoćemo li da štampamo novac ili šta?"
Iako je ruski budžet u deficitu već četiri godine zaredom, stručnjaci upozoravaju da je današnja situacija osetljivija nego tokom pandemije. Ruska ekonomija nalazi se pod snažnim sankcijama, dok su sredstva Nacionalnog fonda blagostanja, koji služi kao finansijska rezerva, znatno smanjena u odnosu na period pre invazije.
Sve veći finansijski problemi izazvali su prošle nedelje nezadovoljstvo jednog visokog poslanika u donjem domu parlamenta. Valerij Gartung, predsednik Odbora za zaštitu konkurencije, demantovao je napise da je koristio psovke dok je podsećao na period hiperinflacije nakon raspada Sovjetskog Saveza.
- Šta ćemo sada da uradimo? - upitao je.
- Hoćemo li da štampamo novac ili šta? Kao 1992. godine, kada su cene rasle 30 odsto svake nedelje? Svi razumemo da to nije rešenje.
