Putin je izjavio da Rusija podržava napore za jačanje međunarodne stabilnosti, uključujući rešavanje ukrajinske krize
Putin je izneo istorijske primere prodaje teritorija, ističući da se Rusija ne meša u situaciju sa Grenlandom
Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je da je dobio lično poziv od američkog lidera Donalda Trampa da se priključi Odboru za mir i zahvalio predsedniku Sjedinjenih Američkih Država na tom predlogu.
- Mi smo uvek podržavali i nastavljamo da podržavamo sve napore usmerene ka jačanju međunarodne stabilnosti. Takođe ističemo i doprinos aktuelne administracije SAD u traženju rešenja za regulisanje ukrajinske krize - naglasio je Putin.
Putin je napomenuo da je naložio Ministarstvu spoljnih poslova Rusije da prouči predlog Donalda Trampa, da se po tom pitanju konsultuje sa strateškim partnerima, i tek nakon toga će Rusija moći da da odgovor na upućeni poziv.
Kako je istakao, u datom predlogu pre svega je reč o regulisanju situacije na Bliskom istoku i o traženju mogućih puteva za rešavanje gorućih problema palestinskog naroda i ublažavanje najtežih problema humanitarne situacije u Pojasu Gaze.
- Ceo proces mora pozitivno da utiče na dugoročno rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba, zasnovano na odgovarajućim odlukama Organizacije ujedinjenih nacija. Neophodno je da budu uzete u obzir neotuđive potrebe i zahtevi Palestinaca. To se odnosi na rekonstrukciju Pojasa Gaze i njegove osnovne socijalne infrastrukture, sistema zdravstva i snabdevanja vodom, kao i na uspostavljanje neprekidnog snabdevanja hranom - objasnio je ruski lider.
Putin je poručio Rusija je spremna da za izdvoji jednu milijardu dolara iz ruskih sredstava koja su bila zamrznuta još za vreme prethodne administracije SAD.
On je dodao da bi deo zamrznutih ruskih sredstava mogao biti iskorišćen za obnovu Bliskog istoka nakon okončanja ukrajinskog konflikta.
"Nas se uopšte ne tiče ono što se dešava sa Grenlandom"
Prema rečima šefa ruske države, o tome će sutra razgovarati sa predsednikom Palestine i predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država – Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom.
- Nas se uopšte ne tiče ono što se dešava sa Grenlandom - poručio je Putin.
Pri tome je podsetio da Rusija ima iskustvo u rešavanju sličnih situacija, navodeći kao primer činjenicu da je u 19. veku prodala Aljasku Sjedinjenim Državama.
- Ako me sećanje ne vara, površina Aljaske iznosi oko milion i 717 hiljada kvadratnih kilometara, nešto više. Sjedinjene Države su je kupile za 7,2 miliona američkih dolara. Naravno, te brojke treba proveriti, ali mislim da je tako. U današnjim cenama, uz uračunavanje inflacije tokom svih ovih decenija, ta suma bi iznosila oko 158 miliona dolara. Površina Grenlanda je nešto veća – čini mi se oko 2 miliona i 166 hiljada kvadratnih kilometara - napomenuo je Putin, istaknuvši da je razlika negde oko 450–449 hiljada kvadratnih kilometara.
"Mislim da bi Sjedinjene Države mogle da podnesu i taj iznos"
- Pa, ako se to uporedi sa cenom po kojoj su Sjedinjene Države kupile Aljasku, onda bi cena Grenlanda bila negde oko 200–250 miliona dolara. Ako bi se računalo po tadašnjim cenama zlata, ta suma bi verovatno bila veća, možda blizu milijarde. Ali mislim da bi Sjedinjene Države mogle da podnesu i taj iznos - zaključio je ruski predsednik.
A što je najvažnije, nastavio je ruski predsednik, Danska i Sjedinjene Države takođe imaju sopstveno iskustvo u tom pogledu.
Naime, 1917. godine Danska je već prodala, a Sjedinjene Države kupile Devičanska ostrva.
- Dakle, takva praksa takođe postoji - primetio je Putin.
Dodao je da se Danska prema Grenlandu uvek odnosila kao prema koloniji i prilično oštro, ako ne i surovo.
- Ali to je već pitanje drugog reda i teško da je to sada nekoga posebno zanima. Nas se to svakako ne tiče. Mislim da će oni to međusobno rešiti - zaključio je ruski predsednik.
(RT Balkan)
