Evropska unija planira da uloži čak 100 milijardi evra u vojnu industriju do 2027. godine, dok zemljama NATO sada preporučuje da izdvajaju pet odsto BDP-a za odbranu
Prekretnicu u stavu evropskih država donela je ruska agresija na Ukrajinu i neizvesnost u vezi sa podrškom SAD, što je dovelo do ubrzanog razvoja vojnih pogona i ulaganja u napredne sisteme naoružanja
Prema izveštaju lista "Financial Times", širom Evrope ubrzano se grade fabrike oružja - čak tri puta brže nego pre početka ruske invazije na Ukrajinu. U poslednjih nekoliko godina izgrađeno je više od sedam miliona kvadratnih metara novih postrojenja odbrambene industrije, od Poljske do Finske, od Velike Britanije do Mađarske - što odgovara površini od oko stotinu fudbalskih terena.
Evropa se sve jasnije pozicionira kao centar proizvodnje oružja, a taj proces podstiče i Brisel. Dok ruska ratna ekonomija pokazuje prve znake usporavanja, evropske zemlje ubrzano jačaju svoje kapacitete.
Industrija koja je decenijama stagnirala sada se budi
Odbrambena industrija, godinama zapostavljena, oživela je zahvaljujući narudžbinama vrednim milijarde evra. Norveški Kongsberg otvorio je novu fabriku oružja i to raketa, kompanija Nammo značajno je proširila proizvodnju u Finskoj, dok je britanski BAE Systems povećao proizvodnju granata čak 16 puta.
Evropska unija planira da do 2027. godine uloži čak 100 milijardi evra u naoružanje.
Od "kontinenta mira" do vojne sile
Evropa, koja je decenijama važila za kontinent mira, sada ubrzano menja kurs. Nakon godina oklevanja, evropske države sve jasnije pokazuju da više ne žele da zavise od Sjedinjenih Država kada je reč o bezbednosti.
Sviđalo se to nekome ili ne - širom kontinenta niču neki od najvećih odbrambenih pogona na svetu. Grade se fabrike, ulaže se u municiju i rakete, a evropska odbrambena industrija prolazi kroz snažan preporod.
Gigantska fabrika u Nemačkoj kao simbol promene
Jedan od najupadljivijih primera nalazi se u srcu Luneburške hajde, u mestu Unterlis, u nemačkoj pokrajini Donja Saksonija. Tamo je kompanija Rajnmetal otvorila, kako tvrdi, "najveću fabriku municije u Evropi, ako ne i na svetu".
Kompleks se prostire na čak 60 kvadratnih kilometara, a lokacija ima dugu istoriju - još 1899. godine tu su testirana artiljerijska oruđa. Danas se na istom mestu ponovo proizvode granate - u ogromnim količinama.
Otvaranje fabrike dolazi u simboličnom trenutku. Dok su američki predsednik Donald Tramp i ruski lider Vladimir Putin izostavili konkretne bezbednosne garancije za Ukrajinu, Evropa je pokazala da je spremna da reaguje.
Rat u Ukrajini kao prelomni trenutak
Evropske države nisu uvek bile ovako odlučne. Prekretnica je bila ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine, koja je jasno pokazala da mir u Evropi nije zagarantovan.
U početku su isporuke tenkova, raketa i municije kasnile, ali je dodatni zaokret usledio nakon što Sjedinjene Države nisu pružile jasne bezbednosne garancije Kijevu.
Nova pravila igre: više novca za odbranu
U junu prošle godine, NATO je odustao od dosadašnjeg cilja da članice izdvajaju dva odsto BDP-a za odbranu. Novi cilj iznosi čak pet odsto, što predstavlja ozbiljnu promenu u politici bezbednosti.
Ono što je do juče smatrano političkom greškom - ulaganje u naoružanje - danas se vidi kao nužnost.
Milijarde za municiju i rakete
U okviru programa EU ASAP ("Act in Support of Ammunition Production"), pola milijarde evra biće uloženo u proširenje proizvodnje municije. Ukupna izdvajanja za odbranu u državama članicama porasla su za više od 30 odsto između 2021. i 2024. godine.
Fabrika u Unterlisu postala je simbol te promene. Već ove godine planira se proizvodnja 25.000 artiljerijskih projektila kalibra 155 mm, dok bi do 2027. ta brojka trebalo da dostigne čak 350.000 godišnje.
"Delujemo" - poruka iz industrije
Direktor Rajnmetala Armin Paperger jasno je definisao pravac:
- Nova fabrika simbolizuje da delujemo.
Kompanija već razmatra širenje proizvodnje u Litvaniji, Velikoj Britaniji, pa čak i u Ukrajini. A Unterlis je samo početak - u planu su novi evropski programi vredni milijarde, usmereni na razvoj raketa, dronova i sistema protivvazdušne odbrane.
Ono što je do juče delovalo nezamislivo, danas je realnost. Rat u Ukrajini jasno je pokazao - u savremenim sukobima opstaju oni koji imaju artiljeriju i rakete.
(onet.pl)
