Marija Karistianou, majka žrtve železničke nesreće, postala je simbol protesta u Grčkoj
Železnička nesreća u Tempiju osvetlila je loše stanje infrastrukturnog sistema države
Lekarka Marija Karistianou, čija je ćerka stradala u železničkoj nesreći - najsmrtonosnijoj u grčkoj istoriji, postala je ključna figura u talasu protesta koji poslednjih meseci potresaju politički establišment u zemlji Helena. Mnogi sada žele da se upravo ona kandiduje za političku funkciju verujući da bi mogla da "prodrma" zemlju, koju već potresa niz skandala i u kojoj je poverenje u političare drastično opalo.
Karistianou (52), koja radi kao pedijatar, predsednica je Udruženja porodica žrtava nesreće u Tempiju. Cilj udruženja je borba za pravu za one koji su poginuli u sudaru dva voza u februaru 2023. godine u mestu Tempi kod Larise. Tada je stradalo 57 osoba, uglavnom studenata. Njena ćerka Marti (19) bila je jedna od žrtava katastrofe koja je izazvala duboku zabrinutost za funkcionisanje države i dovela do masovnih protesta na ulicama.
- Grčka je skrenula sa koloseka i ostala je tamo. Ne mogu da podnesem da živim u takvom društvu i ne mogu da zamislim kako ćemo da nastavimo da živimo sa ovako korumpiranim političkim sistemom. Ovo je hitna potreba društva koju postojeći politički sistem ne može da zadovolji - rekla je Karistianou.
Iako su spekulacije da bi Karistianou mogla da započne političku karijeru intenzivne u lokalnim medijima, ona je odbila da potvrdi ili demantuje glasine, piše američki "Politiko".
Prema poslednjim anketama, dominira duboko nepoverenje u vladu i nizak rejting vladajuće stranke, uključujući Novu demokratiju grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa. S druge strane, opozicija je podeljena i teško da može da iskoristi situaciju, ali prema nekim anketama, nova politička inicijativa na čelu sa Marijom Karistianou mogla bi da privuče oko 25 odsto birača.
Tragedija koja progoni vladu
Železnička nesreća ostavila je dubok trag u Grčkoj. Dva voza koja su se kretala velikom brzinom u suprotnim pravcima na istoj pruzi - jedan sa najmanje 150 putnika, a drugi prevozeći teret - sudarila su se frontalno, usmrtivši 57 ljudi i ranivši 85.
Katastrofa je bacila svetlo na zastarelu železničku mrežu Grčke dugu 2.550 kilometara, koja je dugo bila kritikovana zbog navodne:
- loše uprave
- neadekvatne opreme
- lošeg održavanja
Kako je istakao Kostas Elefteriou, docent na Demokritovom univerzitetu u Trakiji, ovo je otvorena rana, "jer je to zločin koji je država počinila". On je dodao da, pošto "ni vlast ni opozicija nisu u stanju da reše problem, trenutno smo u ćorsokaku".
Ankete pokazuju da ogromna većina Grka veruje da vlada pokušava da prikrije šta se zaista dogodilo i ko je kriv. Pojavljivale su se tvrdnje da su prevožene lako zapaljive hemikalije.
Tu na scenu stupa Marija Karistianou. Potekla iz srednje klase, stekla je nacionalnu slavu i postala simbol zahteva za pravdu, stičući reputaciju osobe koja govori jasno, ali sa emocijom. Svaka njena reč sada se pomno analizira, kako od strane pristalica, tako i protivnika.
- Osećam sramotu što evropski tužilac dolazi i kaže da naš ustav štiti ministre od odgovornosti. Ova ustavna odredba zloupotrebljava se od strane političara čak i u slučajevima teških krivičnih dela, poput Tempija - rekla je Karistianou.
Udruženje žrtava organizovalo je proteste u Grčkoj i širom sveta, kao i koncerte i druge događaje kako bi slučaj ostao u fokusu javnosti. Marija i drugi rođaci stradalih dobili su stotine poruka Grka koji ih ohrabruju da osnuju novu stranku.
Ima li Marija šanse i koji je izazovi čekaju
Najnoviji protesti na ulicama deo su kampanje porodica žrtava za ekshumaciju svojih voljenih, kako bi se izvršila identifikacija i sproveli toksikološki i drugi testovi za prisustvo zapaljivih materijala. Sudske vlasti, koje su prvobitno odbile zahtev, na kraju su pristale.
Grupa pod nazivom "Do kraja" ispred skupštine je postavila improvizovani spomenik žrtvama u Tempiju na kojem su imena 57 stradalih ispisana crvenom bojom. Svake večeri u poslednjih meseci, tačno u 23.18 - što je vreme nesreće - demonstranti čitaju imena poginulih. Vlada pokušava da spreči okupljanje demonstranata, što je naišlo na snažan otpor.
Prema rečima Janisa Konstantinidisa, vanrednog profesora na Odeljenju za međunarodne i evropske studije Univerziteta Makedonija, demonstranti imaju moralnu podršku, ali to ne znači da imaju i izbornu. On smatra da će ih politički oponenti prozivati jer nemaju iskustva.
Sa takvim napadima mogla bi da se suoči Karistianou, ukoliko odluči da uđe u politiku.
- Poštujem je kao majku koja je izgubila dete. Ali ako sutra postane naš politički protivnik, neće imati isti imunitet i tretman - rekao je grčki ministar zdravlja Adonis Georgiadis.
Još jedan problem, prema rečima Dimitrisa Rorisa sa Atinskog univerziteta, jeste to što novim partijama izuzetno teško polazi za rukom da opstanu, čak i ako uspeju da prežive nekoliko izbornih ciklusa. Zato ih on naziva "bljesak" strankama.
Stranka po Trampovom kalupu
Uprkos padu podrške stranci Nova demokratija, što sugeriše da ne bi mogla da formira većinsku vladu ako bi se izbori održali danas, još se nije pojavio kandidata koji bi mogao da parira Micotakisu, navodi "Politiko".
U međuvremenu, bivši levičarski premijer Grčke Aleksis Cipras podneo je ostavku na mesto poslanika u oktobru, dok se sve više nagađa da planira osnivanje nove partije. Istraživači javnog mnjenja procenjuju da bi njegova potencijalna biračka baza mogla da iznosi i do 20 procenata biračkog tela.
Još jedna partija, ovog puta iz desnog spektra, verovatno će se pojaviti pod vođstvom bivšeg premijera i nekadašnjeg lidera Nove demokratije Antonisa Samarasa. On je 2024. isključen iz partije nakon što je oštro kritikovao politiku vlade, uključujući odnose sa susednom Turskom.
U medijima su se pojavili izveštaji da bi Karistianou mogla da udruži snage sa Samarasom u okviru novog političkog pokreta, budući da je jedan od njenih saradnika ranije bio savetnik bivšeg premijera. Prema anketama, oko 9 procenata birača moglo bi da podrži novu partiju koju bi predvodio Samaras, a očekuje se da bi njen politički program bio delimično zasnovan na agendi sličnoj onoj američkog predsednika Donalda Trampa.
(Politico)
