Istraživanja sugerišu da trenutna aktivnost potiče od hidrotermalnih procesa, a ne od kretanja magme
Seizmička aktivnost i gasne emisije su pažljivo praćene zbog potencijalnih opasnosti po okolinu
Posle više od četiri decenije tišine, dugo uspavani vulkan pokazuje nove, zabrinjavajuće znake aktivnosti zbog kojih ga naučnici pažljivo prate. Istraživači su uočili porast temperature, mehuriće gasova i neobične formacije sumpora unutar meksičkog vulkana El Čičon, poznatog i kao Čičonal.
Promene su zabeležili naučnici sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM) tokom praćenja između juna i decembra 2025. godine.
Vulkan, kojeg u narodu zovu i vulkan "sudnjeg dana", poslednji put je eruptirao 1982. godine, kada je poginulo najmanje 2.000 ljudi u jednoj od najsmrtonosnijih vulkanskih katastrofa u Meksiku.
Naučnici su primetili povišenu temperaturu, promene u hemiji jezera u krateru i emisije gasova, uključujući vodonik-sulfid i ugljen-dioksid, koji mogu biti opasni u visokim koncentracijama.
Uočene i neobične šuplje sferne formacije sumpora
Unutar kratera dokumentovane su i neobične šuplje sferne formacije sumpora koje se stvaraju u bazenima tečnog sumpora.
Uprkos dramatičnim znacima, stručnjaci navode da trenutno nema dokaza o kretanju magme ispod vulkana. Istraživači naglašavaju da je aktivnost najverovatnije hidrotermalna i ne ukazuje na skoru erupciju.
Novi nalazi potiču iz detaljnog terenskog rada i daljinskog praćenja koje je sproveo Institut za geofiziku UNAM-a, koji već godinama proučava unutrašnju dinamiku Čičonala.
Tokom nedavnih inspekcija naučnici su izvestili da je jezero u krateru, koje je obično zeleno i prekriveno algama, poprimilo sivkastu boju, što ukazuje na povišene nivoe sulfata i silicijuma u vodi.
Gasovi mogu predstavljati opasnost po ljude i životinje
Termalna merenja pokazala su da su temperature na dnu jezera i na okolnom tlu kratera porasle iznad uobičajenih pozadinskih nivoa.
Tim je takođe zabeležio promenljive koncentracije hlorida i promene u interakciji gasova i vode, što su znaci da se vrele tečnosti kreću ispod površine, preneo je Green Matters.
Uzorkovanje gasova pokazalo je prisustvo vodonik-sulfida (H₂S) i ugljen-dioksida (CO₂) koji se akumuliraju u blizini kratera, gasova koji mogu predstavljati rizik za ljude i životinje ako se nakupe u zatvorenim ili niskim područjima.
Ipak, naučnici su naglasili da su takve emisije česte u aktivnim hidrotermalnim sistemima i da ne moraju nužno signalizirati erupciju.
"Neobična aktivnost najverovatnije uzrokovana pregrejanom podzemnom vodom"
Vulkanološkinja dr Patrisija Hakome Pas sa UNAM-a objasnila je da je neobična aktivnost najverovatnije uzrokovana pregrejanom podzemnom vodom koja reaguje sa vrućim stenama, a ne magmom koja se podiže ka površini.
- Uočeno ponašanje je u skladu sa hidrotermalnim procesima ili manjim eksplozijama izazvanim parom - rekla je ona na nedavnom predavanju o nalazima.
Seizmički podaci prikupljeni u regionu takođe pokazuju nizak nivo zemljotresne aktivnosti, što dodatno sugeriše da se magma trenutno ne pomera ispod vulkana.
Vulkan poslednji put eruptirao pre 44 godine
Vulkan je poslednji put eruptirao 1982. godine, kada je poginulo najmanje 2.000 ljudi u jednoj od najsmrtonosnijih vulkanskih katastrofa u Meksiku.
Čičonal je zatvoren za posetioce od katastrofalne erupcije 1982., ali je postao važno istraživačko mesto za naučnike koji proučavaju kako se vulkani razvijaju dugo nakon velikih eksplozivnih događaja.
Jezero u krateru i naslage sumpora pružaju retke prilike za proučavanje načina na koji toplota i tečnosti tokom vremena preoblikuju vulkanske predele. Sećanje na katastrofu iz 1982. i dalje je živo u južnom Meksiku.
Počevši od 28. marta te godine, Čičonal je pokrenuo niz snažnih erupcija koje su trajale do aprila, izbacujući oblake pepela visoko u atmosferu i izazivajući smrtonosne piroklastične tokove.
Čitava sela su uništena, poljoprivredno zemljište zatrpano pepelom i krhotinama, a hiljade stanovnika bile su primorane na beg.
Erupcija je devastirala plantaže kafe, stočni fond i infrastrukturu, uzrokujući dugoročnu ekonomsku i ekološku štetu širom regiona.
Trenutna aktivnost ima malo sličnosti sa uslovima od pre 44 godine
Danas naučnici navode da trenutna aktivnost ima malo sličnosti sa uslovima koji su prethodili erupciji 1982. godine.
Ipak, upozoravaju da vulkani mogu ostati dinamični decenijama, pa i vekovima, nakon velikog događaja.
Suptilne promene temperature, emisija gasova i hemije vode mogu pružiti rane naznake o tome kako se vulkanski sistem razvija ispod površine.
Kako bi bolje pratili ponašanje Čičonala, istraživači koriste dronove, satelitsko daljinsko osmatranje i instrumente na terenu za praćenje termalnih anomalija, gasnih oblaka i deformacija tla.
Kontinuirano praćenje je od ključne važnosti, kažu naučnici, jer se vulkanski sistemi mogu brzo menjati, a rano otkrivanje je presudno za bezbednost stanovništva.
Za sada, stručnjaci navode da nema razloga za uzbunu u javnosti. Ipak, obnovljena aktivnost na Čičonalu podseća da uspavani vulkani retko kada zaista miruju i da čak i decenije tišine mogu prikriti procese koji se odvijaju duboko ispod površine.
(Dejli Mejl)
