Ukrajina se suočava s jednom od najhladnijih zima u poslednjim godinama, sa temperaturama koje dosežu i do -30 °C
Ruski napadi na ukrajinsku energetsku infrastrukturu dodatno pogoršavaju humanitarnu situaciju u zemlji
Ukrajina već duže vreme prolazi i jedva preživljava jezivo hladnu, jednu od najhladnijih zima poslednjih godina, a sada sledi još jedan talas hladnoće. Očekuje se da će se temperature u pojedinim delovima zemlje spustiti i do - 30 °C, dok hitne službe užurbano pokušavaju da obnove sisteme grejanja i snabdevanja električnom energijom, koji su namerno razoreni ili teško oštećeni u stalnim ruskim napadima u okviru taktike ruskog lidera Vladimira Putina, poznate kao "hladni teror".
Ukrajinski Državni hidrometeorološki centar saopštio je u četvrtak da bi noćne temperature između 1. i 3. februara mogle pasti na ekstremno niske vrednosti, čime se povećava rizik od humanitarne krize, jer se milioni ljudi doslovno smrzavaju, bez stabilnog snabdevanja grejanjem, električnom energijom i vodom, prenosi "Kijev Post".
Istovremeno, predsednik Volodimir Zelenski upozorio je u sredu da Rusija priprema nove masovne napade dronovima i raketama, pri čemu će energetska infrastruktura verovatno ponovo biti glavna meta tokom najhladnijeg dela zime.
"Snabdevanje električnom energijom je temelj života"
Međutim, američki predsednik Donald Tramp izjavio je kasno u četvrtak uveče da je lično zamolio Putina da prestane sa napadima na Kijev i druge ukrajinske gradove i mesta zbog "ekstremne hladnoće" i da je ruski lider pristao na obustavu napada u trajanju od nedelju dana.
Ipak, Tramp nije otkrio kada bi to "energetsko primirje" trebalo da počne.
Novinar "Financial Times" Kristofer Miler izvestio je na društvenim mrežama da su ukrajinski zvaničnici iz Trampovih izjava saznali za njegov zahtev Putinu da obustavi granatiranje, ali da nisu primili nikakve signale iz Rusije i da još nisu sigurni da li je postignut dogovor o prekidu vatre.
Zelenski se ubrzo oglasio na mreži X, navodeći da je reč o važnoj objavi američkog predsednika "o mogućnosti pružanja bezbednosti Kijevu i drugim ukrajinskim gradovima tokom ovog ekstremnog zimskog perioda", te potvrdio da se tokom pregovora u Ujedinjenim Arapskim Emiratima razgovaralo o obustavi napada na energetsku infrastrukturu, kako je navela Ukrajinska pravda.
- Snabdevanje električnom energijom je temelj života. Cenimo napore naših partnera da nam pomognu u zaštiti života. Hvala vam, predsedniče Tramp! Naši timovi su o tome razgovarali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Očekujemo da se postignuti dogovori sprovedu. Koraci ka deeskalaciji doprinose stvarnom napretku ka okončanju rata - napisao je Zelenski.
Ove informacije dolaze nakon nagađanja da su se Kijev i Moskva dogovorili o pauzi u međusobnim napadima na energetsku infrastrukturu, iako nijedna strana to zvanično nije potvrdila.
Naime, prema navodima koje je ranije preneo nezavisni ruski "The Moscow Times", ruski bloger Vladimir Romanov tvrdio je da je ruskim snagama od četvrtka ujutru zabranjeno gađanje bilo kakvih infrastrukturnih objekata u Kijevu, okolini i širom Ukrajine.
"Energetsko primirje“
Kako je izvestio "Moscow Times", pozadina ovog potencijalnog primirja leži u trilateralnim razgovorima koji su prošlog vikenda, uz učešće SAD, održani u Abu Dabiju. Prema tim navodima, glavna tema bila je obustava udara na ukrajinska energetska postrojenja u zamenu za uzdržavanje Kijeva od napada na ruska naftna postrojenja i tankere. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je u četvrtak da komentariše ove navode.
Ipak, "Kijev Post" je podsetio da su kasnije izjave ukazivale na to da u Abu Dabiju nije postignut nikakav konkretan napredak i da za sada nema zvanične potvrde dogovora o prekidu napada na energetsku infrastrukturu, o kojem su govorili ruski i ukrajinski blogeri i ratni dopisnici.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov oglasio se u intervjuu za turske medije, poručivši da je za Rusiju neprihvatljiva ideja Volodimira Zelenskog o primirju. "Kijev Post" je ocenio da su se ovi komentari odnosili na navodno predloženo "energetsko primirje", iako je Peskov to ranije odbio da komentariše, dok je ruska državna agencija TASS prenela Lavrovu izjavu bez tog konteksta.
- O tome smo govorili mnogo puta, a predsednik Rusije Vladimir Putin često je jasno stavljao do znanja da smatramo neprihvatljivim čak i 60-dnevno primirje koje Zelenski ponovo traži - rekao je Lavrov, prenosi TASS.
Zelenski je ranije isticao da je najmanje 60 dana primirja neophodno kako bi se organizovala logistika za referendum o mogućim teritorijalnim ustupcima.
Stambene zgrade bez grejanja nakon masovnog napada
Sličan uskršnji prekid vatre bio je na snazi i 2025. godine nakon intervencije Donalda Trampa, ali je propao zbog međusobnih optužbi za kršenje dogovora. Zelenski je sličan predlog izneo i u decembru 2025. godine, ali ga je Kremlj tada kratko odbio.
U međuvremenu, Ukrajinci i dalje vode tešku borbu sa posledicama dosadašnjih i novih ruskih napada. Samo u Kijevu, prema navodima gradskih vlasti, u četvrtak je još 613 stambenih zgrada bilo bez grejanja nakon masovnog napada prethodne subote, dok ekipe za popravke nastavljaju rad pod stalnom pretnjom novih udara.
Kremlj je ranije saopštio da napadi na ukrajinsku energetsku mrežu pri temperaturama duboko ispod nule imaju za cilj da izvrše pritisak na Kijev kako bi pristao na ustupke u mirovnim pregovorima.
Najnovije dugoročne prognoze za februar, barem za njegov prvi deo, ne donose dobre vesti. Jak prodor arktičkog vazduha doneće novi talas hladnoće širom zemlje. Kako je izjavio prognostičar Igor Kibalčik, studen će najpre zahvatiti sever i zapad zemlje, a potom će se postepeno širiti i na ostale regione, prenosi portal "Pryamim".
Prema njegovim rečima, pod uticajem snažnog anticiklona, arktički vazduh će u Ukrajinu pristizati iz severoistočne Evrope, uz izražene mrazeve početkom februara. U prvom nedeljnom periodu februara, u većini regiona osim juga, temperature će se spuštati i do - 20 °C. Nakon toga, hladnoća će se postepeno povlačiti iz pojedinih oblasti, ali će se zadržati na severozapadu zemlje.
Na okupiranom Krimu, u oblasti Azovskog mora, na krajnjem jugu i u Zakarpatskoj oblasti, temperature ispod nule neće se dugo zadržavati, a sredinom februara očekuje se otopljenje sa temperaturama nešto iznad proseka za ovo doba godine. U ostalim delovima zemlje temperature će biti u granicama uobičajenih vrednosti, dok će u severnim i zapadnim regionima biti od 2 do 5 °C ispod proseka.
Najteže pogođen Kijev
Sneg se prognozira na gotovo celoj teritoriji zemlje, osim u Zakarpatskoj oblasti i južnim regionima. Na pojedinim područjima visina snežnog pokrivača mogla bi dostići i do 45 centimetara, što će dodatno pojačati noćna zahlađenja. U drugoj polovini februara povećava se verovatnoća kiše uz nešto više temperature.
Zbog posledica surovih ruskih napada usred neizdržive hladnoće, najteže je pogođena prestonica Kijev, ali i drugi veliki gradovi poput Harkova. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko više puta je pozvao stanovništvo na evakuaciju. Mnogi stanovnici pogođenih područja, zbog nedostatka tekuće vode, ne mogu da kuvaju niti da koriste toalete.
Širom Kijeva uspostavljene su takozvane "tačke otpornosti",šatori namenjeni građanima čiji su domovi ostali bez struje i grejanja.
Prošlog petka objavljeno je da je Evropska unija donela odluku o slanju oko 500 generatora za hitne slučajeve u Ukrajinu. Evropska komisija saopštila je da će generatori biti povučeni iz strateških rezervi EU u Poljskoj, dok su isporuke generatora i druge energetske opreme najavile i pojedine države članice, poput Italije i Francuske.
(Jutarnji)
