Američka vojna potrošnja pala je na 954 milijarde dolara u 2025.
Međutim, američki saveznici širom sveta bili su ti koji su predvodili rast potrošnje
Globalna vojna potrošnja porasla je za skoro 3% u 2025, a podstaknuta je pre svega naglim povećanjem odbrambenih budžeta u Evropi i Aziji.
Prema izveštaju koji je objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira, glavni pokretač rasta bila je Evropa, gde su izdvajanja porasla za 14% na 864 milijarde dolara, što je najviši nivo koji je SIPRI ikada zabeležio za Stari kontinent. Među evropskim članicama NATO pakta to je takođe najbrži godišnji rast još od 1953.
Sličan obrazac ponovio se i u Aziji i Okeaniji, gde su ukupni izdaci porasli za 8,1% na 681 milijardu dolara, što je najbrži rast u regionu od 2009, navodi SIPRI u svom godišnjem izveštaju “Trendovi u svetskoj vojnoj potrošnji”.
Ukupno je u 2025. na vojne programe širom sveta potrošeno oko 2,9 biliona dolara, što predstavlja rast od 2,9% u odnosu na prethodnu godinu. Ta cifra odgovara 2,5% globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je takođe najveći procenat od 2009, navodi SIPRI.
Najveći globalni potrošači
SAD, Kina, Rusija, Nemačka i Indija bili su najveći potrošači, i zajedno su činili 58% globalne sume, preneo je CNN. Od toga su tri najveća potrošača - SAD, Kina i Rusija - zajedno potrošili 1,48 biliona dolara, odnosno 51% globalne potrošnje, od čega:
- SAD – oko 954 milijarde dolara u 2025.
- Kina – oko 336 milijardi dolara
- Rusija – oko 190 milijardi dolara
Kada se iz statistike isključe SAD, globalna vojna potrošnja porasla je 9,2% u 2025, navodi se u izveštaju.
Američka potrošnja opala
Američka vojna potrošnja pala je na 954 milijarde dolara u 2025, uglavnom zato što nije odobrena nova finansijska vojna pomoć Ukrajini, navodi SIPRI. U prethodne tri godine, američka vojna pomoć Ukrajini ukupno je iznosila 127 milijardi dolara.
- Pad američke vojne potrošnje u 2025. verovatno će biti kratkotrajan – rekao je direktor programa SIPRI-a Nan Tjan.
Dodaje se da je potrošnja koju je odobrio američki Kongres za 2026. porasla na više od bilion (američki trilion) dolara, što je značajno povećanje u odnosu na 2025. i moglo bi dodatno da poraste na 1,5 biliona dolara u 2027.
Ipak, SAD ostaju najveći vojni potrošač na svetu, ističe CNN.
Evropske NATO zemlje sa najvećim rastom vojne potrošnje
Međutim, američki saveznici širom sveta bili su ti koji su predvodili rast potrošnje, što ukazuje na strukturne promene. A glavni motor rasta bila je Evropa.
Među zemljama NATO sa najvećim rastom su:
- Belgija (59%),
- Španija (50%),
- Norveška (49%),
- Danska (46%),
- Nemačka (24%),
- Poljska (23%) i
- Kanada (23%).
Nemačka je prvi put od 1990. prešla prag od 2% BDP-a, sa rastom potrošnje od 24% na 114 milijardi dolara. Berlin je kasnije najavio cilj od 3,5% do 2029. Time je Nemačka postala četvrti najveći vojni potrošač na svetu.
Španija je povećala budžet za odbranu za 50% na 40,2 milijarde dolara, takođe prvi put prelazeći 2% BDP-a od 1994, dok je Poljska potrošila 4,5% svog BDP-a na odbranu - najviše među svim članicama NATO, navodi “Difens njuz”.
- Vojna potrošnja evropskih NATO članica je u 2025. rasla najbrže od 1953, što odražava težnju ka većoj evropskoj samostalnosti, ali i rastući pritisak SAD da ojačaju podelu tereta unutar alijanse – rekla je Džejd Giberteo Rikar, istraživač SIPRI-a.
Šta je sa Azijom i Okeanijom
Isti trend vidljiv je i u Aziji i Okeaniji:
- Kina je povećala potrošnju za 7,4% na oko 336 milijardi dolara, što predstavlja 31. uzastopnu godišnju stopu rasta
- Tajvan je zabeležio skok od 14% na 18,2 milijarde dolara - najveći od 1988. - usled intenziviranja kineskih vojnih vežbi u regionu
- Japan je dostigao 62,2 milijarde dolara, što predstavlja 1,4% BDP-a, najviši nivo vojne potrošnje od 1958
- Saveznici SAD u Aziji i Okeaniji - poput Australije, Japana i Filipina - povećavaju vojnu potrošnju ne samo zbog dugoročnih regionalnih tenzija, već i zbog rastuće neizvesnosti u pogledu američke podrške - rekao je istraživač SIPRI-a Dijego Lopes da Silva.
Rusija i Ukrajina
Potrošnja Rusije i Ukrajine, čiji je rat ušao u petu godinu, nastavila je da raste u četvrtoj godini rata, navodi Rojters.
- Rusija je izdvojila oko 190 milijardi dolara — 7,5% BDP-a i rekordnih 20% ukupne državne potrošnje;
- Ukrajina je potrošila 84,1 milijardu dolara, što odgovara čak 40% BDP-a i 63% državne potrošnje.
Izrael i Iran
- Potrošnja Izraela pala je za 4,9% na 48,3 milijarde dolara, jer se rat u Gazi smanjivao tokom 2025.
- Iran je zabeležio pad potrošnje od 5,6% na 7,4 milijarde dolara - drugu godinu zaredom, navodi Rojters
Zabrinutost zbog transparentnosti podataka
Istraživači SIPRI-a izrazili su zabrinutost zbog transparentnosti, navodeći kao primer “kreativnog računovodstva” pokušaj Italije da troškove izgradnje mosta ka Siciliji prikaže kao vojnu potrošnju. Pošto NATO ne objavljuje detaljno razvrstane podatke, nezavisna provera postaje sve teža, prenosi “Difens njuz”.
Dok je ukupna potrošnja NATO dostigla 1,581 bilion dolara u 2025. - što odgovara 55% globalne potrošnje - SIPRI upozorava da ta brojka možda ne odražava u potpunosti stvarne operativne vojne kapacitete alijanse.
