Amerika je zapretila napadom na Harg, ostrvo na kojem se nalazi glavni iranski naftni terminal
Crveno more, jedno od najprometnijih svetskih trgovačkih ruta, takođe postaje potencijalno žarište sukoba
Ishod rata na Bliskom istoku je neizvestan, nakon kontradiktornih tvrdnji iz Vašingtona i Teherana o navodnim pregovorima o prekidu vatre i pretnji sa svih strana o eskalaciji sukoba, koji je ušao u svoju četvrtu nedelju.
Američki predsednik Donald Tramp je prvo u subotu zapretio Teheranu da će gađati iranske elektrane ako ne otvore Ormuski moreuz za 48 sati, ali je u ponedeljak potpuno “promenio ploču”, navodeći da “pregovori” teku u pozitivnom smeru. Iz Teherana su to negirali, navodeći da se Tramp “uplašio nakon upozorenja” da će oni potpuno zatvoriti kritični plovni put - u jeku rasta cena nafte - i gađati vitalnu infrastrukturu širom Persijskog zaliva.
Eskalacija tenzija može značajno da utiče na to kako će se i kada rat završiti. A trajanje i pravac sukoba, kako piše "Aksios", delimično će zavisiti od onoga što se bude dešavalo na nekoliko ključnih lokacija.
Ostrvo Harg
Američka administracija zapretila je napadom na Harg, ključno mesto na kojem se nalazi glavni iranski naftni terminal. Stenovito ostrvce od jedva 20 km2, smešteno na oko 30 km od iranske obale, dom je za oko 20.000 ljudi, uglavnom naftnih radnika. Ostrvo je polazna tačka za skoro 90% iranskog izvoza nafte. SAD su ga već napale 13. marta gađajući vojne mete (ali ne i infrastrukturu).
- Možemo da uništimo to ostrvo kad god poželimo - rekao je Tramp u četvrtak.
Ali, posledice toga bile bi višestruke:
- Direktan pogodak ostrva zaustavio bi iranske naftne operacije, ugrozio globalnu ekonomiju i izazvao novi skok cena goriva u svetu
- Takav napad bi takođe mogao da izazove iransku odmazdu, usmerenu na naftna postrojenja i naftovode u regionu Persijskog zaliva
- Trampova administracija nikad nije probala ništa slično – operacija koja podrazumeva zauzimanje zemlje unutar neprijateljske teritorije i njeno držanje do prekida vatre uključuje nove rizike i eskalaciju na koju bi Iran sigurno odgovorio
Kako bi SAD osvojile Harg?
SAD bi verovatno relativno brzo zauzele Harg – ne više od 15 dana - ali bi njegovo držanje moglo da se pokaže daleko težim i smrtonosnijim, piše za "Atlantik" Brin Tanehil, bivši pilot američke mornarice. Američke trupe bi potom bile izložene udarima balističkih raketa, napadima dronovima i dimu iz petrohemijskih postrojenja - sve to bez pouzdanog načina za obezbeđivanje logističke podrške. Rezultat bi mogao da bude rat na iscrpljivanje koji više liči na front u Ukrajini nego na kampanje tipa “šokiraj i nadvladaj” na kakve su Amerikanci navikli, navodi Tanehil.
Južni Pars
U pitanju je iransko gasno polje, koje je deo najvećih svetskih rezervi prirodnog gasa. Procene količine gasa u polju kreću se od 14-51 triliona kubnih metara.
Izraelske vazdušne snage izvele su udar na Južni Pars prošle nedelje, na šta je Iran odgovorio napadom na ključno energetsko postrojenje u Kataru. Tramp je potom zapretio da će “razneti čitav Južni Pars” ako Iran nastavi da gađa katarsku energetsku infrastrukturu. Takođe je tvrdio da nije unapred znao za izraelski napad na Južni Pars. Bela kuća je izrazila protivljenje napadima na energetska postrojenja.
Ali, izraelski i američki zvaničnici rekli su “Aksiosu” da je napad bio koordinisan između kancelarije izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i Bele kuće.
Gasno polje Južni Pars se nalazi ispod Persijskog zaliva, gde je stotine brodova praktično u paralizi otkako je Iran blokirao Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20% svetskih zaliha nafte.
Ormuski moreuz
Ormuski moreuz je ključni plovni put koji se nalazi između Omana i Irana i povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i Arapskim morem. Na svom najužem mestu, plovni put je širok samo 33 kilometra, a brodska traka je široka samo tri kilometra u oba smera, što ga čini pretrpanim i opasnim.
Iranska blokada zadržava naftu iz Persijskog zaliva, što je dovelo do naglog rasta cena nafte i gasa na globalnom nivou. Tramp je pozvao američke saveznike da pomognu u ponovnom otvaranju moreuza sa brodovima i drugim vojnim kapacitetima. Ali, države od kojih Tramp traži pomoć ne žele da se izlažu riziku. Nemačka, Australija i Japan već su odbile učešće, a prema “Aksiosu” prošlog četvrtka je šest zapadnih saveznika SAD objavilo podršku toj koaliciji.
Iranski ministar spoljnih poslova Sejed Abas Arakči rekao je u utorak da je Ormuski moreuz otvoren za brodove iz zemalja koje ne podržavaju američko-izraelske napade, dok je zatvoren samo za plovila “agresorskih zemalja i njihovih pristalica”.
Crveno more
Crveno more, jedno od najprometnijih svetskih trgovačkih ruta, takođe postaje potencijalno žarište sukoba.
Iran je zapretio da će ugroziti plovidbu u Bab el Mandebu ako dođe do kopnenog napada na Harg, a ovaj moreuz se nalazi između Jemena na Arabijskom poluostrvu i afričkih država Džibutija i Eritreje, na ulazu u Crveno more. Povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom i dalje sa Indijskim okeanom, pa je jedna od najvažnijih pomorskih ruta na svetu.
Iran je ranije koristio jemenske Hute kao glavne izvršioce svoje strategije za ugrožavanje plovidbe u moreuzu i Crvenom moru. Prema “Aksiosu”, potencijalni budući napadi Huta u Crvenom moru mogli bi ozbiljno da ugroze globalni pomorski saobraćaj, jer bi zatvaranje moreuza Bab el Mandeb stvorilo dodatno “usko grlo” i izazvalo međunarodnu krizu u transportu robe.
Evropa drhti od iranskog "svemirskog monstruma", samo jedna zemlja ne!
Na pomolu najkraviji rat ikada: NATO zemlja u blizini Balkana može u biblijski sukob.
(Mapa) Srbija u dometu "svemirskog monstruma": Iransko oružje može da sravni London i Pariz.
(Mapa) Iran može da se sveti, a Balkan vrvi od vojske SAD: Ugrožene baze u Grčkoj i na Kosovu.
(Mapa) 10 tempiranih bombi: Iran napada američke baze, ostvaruje se najmračniji scenario.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
(Mapa) Iran pokrenuo spiralu smrti: Evo ko ratuje do istrebljenja, karte su bačene.
