Ova država mogla bi da spasi svet od DRASTIČNOG SKOKA CENE GRIVA: Svi se uzdaju u malu zemlju, ali bi ona mogla da postane GEOPOLITIČKA BOMBA

U trenutku kada rastu tenzije i bezbednosni rizici na Rogu Afrike, Eritreja sa svojim strateški važnim izlazom na Crveno more izrasta u ključnog igrača u regionu.

Širom Roga Afrike, geopolitički interesi raznih sila nastavljaju da raspiruju tenzije i sukobe u okviru sve oštrije borbe za politički uticaj. U toj trci, mala država Eritreja dobija sve veći značaj: autokratska zemlja pod vođstvom dugogodišnjeg vladara Isaijasa Afeverkija kontroliše ključne obalne tačke na Crvenom moru, pre svega luke Asab i Masava.

Tokom jula, serija diplomatskih konsultacija u Kairu - u kojima su učestvovale regionalne sile poput Egipta, Somalije i Eritreje, uz prisustvo visokog američkog izaslanika - jasno je ukazala na sve veću ulogu Eritreje u koordinaciji odgovora na teške bezbednosne izazove na Rogu Afrike i u Crvenom moru, kao i u olakšavanju trgovinskih tokova, piše "Dojče vele" (DW).

Jedinstven geografski položaj Eritreje duž ove pomorske rute dobija dodatno na značaju u svetlu globalnih trgovinskih sukoba. Obala ove male države u blizini prolaza Bab el Mandeb proteže se na više od 1.000 kilometara, graničeći se sa Sudanom na severozapadu i Džibutijem na jugoistoku. Međutim, glavna strateška prednost Eritreje leži u tome ko se nalazi sa druge strane ovog prolaza, koji je na najužem delu širok manje od 30 kilometara.

Mala zemlja na strateški ključnom mestu

- Preko puta Crvenog mora nalazi se Jemen, što položaj Eritreje čini posebno zanimljivim, budući da je Jemen u dubokoj krizi, a bezbednost plovidbe u regionu ugrožena. Jedina bezbedna ruta u ovom području vodi pored Eritreje, gde trenutno nema bezbednosnih pretnji - izjavio je za DW Abdurahman Sajed, direktor Centra za regionalne integracije Roga Afrike (CRI) iz Londona.

Jemenski pobunjenici Huti, koju podržava Iran, već duže vreme napada trgovačke brodove u Crvenom moru sa obala Jemena.

Pored toga, kako se navodi u nedavnom izveštaju Agencije UN za izbeglice, Jemen već 10 godina prolazi kroz jednu od najtežih humanitarnih kriza na svetu:

• neprekidno nasilje
• ekonomski kolaps
• suše

Sajed istovremeno naglašava da u Eritreji surova i decenijama ukorenjena diktatura ne toleriše nikakvu vrstu neslaganja. Na mnogim međunarodnim indeksima sloboda, ova afrička nacija se često nalazi odmah iza Severne Koreje. Otkako je država zvanično nastala pre 32 godine, u ovom jednopartijskom režimu pod dugogodišnjim vladarom Afeverkijem nikada nisu održani izbori.

Jedinstven osećaj stabilnosti - za sada

Ali upravo je to razlog zašto u zemlji nema oružanih sukoba. U poređenju sa drugim akterima u širem regionu, poput Etiopije, Sudana i Jemena, Eritreja deluje kao ostrvo mira gde se poslovi mogu obavljati bez većih smetnji.

- Zato sve zemlje - uključujući regionalne sile kao što su Saudijska Arabija i Egipat, koji kontroliše Suecki kanal - žele da održe stabilne odnose sa Eritrejom - ističe Sajed.

S druge strane, to bi na kraju moglo da se pokaže i kao Ahilova peta ove države.

- Zemljom vlada jedan čovek i ne postoje ustavne institucije. To državu čini izuzetno ranjivom ako taj moćnik ode sa vlasti - dodaje Sajed.

U užem okruženju 80-godišnjeg autokrate nema snažne ličnosti koja se vidi kao njegov jasni naslednik. To izaziva zabrinutost da bi bezbednosna situacija mogla potpuno da se uruši kada predsednik više ne bude na vlasti.

Alternativa za Ormuski moreuz

Ipak, Eritreja nastavlja da koristi svoj uticaj jer je Crveno more postalo ključni pomorski put za ceo svet, a naročito za zalivske zemlje kao što su:

• Saudijska Arabija
• Kuvajt
• Bahrein
• Katar
• Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE)

Sukob sa Iranom dodatno je učvrstio poziciju ove nacije, jer je kriza ponovo ukazala na presudni geopolitički značaj pomorskih uskih grla kao što su Ormuski moreuz i Bab el Mandeb.

Ukoliko Ormuski moreuz ostane blokiran, jedna od mogućih alternativa jeste da zalivske zemlje i njihovi partneri preusmere rute preko saudijskih luka smeštenih severnije na Crvenom moru. Iako Saudijci imaju naftovode koji iz unutrašnjosti zemlje vode do luke Janbu al Bar na Crvenom moru, bezbednost ove zaobilazne rute mogla bi lako da bude ugrožena, što bi cene nafte potencijalno gurnulo na još viši nivo.

- Zbog toga Eritreja danas ima ogroman strateški značaj. Tako je bilo vekovima i tako će ostati - naglašava Sajed.

Zašto Etiopija traži kontrolu nad lukom Asab

U međuvremenu, susedi Eritreje, a posebno Etiopija koja nema izlaz na more, ogorčeno se bore da zadrže pristup Crvenom moru kao trgovačkom putu, pre svega radi izvoza nafte sa Roga Afrike u ostatak sveta, naročito u Evropu i Ameriku. Kada je Eritreja 1993. stekla nezavisnost, Etiopija je izgubila direktan izlaz i od tada celokupnu pomorsku trgovinu obavlja preko suseda.

Ipak, održavanje neutralnosti i balansa pokazuje se kao hod po tankoj žici. Početkom 2026, krhki odnosi između Etiopije i eritrejske vlasti u Asmari ponovo su zapretili eskalacijom zbog spora oko pristupa Etiopije pomorskim trgovačkim putevima.

- Ključni kontekst nedavnih strateških manevara Eritreje na Rogu Afrike i u Crvenom moru jesu sve veće tenzije sa Etiopijom. Asmara nastoji da stvori partnerstva koja bi poslužila kao protivteža Adis Abebi. Njeni nedavni diplomatski kontakti sa Egiptom, Somalijom, oružanim snagama UAE, Saudijskom Arabijom, etiopskim opozicionim grupama, pa čak i Sjedinjenim Državama, moraju se posmatrati upravo kroz tu prizmu - objasnio je Majkl Voldemarijam, istraživač sa Fakulteta za javne politike Univerziteta u Merilendu i Atlantskog saveta.

U međuvremenu, novi trgovački koridor na Crvenom moru već poprima oblike: u maju 2026. godine, Eritreja i Egipat potpisali su sporazum o uspostavljanju direktnih teretnih linija između svojih luka, kako bi proširili nezavisne trgovačke i lance snabdevanja u regionu.

Teška istorija kršenja ljudskih prava

Ipak, dugoročnih garancija sa Eritrejom nema, jer je kratka istorija ove zemlje gotovo u potpunosti obeležena nasiljem, zbog čega mnogi meštani bolji život traže na drugim mestima.

- Prve izbeglice iz Eritreje pobegle su u Sudan još 1967, bežeći od carske vojske (bivšeg etiopskog vladara) Hajla Selasija. Tokom osamdesetih, ljudi su masovno bežali od etiopske vojne diktature, potom i od 2001. Uzroci bekstva se gotovo nisu promenili. Međutim, pošto Evropska unija sada praktično ne pruža mogućnost za dobijanje azila, Eritrejci beže širom sveta - istakao je Magnus Trajber, istraživač migracija specijalizovan za Rog Afrike sa Instituta za etnologiju Univerziteta u Minhenu.

Najmanje 700.000 ljudi napustilo je zemlju od njenog osnivanja, što čini skoro petinu ukupnog stanovništva.

(DW)