Nova predsednica, ćerka bivšeg autoritarnog lidera Alberta Fudžimorija, obećava čvrstu vladavinu
Uspon desnice karakterišu i pobede sličnih kandidata u Kolumbiji, Hondurasu, Čileu i drugim državama
Konzervativna kandidatkinja Keiko Fudžimori Iguči (51), liderka stranke Snaga naroda (Fuerza popular), nova je predsednica Perua, saopštila je Nacionalna kancelarija za izborne procese posle prebrojanih 100 odsto glasačkih listića u drugom krugu izbora. Time je nastavljen uspon desnice u Latinskoj Americi i takozvana "Donroova doktrina". Osim nacionalističke retorike i otvorenog populizma, novi lideri imaju i jasnog uzora - američkog predsednika Donalda Trampa.
Prema zvaničnim podacima, Fudžimori je na izborima održanim 7. juna osvojila 50,1 odsto važećih glasova, odnosno 9,2 miliona glasova, čime je tesno pobedila Roberta Sančeza, levičarskog kandidata stranke Zajedno za Peru (Juntos por el Peru), koji je osvojio 49,8 odsto glasova, odnosno 9,1 miliona glasova, javlja Ansa. Drugim rečima, Fudžimori je u drugom krugu izbora pobedila sa 49.600 glasova razlike, nakon što su izborne vlasti odbile sve žalbe opozicije.
"Sve smo bliže i bliže započinjanju puta reda i nade za sve Peruance", napisala je Fudžimori na društvenoj mreži "Iks" (X).
Sančez je ranije ovog meseca tvrdio da je "u toku prevara", međutim, nije pružio nikakve dokaze, piše "Njuzvik". Levičarski kandidat je rekao da je "izborni proces ozbiljno narušen", kao i da neće priznati vladu Fudžimori.
Izbori su se odigrali u svetlu rastućeg kriminala i hronične političke nestabilnosti, zbog koje je ova andska zemlja za 10 godina izgubila osam predsednika.
Ko je nova predsednica Perua
Keiko Fudžimori primiće svoje akreditive 15. jula, a zatim će stupiti na predsedničku dužnost 28. jula, na petogodišnji mandat.
Fudžimori se zaklela da će vladati čvrstom rukom, poput one koju je imao njen autokratski otac. Alberto Fudžimori je bio na čelu Perua od 1990. godine, a njegovu vladavinu neki su hvalili - suzbio je maoističke pobunjenike i obuzdao hiperinflaciju - dok ga drugi pamte po suđenju za korupciju i kršenje ljudskih prava.
Posle odsluženih 16 godina zatvora, pušten je na slobodu u decembru 2023. iz humanitarnih razloga, uprkos tome što mu je 2009. izrečena kazna od 25 godina zatvora. Preminuo je u septembru 2024.
Upravo zbog mračnih sećanja na vladavinu njenog oca, Keiko je tri puta bio blokiran put do predsedništva. Šta više, ona se punih 15 godina borila da postane predsednica Perua, piše "Juronjuz". Za novu predsednicu Perua dugo se govorilo da je sklona sukobima, ali je vredno radila tokom predizborne kampanje kako bi ublažila taj imidž, piše "Gardijan".
Majka dvoje dece, koja je stekla diplomu osnovnih studija poslovne administracije na Univerzitetu Stoni Bruk u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), tvrdi da veruje u vođenje Perua "gvozdenom pesnicom" i da "demokratija mora da bude potkrepljena čvrstim principom autoriteta".
Dva levičarska bastiona
Nekoliko latinoameričkih vlada je, uz peruansku, skrenulo udesno poslednjih nekoliko godina, a konzervativni kandidati su došli na vlast zbog razočaranja građana ekonomskom situacijom i korupcijskih afera.
- Kolumbija - Abelardo de la Espriela, advokat i biznismen, pre desetak dana je pobedio na predsedničkim izborima
- Honduras - Nasri Asufra je u decembru 2025. postao novi lider ove centralnoameričke države, posle rasprostranjenih optužbi za izbornu krađu
- Čile - Hose Antonio Kast, ultradesničar nemačkog porekla, pobedio je na izborima takođe u decembru prošle godine, što je najveći zaokret udesno u toj zemlji od vremena diktature Pinočea
Reč je o najnovijim pobedama na izborima, ali ne smemo zaboraviti ni ostale aktuelne lidere-desničare, poput Havijera Mileija u Argentini, Danijela Nobou u Ekvadoru, Rodriga Paza u Boliviji i Santjaga Penja u Paragvaju.
Ovaj niz desničarskih pobeda u Južnoj Americi datira još od 2019. godine, kada su i Najib Bukele i Žair Bolsonaro osvojili predsedničke funkcije u svojim zemljama. Od tada su birači u nekoliko zemalja odlučili da se okrenu desnici. Svima njima je zajedničko jedno - podržao ih je Donald Tramp i sa njim imaju odličan odnos.
Glavne regionalne sile - Meksiko i Brazil - i dalje su pod upravom levičarski orijentisanih vlada.
"Donroova doktrina"
Nije tajna da Trampova administracija nastoji da učvrsti uticaj SAD na Latinsku Ameriku i druge delove zapadne hemisfere kroz novu Strategiju nacionalne bezbednosti koja je nazvana "Donroova doktrina" - referenca na Monroovu doktrinu iz 19. veka kojom su SAD postale dominantna sila u Severnoj, Centralnoj i Južnoj Americi. Reč je o deklaraciji američkog predsednika Džejmsa Monroa iz 1823, kojom upozorava druge sile u svetu da se ne mešaju u američku sferu uticaja na zapadnoj hemisferi.
"Trebalo bi da težimo širenju naše mreže u regionu. Želimo da nas druge nacije vide kao svog poželjnog partnera i, na razne načine, obeshrabrićemo ih da sarađuju sa drugima", navodi se, između ostalog, u Trampovom dokumentu.
U većini ovih slučajeva, američka podrška se ogledala u uslovljavanju pomoći ili veće saradnje u oblasti bezbednosti i obaveštajnih službi pobedom kandidata kojeg preferira Vašington, piše "Juronjuz".
U drugim slučajevima, međutim, učešće administracije bilo je manje transparentno i kontroverznije. U Hondurasu je, na primer, istraga koju je ekskluzivno objavio Kanal RED tvrdila da je Trampova administracija, uz finansijsku i političku podršku Izraela, pokušala da utiče na politički proces kako bi bivši predsednik Huan Orlando Ernandes bio vraćen na vlast.
Ernandes je 2024. osuđen na 45 godina zatvora zbog zavere za krijumčarenje kokaina u SAD i primanja mita od kartela Sinaloa. Ipak, Tramp ga je pomilovao nekoliko dana pre izbora 30. novembra 2025, u potezu koji, prema procurelim audio-snimcima, nije bio čin milosti, već deo šire političke pogodbe.
Američka vlada je takođe formirala inicijativu "Štit Amerike" - koaliciju od više od desetak lidera desnog centra ili krajnje desnice koji se pridržavaju politike slične Trampovoj, piše "Njuzvik".
