Obaranje vlade moglo bi da pokrene period nestabilnosti i dodatno ugrozi ionake krhke ekonomske izglede zemlje
Nestabilnost u Rumuniji mogla bi da ima značajne posledice dalje od njenih granica
Politička previranja u Rumuniji, članici EU u kojoj se pravi najveća NATO baza na obali Crnog mora, mogla bi da imaju dalekosežne posledice dalje od granica balkanske nacije. Skoro godinu dana nakon kontroverznih predsedničkih izbora, poraženi desničarski kandidat Đorđe Simion naglo je poveo u anketama i pravi haos u rumunskom parlamentu.
Bivša vladajuća socijalistička stranka u Rumuniji PSD je prošle nedelje napustila vladajuću koaliciju i udružila snage sa krajnje desničarskom AUR, koju predvodi Simion, da bi u utorak podnela u parlamentu predlog za izglasavanje nepoverenja centrističkoj koalicionoj vladi premijera Ilijea Boložana.
Ovaj potez izazvao je kritike iz EU, uključujući rumunskog potpredsednika Evropskog parlamenta Zigfrida Murešana, koji je rekao da savez “potvrđuje ono što mnogi već znaju – da je proevropska etiketa rumunskih socijalista je deklarativna, a ne stvarna”.
Simion je rekao da je inicijativu potpisao 251 poslanik, a u njenom obrazloženju se navodi da Boložanova vlada ima plan da “uništi ekonomiju” Rumunije, “osiromaši stanovništvo” i “nezakonito rasproda državnu imovinu”.
Rasprava o predlogu zakazana je za 5. maj u 11 ujutro, nakon čega će poslanici glasati tajno. Za smenu vlade potrebno je najmanje 233 glasova “za”.
Nepopularne mere štednje
Prema “Politiku”, obaranje vlade moglo bi da pokrene period nestabilnosti i dodatno ugrozi ionako krhke ekonomske izglede zemlje.
Rumunija je druga ekonomski najmanje razvijena članica EU, koja je 2024. imala najveći deficit u EU sa 9% BDP-a. Nepopularne mere štednje i jačanje nacionalističke desnice gurnuli su zemlju u političku krizu.
Rumuniji ističe rok da do avgusta sprovede reforme koje bi omogućile da se odblokira oko 11 milijardi evra iz fondova EU, a analitičari strahuju da bi poteškoće vlade u kontroli javnih finansija mogle da dovedu do snižavanja kreditnog rejtinga.
Šta je na ulogu
Nestabilnost u Rumuniji mogla bi da ima značajne posledice dalje od njenih granica. Sa oko 19 miliona stanovnika, Rumunija je važan akter u EU, strateški smeštena na istočnoj ivici bloka na granici sa Ukrajinom. Odluka PSD-a da sarađuje sa AUR-om već izazvala negodovanje u EP.
Takođe je u procesu izgradnje najveće vojne baze NATO-a na obali Crnog mora i igra ključnu ulogu u bezbednosti regiona, budući da se u Deveseluu na jugu zemlje nalazi se američki sistem protivbalističke odbrane.
Rumunija se do sada pokazala kao ključni logistički čvor za pomoć Ukrajini u ratu protiv Rusije. Simionova stranka trenutno ima oko 35% podrške u anketama, a ukoliko bi došao na vlast, mogao bi da obustavi pomoć Kijevu. Simion se takođe protivi uticaju koji Brisel ima na javnu potrošnju i protivio bi se zajedničkoj migracionoj politici EU, navodi “Politiko”.
"Ahilova peta Evrope"
Prema Siol.net, otvara se pitanje da li Rumunija postaje Ahilova peta Evrope. Nacija se politički smatra slabom tačkom EU. I Rusija Vladimira Putina i Amerika Donalda Trampa pokušavaju da to iskoriste. Prošlog maja, Evropa je drhtala oko toga da li će novi predsednik biti proruski, protrampovski i antibriselski rumunski nacionalista Simion, navodi portal (na kraju je pobedio proevropski liberal Nikušor Dan).
Rumunska potpredsednica Evropske komisije Roksana Minzatu veruje da će njena zemlja zadržati proevropski kurs, uprkos tome što se njena socijalistička partija udružila sa krajnjom desnicom da obori centrističku vladu.
- Apsolutno računam na proevropski stav svake države članice – rekla je ona.
Šta ako Boložan izgubi glasanje o nepoverenju
Ako Boložan izgubi poverenje, biće smenjen sa mesta premijera. Nikušor Dan će potom započeti konsultacije sa stranačkim liderima radi formiranja nove koalicione vlade sa novim premijerom.
U tom slučaju, jedna od mogućnosti je da se koalicija između Boložanovih liberala i socijaldemokrata nastavi, ali sa novim, nezavisnim tehnokratskim premijerom. Prema “Politiku”, ovu opciju pojedini analitičari i komentatori smatraju verovatnom.
Šta ako Boložan "preživi" glasanje
U tom slučaju, PSD bi morao da proguta “gorku pilulu” ili, što je verovatnije, Boložan bi nastavio da vodi manjinsku vladu, gurajući PSD u opoziciju zajedno sa Simionovim nacionalistima. Prema Kristijanu Pirvuleskuu sa Nacionalnog Univerziteta političkih studija u Bukureštu, neki sumnjaju da je to bio Boložanov plan od samog početka.
Da li će Simion doći na vlast
On sam to nije isključio. Ali, to trenutno deluje malo verovatno jer je Dan rekao da neće pristati da antievropske partije – kao što je AUR – uđu u vladu.
Stručnjaci smatraju da “nema šanse” da Simion u kratkom roku postane premijer i da je najbolja opcija za njega da osvoji vlast na budućim izborima. Parlamentarni izbori u Rumuniji održaće se 2028, dok se predsednički očekuju 2030. Prevremeni izbori se uglavnom smatraju malo verovatnim.
