Aćimović ističe problem dostupnosti oružja, zanemarivanja signala upozorenja, kao i negativan uticaj digitalnih sadržaja i video-igara na decu.
On smatra da roditelji snose najveću odgovornost i da presude ne mogu doneti utehu porodicama
U nedelju se navršavaju tri godine od masakra u Ribnikaru, tri godine od dana koji je zauvek promenio Srbiju, tri godine od jezivog zločina za koji smo verovali da se kod nas ne može dogoditi. Dana 3. maja 2023. godine, dečak star samo 13 godina ubio je devetoro svojih vršnjaka i školskog čuvara, dok je još šestoro teško ranio. Stradali su: Ana Božović, Angelina Aćimović, Sofija Negić, Andrija Čikić, Bojana Asović, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Mara Anđelković i Adriana Dukić, kao i radnik obezbeđenja, Dragan Vlahović.
Te srede nastava je počela uobičajeno, ali je prekinuta već tokom prvog časa. Dečak ubica je najpre usmrtio radnika obezbeđenja, zatim dve učenice koje su bile dežurne, kao i jednu učenicu koja se nalazila kod klavira.
Potom je krenuo ka kabinetu istorije, gde je ubio još petoro učenika, ranio šestoro dece i nastavnicu istorije. Jedna od ranjenih devojčica kasnije je preminula u bolnici. Za svega nekoliko minuta ugašeno je devet života.
"Svaki put je izuzetno teško kada se približi godišnjica"
Tri godine nakon masakra, o tragediji koja je zauvek promenila Srbiju i svemu što je usledilo, u emisiji na "Blic" televiziji govorili su Anđelko Aćimović, otac ubijene Angeline, psihološkinja Nađa Tulić i patolog i sudski veštak Radoslav Radosavljević.
Govoreći o tome kako danas izgleda život posle gubitka i kako podnosi godine koje su iza njega, Aćimović ističe da su godišnjice i praznici posebno bolni.
- Svaki put je izuzetno teško kada se približi godišnjica, ali i tokom praznika, jer se tada najviše prisećamo gde smo bili sa decom, sa Angelinom. I danas se sećamo jednog od najlepših vikenda koji smo proveli zajedno, pored Dunava, kada smo svi bili na okupu. To su uspomene koje nikada ne mogu da izblede - rekao je Aćimović.
"To je i osnovni cilj svih nas, da se deca ne ostave zaboravu"
On dodaje da je period iza njega bio ispunjen brojnim iskušenjima, ali i da je, uprkos svemu, pronađen način da se ide dalje.
- Sve što proživljavam ove tri godine, ako budem imao snage da jednog dana to stavim na papir, biće veoma teško i za čitanje. Dosta je iskušenja, zaista. Ali moram da kažem da smo našli neki put kojim danas koračamo koji je, po meni, ispravan, zato što kroz činjenje tih dobročinstava i usrećivanjem drugih i pomoći, uvek je prisutna Angelina, a to je i osnovni cilj svih nas, da se deca ne ostave zaboravu - istakao je Aćimović.
Anđelko Aćimović smatra da su tokom sudskog postupka i kroz izvedene dokaze u velikoj meri razjašnjene okolnosti samog zločina, ali da i dalje ostaju otvorena pitanja.
- Mislim da smo u velikoj meri saznali i uzroke i šta se desilo, uzimajući u obzir tok suđenja i dokazni postupak. Dva, tri puta smo imali saslušanje ubice. Osim toga, gledajući slične slučajeve u svetu i analizirajući sve to, način izvršenja, ponašanje pre i posle, potpuno je postalo jasno da je to već jedan model, da je u pitanju patologija koja čak u svetu ima i svoj neformalni društveni fenomen po uzoru na ubistva iz 1999. godine u Koloradu.
"Videli smo da se nakon ubistva javilo hiljade pristalica koji su ga opravdavali"
Aćimović je ukazao i na to da je nakon tragedije u javnosti i na društvenim mrežama došlo do zabrinjavajućih reakcija.
- Videli smo da se nakon ubistva javilo hiljade pristalica koji su ga opravdavali, sažaljevali, veličali, i to je možda najstrašnija informacija o kojoj treba da se zamislimo - istakao je on.
Posebno je naglasio i pitanje dostupnosti vatrenog oružja.
- Svodi se na nekoliko osnovnih stvari, nebrigu roditelja, nebrigu nekih odgovornih ljudi u školi, nebrigu o ponašanju koje je dete iskazivalo, uključujući i digitalnu zavisnost, kao i nebrigu o načinu čuvanja oružja. Takvom detetu, za koje se videlo da ima problem, omogućeno je da dođe do vatrenog oružja - rekao je Aćimović.
On je dodao da postoje i indicije o mogućem spoljnjem uticaju, ali da to ostaje otvoreno pitanje.
- Ukoliko nije imao razloga nikoga od njih da ubije, to je već i dokazano na sudu, i sam je rekao da ja nisam ubijao po spisku, to mu uopšte nije bilo važno. Znači, to ukazuje na jednu zapadnu patologiju, da oni uvek vole sve to kao da preciziraju, da ga upute, da možda sa tim još više da ga pripreme da ne odustane ni u kom slučaju. Tako da ukazuje sve da je neko još umešao prste, ali osnovni razlog su roditelji, i to je nešto što je neosporno, a sad sve ove druge stvari je na nama da li ćemo uspeti da otkrijemo i tako - naveo je Aćimović.
U nastavku razgovora, Aćimović je upozorio da opasnost od ponavljanja sličnih tragedija i dalje postoji, navodeći da su se u prethodnom periodu dogodili i drugi incidenti koji, kako kaže, dodatno podsećaju na slučaj Ribnikara.
"Ne postoji niko ko može da mu bude drug"
Osvrćući se na vezu između ranijih tragedija i novih incidenata, ocenio je da se ne može govoriti o slučajnostima, već o obrascima koji se ponavljaju, i da je neophodno ozbiljnije sistemsko delovanje.
Kako je naveo, iako se kroz sudski postupak i dalje razmatra odgovornost roditelja, nijedna presuda ne može nadoknaditi gubitak niti da donese stvarnu utehu porodicama žrtava.
U nastavku je odbacio tvrdnje o mogućoj traumi u školi, uz ocenu da za takve navode ne postoje dokazi u postupku. Istakao je da, prema njegovom mišljenju, nije reč o školskom okruženju kao uzroku, već o dugotrajnim i ozbiljnim problemima u ponašanju deteta koji nisu adekvatno prepoznati.
- Dete koje nema tu emocionalnu inteligenciju, sociopata, psihopata, kako god ga nazovite, on jednostavno ne prihvata druženje. Njemu ne postoji niko ko može da mu bude drug, njegovi drugovi su virtuelni, oni koji sa njim zajedno ubijaju i to je bolest - naveo je.
Aćimović je kao ključni problem izdvojio dugotrajnu izloženost digitalnim sadržajima i video-igrama nasilnog sadržaja, za koje tvrdi da mogu dovesti do gubitka empatije i stvaranja iskrivljene slike realnosti kod dece.
"Roditelji treba da budu kažnjeni"
Na kraju je ponovio da nijedna sudska odluka ne može doneti stvarnu satisfakciju i pravdu.
- Pitali ste me da li će nam bilo koja presuda činiti neku satisfakciju, pravdu… Ne može - dodao je.
- Roditelji treba da budu kažnjeni i, naravno, ta kazna je potpuno zaslužena i zbog njih samih, ali ima i preventivno dejstvo. I to bi bila jedina pravična odluka, uh, u skladu sa zakonom koji propisuje takvu kaznu kakva danas jeste - dodao je Anđelković.
U nastavku, Anđelko Aćimović je rekao da pokušava da ne razmišlja o dečaku ubici.
– Iskreno, voleo bih da se o njemu ništa ne priča. Informacija je da se nalazi u ustanovi od prvog dana, ali ja ga nisam video niti imam potrebu da o tome razmišljam – naveo je Aćimović.
