Navodni napad na Putinovu rezidenciju preispituje šanse za mir u Ukrajini, analitičari ukazuju na posledice: "Evropa nije u poziciji da utiče na rasplet" (VIDEO)

Rat u Ukrajini i dalje dominira međunarodnom scenom, dok pregovori o mogućem mirovnom sporazumu ulaze u ključnu fazu. Prema navodima američke administracije, već je postignut dogovor oko dela plana koji obuhvata bezbednosne garancije, teritorijalna pitanja i ulogu Evrope, dok pojedine tačke i dalje ostaju otvorene.

Međutim, najnoviji incidenti, uključujući navodni ukrajinski napad na rezidenciju Vladimira Putina, unose nesigurnost i preispituju perspektivu 2026. kao godine mira. Analizu u "Jutru na Blic" su dali Zoran Milivojević, karijerni diplomata i spoljnopolitički komentator, i Miloš B. Tomaš, pisac i autor romana "Još jedna ratna igra".

Napad na rezidenciju i reakcije međunarodne zajednice

Pregovori o mirovnom planu za Ukrajinu su delovali obećavajuće dok iznenadni incident sa navodnim napadom na rezidenciju Vladimira Putina nije uneo nesigurnost i izazvao osude širom sveta, a posebno Donalda Trampa. U trenutku kada se međunarodna pažnja fokusirala na reakcije SAD, Kine i Indije, postavilo se pitanje kako će ovaj događaj uticati na pregovarački proces.

- Prvo, napad je nepotreban. I ako nije namerno izazvan, onda mislim da može da se prevaziđe kao problem. Ali ako je namerno izazvan, onda može da komplikuje stvari. Mislim, iz prostog razloga što je to ipak uvod u nastavak opasne igre. Prvo, mislim da je jednoj i drugoj strani dosta rata. I to pre svega imamo u vidu Rusije koja govore ipak da su spremni za nekakav angažman i aranžman. Drugo, imamo najozbiljnije posredovanje. Jedini koji ima autoritet da može dve strane da dovede za sto, rekao bih da su to Amerikanci. I treća stvar, ipak imamo neki okvir oko koga se razgovara. Ipak je diplomatija na terenu, nije više tajna nego javna. I imamo nekakav rezultat i najbolji argument u prilog toga je što recimo Putin i Tramp razgovaraju u trenutku kad se dijalog odvija, što znači da ukrajinska strana nema veliki manevarski prostor. I treća stvar, što je i Rusima dosta, ja bih rekao, rata. I oni imaju žrtve, i oni imaju, već postaju problemi. I čini mi se da ima elementa za optimizam - rekao je Zoran Milivojević.

Kome je odgovarao napad

Milivojević dodatno pojašnjava motivaciju različitih aktera i kako napad može uticati na pregovaračku poziciju.

- Po nekoj logici onima koji se zalažu za nastavak rata. Mislim da ima struktura u Evropi kojima bi to moglo da odgovara. To je prva stvar. Drugo, odgovara i Zelenskom, da možda vidi kako stoji unutra, da malo odlože tu priču i da možda poboljša pregovaračku poziciju, da isposluje još nešto što ide jako teško, a odgovara i ruskoj strani zbog daljeg pritiska i zbog dalje ofanzive koju ima na terenu - kaže Milivojević.

"Trampova je ideja je da smanji svoje troškove prema Ukrajini"

Dok se svet fokusira na mirovne pregovore u Ukrajini, Evropska unija se našla u nezavidnoj ulozi. Ona mora da balansira između ambicija proširenja, finansijskih mogućnosti i geopolitičkog pritiska. Milivojević ističe da EU nema moć da direktno utiče na rasplet sukoba, već mora da reaguje na posledice.

- Evropa nije u poziciji da utiče na rasplet. Evropa nije u poziciji da utiče ni na Bliskom Istoku. To je susedstvo. Tako da ja ne govorim o Evropi kao nekome ko će da odluči ili da doprinese rasplet. Nije u toj poziciji, nego će efekte raspleta prihvatiti takvi kakvi su. U ovom slučaju, Evropska unija sa politikom proširenja na Ukrajinu, u Moldaviju, zamenjuje proširenje NATO-a. Do sad je NATO držao banku, pa se širio, pa iza njega je išla Evropska unija. Sad, pošto nema proširenja NATO-a, jer je Rusija rastavila branu, znači nema proširenja, ali Evropska unija sad vrši tu funkciju - rekao je Milivojević.

Pored političkog aspekta, problem predstavlja i ogromno finansijsko opterećenje koje rat u Ukrajini stavlja na Evropu. Miloš Tomaš objašnjava da planovi za mir i dalje podrazumevaju značajnu ekonomsku cenu.

- Naravno, to je verovatno neki investicioni plan Evrope, kao što svi imaju investicioni plan o Ukrajini, tako ima Evropa. Trampova je ideja da se najviše potrudi oko tog mira, ali da zato smanji svoje troškove prema Ukrajini i da time optereti Evropu. Ja mislim da to jeste deo Trampovog plana, jer se kod njega sve vrti oko para - rekao je Tomaš.

Troškovi rata, kako Tomaš napominje, su ogroman izazov i za sam ekonomski oporavak Ukrajine, ali i za EU.

- Koliko sam čitao negde, Ukrajina godišnje košta samu sebe 70 milijardi dolara ili evra. Nisam siguran, ali to su velike pare, to znači nije samo ratna okolnost, to je davanje penzije, obnova infrastrukture itd. Znači, to su velike pare i to će Evropu koštati. Nisam siguran koliko Evropa ima para za to - kaže Tomaš.

Istorijske lekcije i dugoročne posledice

Milivojević potom stavlja trenutne izazove u širu istorijsku perspektivu, upozoravajući na dugoročne posledice za Evropu.

- Istorija se uvek ponavlja, naročito za one koji ne vode računa o tome šta se dešavalo u istoriji. Ja moram da podsetim na nešto. Dva svetska rata su počela u Evropi. Oba je započela Nemačka. Pominjem Nemačku zbog njenog ponašanja danas. I oba izgubila, a pobednici su bili Rusi i Amerikanci. I to nikako da neki shvate u Evropi, znate. Nemci ponovo sad dižu u glavu, koji su takođe gubitnici. Lokomotiva razvoja Evropske unije je tri godine na nuli. A Rusija, koja je pod sankcijama, je 4, 4,5%, 5%. Prima tome, znate, to su neumoljive stvari. I tu mora neko da se zamisli ozbiljno. To su efekti ovog rata. Ja ne govorim o Ukrajini, govorim o Evropi kao gubitniku - rekao je Milivojević.