Naučnici su ukazali na eksponencijalni rast populacije, koji bi mogao rezultirati nedostatkom resursa kao što je hrana
Ranija istraživanja, poput ideja Tomasa Maltusa, ukazivala su na slične problematične aspekte porasta populacije
Kraj sveta je tema koja vekovima izaziva interesovanje i zabrinutost. Dok su mnoga predviđanja bila zasnovana na religijskim ili mitološkim tumačenjima, pojedina naučna istraživanja ukazivala su i na demografske i društvene rizike. Međutim, 1960. godine istraživači sa Univerziteta u Ilinoisu upozorili su na moguće opasnosti koje i danas izazivaju zabrinutost.
Bilo je bezbroj predviđanja kraja sveta, jedno od najranijih zabeleženo je pre oko 4.800 godina, kada se pisac iz drevne Asirije žalio na pad morala i vrednosti među mlađom generacijom, što je, kako se čini, ukazivalo na kolaps civilizacije.
Većina ovih strašnih proročanstava dolazila je od verskih vođa, poput jevrejskog vođe Simona bar Giora, koji je smatrao da će svet propasti oko 70. godine nove ere, ili južnoafričkog pastora Džošue Mlakele, koji je smatrao da je pogodan datum bio prošli oktobar.
Problem prenaseljenosti
Ali dok većina upozorenja o kraju sveta ima malo ili nimalo naučne osnove, jedno predviđanje, dato pre oko 65 godina, ipak ima određenu podršku naučne zajednice.
U novembru 1960. godine, akademski časopis "Science" objavio je rad istraživača sa Univerziteta Ilinois, koji su upozorili na mogući kraj sveta u petak, 13. novembra 2026. godine.
Hajnc fon Ferster, Patriša M. Mur i Lorens V. Amiot došli su do svog zabrinjavajućeg zaključka proučavajući trendove u zapadnom društvu tokom prethodnog veka.
Vizija propasti nije uključivala nuklearni rat, udar asteroida ili čak erupciju supervulkana, već problem koji je teže izbeći: prenaseljenost.
Izračunali su da medicinski napredak doprinosi naglom ubrzanju na grafiku rasta globalne populacije. Ferster, Mora i Amiot rekli su da će sve veći broj ljudi na planeti "teći ka beskonačnosti" negde ove godine što će rezultirati svetom koji jednostavno neće imati dovoljno hrane za sve.
Disbalans između rasta stanovništva i proizvodnje hrane
Godine 1960. na Zemlji je bilo oko tri milijarde ljudi, dok ih danas, ulaskom u 2026. godinu, ima preko osam milijardi. Najnovije procene predviđaju da bi globalna populacija mogla početi da opada tek negde oko 2080. godine.
Britanski ekonomista Tomas Maltus je 1798. godine sugerisao da će čovečanstvo, pre ili kasnije, ostati bez hrane: "Glad izgleda kao poslednji, najstrašniji resurs prirode. Moć stanovništva je toliko superiornija od moći zemlje da proizvede egzistenciju za čoveka, da prerana smrt mora na neki način da pogodi ljudski rod".
On je istakao da se stanovništvo eksponencijalno povećava, dok se proizvodnja hrane povećava aritmetički. Za sada se, bar, pokazuje da Maltus nije u pravu, jer napredak u poljoprivredi uspeva da prati stalno rastući broj usta koja treba nahraniti.
Pripreme za apokalipsu
Ipak, neke nervozne duše pripremaju se za apokalipsu.
Mark Zakerberg, trenutno šesti na Forbsovoj listi milijardera, potrošio je 187 miliona dolara na parcelu zemljišta od 1.600 hektara na Havajima. Sada navodno gradi luksuzni ranč, koji uključuje podzemni bunker od 5.000 kvadratnih stopa, sa sopstvenim zalihama energije i hrane.
Slično tome, šef Amazona Džef Bezos potrošio je 147 miliona dolara na dve vile na ostrvu Indian Krik na Floridi. Manje havajsko ostrvo Lanai, koje se nalazi uz obalu Mauija, sada je gotovo u potpunosti u vlasništvu milijardera Larija Elisona.
(Miror)
