Nova narodna armija je znatno oslabila poslednjih godina, a vlada planira njeno potpuno iskorenjivanje do 2028.
Broj aktivnih globalnih sukoba je u porastu, čineći prošlu godinu četvrtom najnasilnijom od Hladnog rata
Sukoba u svetu je oduvek bilo i, nažalost, biće ih i dalje. Međutim, jedan se izdvaja po dužini trajanja. Gerilski sukob između maoističke Nove narodne armije (NPA), sa jedne strane, i vlade i vojske Filipina sa druge, koji je dosad odneo oko 60.000 života, u 2026. ušao je u svoju 57. godinu. Ovaj sukob je ujedno i najduža komunistička pobuna na svetu.
Zanimljivo je da dvaput godišnje, na Božić po gregorijanskom kalendaru (25. i 26. decembra) i za Novu godinu (31. decembra i 1. januara), borbe prestaju. Tako je i ove i prošle godine, kao i svih onih još od 1986, što je redak trenutak uzdržanosti u svetu koji je danas nasilniji nego u bilo kojem periodu od Drugog svetskog rata, piše britanski "Skaj njuz".
Na Filipinima je postala praksa da obe strane nezavisno objavljuju jednostrane božićne i novogodišnje prekide vatre bez potpisivanja sporazuma.
NPA je saopštila da je četvorodnevno primirje "znak solidarnosti sa filipinskim narodom koji pokušava da na jednostavan način obeleži svoje praznike usred ozbiljnih društvenih i ekonomskih uslova". Međutim, Patrisio Abinales, istoričar sa Univerziteta Havaji u Manoi, smatra da motiv za prekid vatre nije potpuno altruistički jer su "božićni prekidi vatre bili dobra propaganda za obe strane".
Interesantno je da je i Rodrigo Duterte - bivši predsednik Filipina poznat po svom brutalnom "ratu protiv droge" kojeg je Međunarodni krivični sud (MKS) optužio za zločine protiv čovečnosti - povremeno proglašavao božićne prekide vatre obećavajući Filipincima "mir i spokoj" tokom praznika.
Istorijat sukoba na Filipinima
Sukob na Filipinima je počeo 29. marta 1969. godine kada je Komunistička partija Filipina osnovala svoje oružano krilo - Novu narodnu armiju (NPA), u nameri da kroz gerilsko ratovanje svrgne filipinsku vladu i uspostavi socijalističku državu. Borbe NPA su nastavljene sa svim vladama u ovoj zemlji, i tako je ovo postao najduži rat ikada.
Pobunjenici NPA protive se bliskim vezama Filipina sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i žele da levičarske strane budu deo vlade. SAD, Evropska unija i filipinska vlada smatraju Novu narodnu armiju terorističkom organizacijom zbog, kako navode, njenih napada usmerenih na civile, piše "PBS".
Dosad je stradalo oko 60.000 ljudi, uključujući borce sa obe strane, policiju, vojsku i civile. Pored ljudskih žrtava, rat je naneo je naneo veliku ekonomsku štetu - uništavani su putevi, škole, mostovi, ali se šteta ogleda i u takozvanom "revolucionarnom porezu" koji se uzima od preduzeća, što je dodatno opteretilo ekonomiju.
Prema analizama stručnjaka, NPA je znatno oslabila. Bila je na vrhuncu svoje moći 1980-ih godina, kada je brojala 25.000 boraca. Međutim, tokom godina vojska Filipina je usmrtila mnogo članova NPA. Samo u prvih osam meseci tekuće godine, kako navode vlasti, više od 1.300 boraca NPA i njihovih pristalica je likvidirano, zarobljeno ili je predalo oružje.
"Dinastija" Markos
NPA su 2023. kontrolisale oko 200 sela, u poređenju sa 2008. kada je taj broj bio 1.300. Vlada procenjuje da grupa sada ima oko 1.500 naoružanih boraca. Filipinski predsednik Ferdinand Markos mlađi je najavio da će vojska potpuno iskoreniti NPA do 2028. godine.
Ferdinand Markos, Markosov otac po kojem je on dobio ime i koji je bio blizak sa američkom predsednicima Ričardom Niksonom, Lindonom Džonsonom i Ronaldom Reganom - proglasio je vanredno stanje na Filipinima 1972. godine. Tada je uhapšeno hiljade osumnjičenih pobunjenika i komunističkih pristalica.
Međutim, tokom narodnog ustanka 1986. godine, Markos je svrgnut sa vlasti i proteran zajedno sa svojom suprugom Imeldom Markos. Zanimljivo je da je Markos, kako je naknadno utvrđeno, sa suprugom iz državne kase izvukao nekoliko milijardi dolara.
Nakon niza sukoba koji su uključivali gerilsko ratovanje i pokušaje pregovora, propast primirja iz 2019. godine dovela je do intenziviranja vojne represije u područjima gde pokret deluje - u ruralnim područjima na Luzonu, Visajasu i Mindanau, piše "Fides".
Četvrta najnasilnija godina od Hladnog rata
Prema Institutu za istraživanje mira u Oslu, broj sukoba u kojima učestvuju države dostigao je krajem 2024. godine najviši nivo od 1946. godine. Ukupno je 2024. bilo 61 aktivnih sukoba, što je skoro dvostruko više nego pre 20 godina. 2024. bila je takođe četvrta najnasilnija od kraja Hladnog rata.
Širenje ogranaka Islamske države (ISIS) od 2014, zajedno sa teškim posledicama ratova u Ukrajini i Gazi, bili su među glavnim uzrocima ovih skokova, rekla je Siri As Rustad, istraživačica u institutu u Oslu. Sukobi danas traju duže nego u prošlosti, dodala je, dok se mirovni dogovori teže postižu i kraće traju.
Sukobi od Ukrajine do Sudana danas se nastavljaju jer spoljni akteri to tolerišu ili omogućavaju nasilje u nastojanju da postignu "mir pobednika", smatra Oliver Ričmond, istraživač sa Univerziteta u Mančesteru. Svetske sile poput Kine, Turske, Rusije i zemalja Persijskog zaliva predstavljaju se kao mirotvorci, ali zapravo slede svoje sisteme dominacije, tvrdi on.
