Problemi poput smeća, zaraze i intervencija policije ugrožavaju okolne zajednice.
Prihodi od socijalnog smeštaja su visoki, što izaziva sumnje u mogućnosti zloupotreba.
Socijalni hoteli u Berlinu poslednjih meseci postali su jedno od najkontroverznijih pitanja nemačkog sistema socijalne zaštite.
Dok vlasnici ovih objekata ostvaruju višemilionske prihode iz državnog budžeta, stanari i komšije se žale na gomile smeća, zaraze, štetočine i učestale policijske intervencije. Posebnu pažnju javnosti privukao je slučaj hotela BB u berlinskom okrugu Šeneberg, nakon racije zbog sumnje na socijalnu prevaru.
Prema pisanju Bilda, na poštanskom sandučetu hotela nalazilo se čak 36 imena, uglavnom Roma poreklom sa Balkana i iz zemalja EU jugoistočne Evrope, ali se na interfon niko nije javljao. Tokom kontrole u oktobru, od 70 osoba koje su primale socijalnu pomoć, u hotelu je zatečeno svega 19.
Hoteli za turiste, novac za socijalu
U Berlinu trenutno postoji oko 600 smeštajnih objekata namenjenih turistima koji su prenamenjeni za zbrinjavanje izbeglica i beskućnika. Slučaj BB hotela postao je simbol problema u ovom sistemu. Novinari su zabeležili da se, samo dan nakon njihovog upita opštinskim vlastima, veliki broj imena sa sandučića jednostavno izgubio. Sa 36, broj je pao na 15.
Vlasnik hotela nije želeo da odgovori na pitanja niti da objasni ko stvarno boravi u objektu, dok su iz lokalne uprave potvrdili da se sumnje ozbiljno proveravaju.
Smeće, štetočine i policija
Stanari okolnih zgrada već godinama ukazuju na probleme: od bacanja otpada kroz prozore, do infestacije insektima i pacovima, kao i čestih policijskih intervencija zbog incidenata. Slične situacije zabeležene su i u drugim nemačkim gradovima, poput Getingena, gde su u zgradama sa socijalnim stanarima prijavljeni ekstremno loši higijenski uslovi.
Koliko se zarađuje na socijalnom smeštaju
Prema dostupnim podacima, jedan luksuzni hotel u berlinskom Šarlotenburgu, koji od 2023. prima izbeglice, od države dobija oko 224.000 evra mesečno, odnosno približno 2,7 miliona evra godišnje. Lokalni političari upozoravaju da je reč o ogromnom novcu koji privlači zloupotrebe.
- Imamo zakonsku obavezu da obezbedimo smeštaj, ali istovremeno i strukture socijalnih prevara. Ljudi dolaze po pomoć u luksuznim automobilima i tvrde da su to vozila rođaka - rekao je jedan lokalni zvaničnik koji je insistirao na anonimnosti.
Istrage o funkcionisanju socijalnih hotela se nastavljaju, dok javnost sve glasnije postavlja pitanje da li sistem koji treba da pomaže najugroženijima, zapravo postaje unosan biznis na račun poreskih obveznika.
(Libertatea/Bild)
