Pitanje dalekometnog raketnog naoružanja postalo je ključna tema unutar modernih vojnih strategija, posebno u kontekstu aktuelnih konflikata
Novi projekti, poput programa ELSA, mogli bi pridoneti razvoju efikasnih sistema koji će unaprediti evropske odbrambene sposobnosti
Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da Francuska i Evropa moraju da razviju oružje koje će predstavljati odgovor na rusku raketu Orešnik. Ova izjava izazvala je burne reakcije u Francuskoj, ali i EU.
Makron: Treba nam novo oružje
- Po drugi put svedočili smo ispaljivanju rakete vrlo dugog dometa, poznate kao Orešnik, od strane Rusije na Ukrajinu. Ova poruka je jasna. Za sve one koji misle da Rusija nije problem koji nas se tiče, mora se jasno i glasno shvatiti: mi smo u dometu ovih udara. Stoga, ako želimo da ostanemo verodostojni i u ovom području, mi Evropljani, a posebno Francuska, koja poseduje određene tehnologije, moramo se dočepati ovog novog oružja koje će u kratkom roku promeniti pravila igre. A posebno s našim nemačkim i britanskim partnerima moramo postići snažan napredak u ovim sposobnostima za paljbu dubokog dometa - poručio je Makron pripadnicima francuskih oružanih snaga, ali i francuskoj javnosti u kojoj su se odmah pojavile analize trenutnog stanja francuskog dalekometnog oružja i njegovih perspektiva.
Te prve analize nisu nimalo ohrabrujuće za ambicije koje je iskazao Makron.
Govore, naime, o tome da francuska vojska, ne računajući nuklearni arsenal, ne samo da trenutno ne raspolaže konvencionalnim raketama koje mogu predstavljati učinkoviti "duboki udar", nego i o tome da razvoj oružja potrebnog za pariranje Orešniku nije ni u planu.
Francuska van programa ELSA
Ruski Orešnik, kao konvencionalno naoružanje temeljeno na upotrebi kinetičke sile, ima u dometu ciljeve i do 5.000 kilometara.
- S obzirom na to da je Francuska ovladala tehnologijom balističkih projektila i da ArianeGroup već razvija sistem M51 za nuklearno odvraćanje, zašto se ranije nije opremila ovom vrstom oružja kako bi ojačala svoj asortiman konvencionalnog naoružanja? - pita se u uvodu analize Makronove želje portal 20.minuta.fr.
Jedna od vojnih stručnjakinja koje je portal konsltovao, Eloiz Fajet, pojašnjava kako rasprava o sposobnostima dubokog raketnog udara datira tek nekoliko godina unazad, s obzirom, ističe, na zapažanje da se to oružje ponovno koristi u Ukrajini, Aziji i na Bliskom istoku.
- Nije se znalo koliko će dugo trajati rat u Ukrajini i nije se mislilo da će biti potrebno rasporediti ovu vrstu oružja kao sredstvo odvraćanja od Rusije. Potreba za njihovom nabavkom takođe je proizašla iz spoznaje da je u modernim sukobima teško postići vazdušnu nadmoć putem borbenih aviona - kaže Fajet.
U osvrtu na Makronovu najavu kako će Francuska pojačati s evropskim partnerima rad na razvoju sposobnosti udara dugog dometa kroz program ELSA, istraživač u Fondaciji za strateška istraživanja Etjen Markuz podseća kako Velika Britanija i Nemačka već rade na zajedničkom projektu raketnog sistema dometa 2000 kilometara.
- Francuska ima svoj program balističke rakete MBT s planiranim dometom između 1000 i 2000 kilometara. U svakom slučaju, ELSA će omogućiti niz udarnih sposobnosti s različitim vrstama sistema – ocenio je Markuz.
(Jutarnji)
