Kulminacija političkih događaja u Venecueli ima značajan uticaj na Kubu zbog njihove dugogodišnje saradnje
Nedostatak redovnog snabdevanja energijom i naftom pogoršava trenutnu ekonomsku i socijalnu krizu Kube
Posle Venecuele, nema zemlje u Americi koja je dublje pogođena događajima u Karakasu od Kube. Dve zemlje dele istu političku viziju državnog socijalizma od 1999. godine, kada se mladi i ambiciozni venecuelanski predsednički kandidat Ugo Čavez sastao sa ostarelim vođom kubanske revolucije, Fidelom Kastrom, na pisti aerodroma u Havani.
Godinama su se njihove veze samo produbljivale: venecuelanska sirova nafta je tekla ka komunističkom ostrvu, dok su kubanski lekari i medicinsko osoblje išli u suprotnom smeru, piše Bi-Bi-Si.
Kuba proglasila nacionalnu žalost
Nakon smrti obojice, Čavezov lično izabrani naslednik bio je Nikolas Maduro – politički oblikovan i obrazovan na Kubi – delimično zato što je bio prihvatljiv braći Kastro. On je predstavljao kontinuitet, ne samo venecuelanske već i kubanske revolucije.
Sada je i on smenjen sa vlasti u Karakasu, nasilno, u operaciji elitnih američkih Delta snaga. U njegovom odsustvu, izgledi Kube izgledaju sumorno.
Kubanska vlada je do sada najoštrije osudila napad kao nezakonit i proglasila dvodnevnu nacionalnu žalost za 32 kubanska državljanina poginula u američkoj vojnoj operaciji.
Njihove smrti su otkrile činjenicu o kojoj se godinama tiho raspravljalo: kubanski uticaj u venecuelanskom predsedništvu i vojsci bio je dubok. Madurovu ličnu zaštitu gotovo u potpunosti su činili kubanski telohranitelji, a kubanski državljani su takođe zauzimali niz ključnih pozicija u venecuelanskim obaveštajnim službama i oružanim snagama.
Kuba je dugo negirala prisustvo svojih vojnika ili bezbednosnih agenata u Venecueli, ali su oslobođeni politički zatvorenici često tvrdili da su ih tokom pritvora ispitivali muškarci sa prepoznatljivim kubanskim akcentom.
Najgora kriza od Hladnog rata
Uprkos stalnim javnim izrazima solidarnosti između dve zemlje, u stvarnosti se veruje da je kubanski uticaj iza kulisa venecuelanske države produbio razdor između ministara bliskih Havani i onih koji veruju da je odnos koji su uspostavili Čavez i Kastro postao fundamentalno neuravnotežen.
U suštini, ova struja smatra da Venecuela danas dobija vrlo malo zauzvrat za svoju naftu.
Procenjuje se da Venecuela snabdeva Kubu sa oko 35.000 barela nafte dnevno – daleko više nego bilo koji njen energetski partner, uključujući Rusiju i Meksiko. Taktika administracije Donalda Trampa , koja uključuje zaplenu sankcionisanih venecuelanskih tankera, već je počela da pogoršava kubansku krizu sa gorivom i električnom energijom, sa potencijalom da uskoro postane izuzetno ozbiljna.
U najboljem slučaju, budućnost iscrpljenog karipskog ostrva bez Madura na čelu u Karakasu izgleda sve komplikovanije. Kuba je već bila u stisku najgore ekonomske krize od Hladnog rata.
Mesecima ostrvo muče naizmenični nestanci struje. Posledice po svakodnevni život običnih Kubanaca su iscrpljujuće do iznemoglosti: nedelje bez pouzdanog snabdevanja električnom energijom, kvarenje hrane u frižiderima, neispravni ventilatori i klima uređaji, rojevi komaraca na vrućini i smrad nesakupljenog smeća.
Poslednjih nedelja, ostrvo je takođe pogodio talas bolesti koje prenose komarci, sa velikim brojem slučajeva denge i čikungunje. Kubanski zdravstveni sistem - nekada krunski dragulj revolucije - bori se da se nosi sa pritiskom.
Svakodnevni život većine Kubanaca
Pomisao da bi Delsi Rodrigez mogla da prekine dotok venecuelanske nafte na Kubu je zastrašujuća, posebno ako odluči da umiri Trampovu administraciju nakon američkog napada na njenog prethodnika i spreči pretnju daljeg nasilja.
Predsednik Tramp insistira da Vašington sada određuje tempo u Venecueli. Iako je njegov državni sekretar Marko Rubio donekle ublažio te izjave, nema sumnje da Trampova administracija očekuje potpunu poslušnost od Rodrigeza kao privremenog predsednika.
U suprotnom, zapretio je Tramp, uslediće dodatne, potencijalno čak i teže posledice - ako se, kako je rekao, „ona ne ponaša kako treba“.
"Donroova doktrina"
Takva retorika – kao i sama američka operacija u Venecueli – šokirala je i razljutila kritičare u Vašingtonu, koji optužuju Belu kuću za najgori oblik američkog imperijalizma i intervencionizma viđen u Latinskoj Americi od Hladnog rata.
Svrgavanje Madura sa vlasti, tvrde oni, predstavlja otmicu i slučaj protiv njega mora biti odbačen na mogućem suđenju u Njujorku.
Tramp, očekivano, ne obraća pažnju na takve argumente, čak upozoravajući da bi, ako bude potrebno, mogao da učini isto predsedniku Kolumbije.
Zabrinjavajuće nove okolnosti u Latinskoj Americi nazvao je „Donroovom doktrinom“, aludirajući na Monroovu doktrinu – kolonijalni princip spoljne politike iz 19. veka koji je upozoravao evropske sile da se ne mešaju u američku sferu uticaja na zapadnoj hemisferi.
Drugim rečima, Latinska Amerika se ponovo tretira kao američko „dvorište“, a Vašington tvrdi da ima neotuđivo pravo da odlučuje šta se tamo dešava. Rubio je koristio upravo taj termin – dvorište – da bi branio svoje poteze protiv Venecuele.
Rubio takođe ostaje ključna figura za ono što sledi Kubi. Američki ekonomski embargo traje više od šest decenija i nije uspeo da sruši braću Kastro niti njihov politički projekat. Rubio, kubansko-američki bivši senator iz Floride i sin kubanskih izbeglica, ne krije svoju ambiciju da bude čovek – ili čovek iza čoveka – koji će okončati šezdeset godina komunističke vladavine u domovini njegovih roditelja.
On smatra da je uklanjanje Madura i nametanje strogih uslova poslušnijoj vladi u Karakasu ključ za postizanje tog cilja u Havani.
Kuba je već prošla kroz teška vremena, a vlada prkosi najnovijem činu američke vojne intervencije u regionu. Trideset dvojica „hrabrih kubanskih boraca“ koji su poginuli u Venecueli biće odata počast, rekao je predsednik Migel Dijaz-Kanel , zbog „suprotstavljanja teroristima u carskim uniformama“.
- Kuba je spremna da padne - odbrusio je Tramp u avionu Er Fors Uan.
Sve najnovije informacije iz Venecuele pratite uživo na sajtu "Blica".
(Jutarnji list)
