Američka kompanija Palantir objavila je manifest koji poziva tehnološke gigante na moralnu dužnost u vojnoj odbrani Zapada.
Palantir brani upotrebu autonomnog oružja i stavlja akcenat na razvoj oružja sa veštačkom inteligencijom, bez etičkih debata.
Manifest američke kompanije Palantir šokirao je javnost. Dok evropski zakonodavci dokument nazivaju "superzlikovskim buncanjem" i "tehnofašizmom", kompanija koja upravlja najosetljivijim podacima zapadnih vlada kaže: Tehnološki giganti imaju moralnu dužnost da učestvuju u "tvrdoj moći" i odbrani Zapada, piše dnevnik.hr.
Američka tehnološka kompanija "Palantir Tehnolodžiz" duguje svoje ime magičnoj svevidećoj kugli Palantir iz serije knjiga Dž. R. R. Tolkina "Gospodar prstenova". Ime i zlokobna priroda objekta u knjigama su svakako prikladni, jer je kompanija poznata po svojim alatima za obradu i analizu podataka, kao i po saradnji sa američkim i izraelskim obaveštajnim službama.
Kompaniju su 2003. godine osnovali Aleks Karp i Piter Til, uz podršku kompanije In-Q-Tel, ogranka CIA za rizični kapital, a svoje početno poslovanje je izgradila na obaveštajnom radu nakon 11. septembra, a od tada se proširila na međunarodni nivo, sa ugovorima širom Evrope, Bliskog istoka i šire.
Kompanija Palantir je izazvala talas kritika nakon što je na društvenim mrežama objavila rezime svog manifesta od 22 tačke, zasnovanog na knjizi "Tehnološka republika" izvršnog direktora Aleksa Karpa i šefa korporativnih poslova Nikolasa Zamiske. Dokument izražava stavove koji prevazilaze uobičajene okvire tehnološkog sektora, pozivajući na radikalne društvene i vojne promene.
Agresivna uloga
Manifest zagovara agresivniju ulogu zapadnih sila i tehnoloških kompanija u globalnom poretku. Kako piše Al Džazira, Palantir poziva na uvođenje nacionalne službe (vojne službe) i ističe "moralnu" dužnost tehnoloških kompanija da učestvuju u odbrani. Tekst naglašava neophodnost "tvrde sile" za opstanak demokratskih društava i otvoreno poziva na prihvatanje religije u javnom životu.
Posebno kontroverzan deo manifesta odnosi se na kulturnu hijerarhiju. Gardijan kaže da dokument sugeriše da su određene kulture "nefunkcionalne i regresivne", dok su druge proizvele vitalni napredak. Takva retorika je izazvala osude zbog promovisanja kulturnih hijerarhija i napada na pluralizam, koji autori nazivaju "šupljim".
Knjiga i manifest se takođe bave neizbežnošću autonomnog oružja. Palantir tvrdi da pitanje nije da li će se oružje sa veštačkom inteligencijom proizvoditi, već ko će ga proizvoditi, uz poruku da zapadni rivali neće čekati "teatralne debate" o etici. Autori takođe brane milijardere poput Ilona Maska, tvrdeći da se njihova dostignuća često dočekuju sa podsmehom, a ne sa legitimnim interesovanjem.
Palantirov manifest dolazi u trenutku kada se kompanija suočava sa ozbiljnim optužbama zbog svoje uloge u globalnim sukobima. Palantir je pod lupom zbog svoje podrške kontroverznoj imigracionoj politici Donalda Trampa, kao i zbog svog dubokog učešća u izraelskim vojnim operacijama u Gazi i na Zapadnoj obali. Navodno kompanija koristi obaveštajne podatke i digitalne izvore za kreiranje baza podataka meta, koje kritičari nazivaju "listama za ubijanje".
Amnesti internešenel i druge organizacije za ljudska prava upozorile su da Palantir pokazuje "flagrantno nepoštovanje međunarodnog prava", doprinoseći kršenju prava migranata u SAD i mogućem genocidu u Gazi kroz isporuku proizvoda veštačke inteligencije.
Najžešća politička reakcija stigla je iz Velike Britanije, gde Palantir ima ugovore vredne više od 500 miliona funti, uključujući i jedan sa Nacionalnom zdravstvenom službom (NHS). Poslanici britanskog parlamenta oštro su osudili manifest, a poslanik Martin Vrigli nazvao je dokument "parodijom na film RoboKap" i "uznemirujućom narcisoidnom tiradom".
